Друга књига Дневника



srpski

Аутор: Прва књига Дневника нема конкретно име аутора. По предању, Јездра је написао и прву и другу књигу Дневника.

Датум писања: Друга књига Дневника је вероватно написана између 450. и 425. године пре Христа.

Сврха писања: Прва и друга књига Дневника углавном обухватају исте информације као и књиге Царевима и Самуилове књиге. Прва и друга књига Дневника су висе усмерене на свештенички аспект тог периода. Друга књига Дневника је у суштини процена верске историје народа.

Кључни стихови: 2. Дневника 2:1: "И науми Соломун да зида дом имену Господњем и дом царски себи."

2. Дневника 29:1-3: "Језекији беше двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Авија, кћи Захаријина. И чињаше што је право пред Господом сасвим како је чинио Давид отац његов. Прве године свог царовања, првог месеца, отвори врата на дому Господњем, и оправи их."

2. Дневника 36:14: "И сви главари између свештеника и народ грешаше веома много по свим гадним делима других народа, скврнећи дом Господњи, који беше осветио у Јерусалиму."

2 Дневника 36:23: "Овако вели Кир, цар персијски: Сва царства земаљска дао ми је Господ Бог небески, и Он ми је заповедио да му сазидам дом у Јерусалиму у Јудеји. Ко је између вас од свега народа Његовог? Господ Бог његов нека буде с њим, па нек иде."

Кратак сажетак: Друга књига Дневника бележи историју Јужног Царства, почевши од Соломонове владавине а закључно са изгнанством у Вавилон. Јудин пад је разочаравајући, али акценат је стављен на духовне реформаторе који ревносно настоје да народ врате на Божији пут. У овој књизи није пуно причано о лошим царевима, или о неуспесима добрих царева; наглашена је само доброта. С обзиром на то да је Друга књига Дневника писана из свештеничког аспекта, Северно Царство Израела је ретко помињано због обожавања лажних богова и неприхватања Јерусалимског Храма. Друга књига Дневника се завршава коначним пропадањем Јерусалима и Храма.

Предсказања: И у овој књизи видимо одраз истинског Цара над Царевима – Исуса Христа и храма Светог Духа – Његовог народа, као и у осталим књигама Старог Завета у којима су наговештени цареви и храмови. Чак су и најбољи цареви Израела имали мане као грешни људи и нису водили народ на најбољи начин. Али када Цар над Царевима дође да живи и влада на земљи , себе ће поставити на престо да влада целим светом као прави Давидов наследник. Тек тада ћемо имати савршеног Цара који ће владати у светости и праведности, о чему су најбољи израелски цареви могли једино да маштају.

Исто тако, велики храм који је Соломон изградио није био направљен да траје вечно. Само 150 година након изградње било је потребно обновити храм због тога што је био разорен од стране оних генерација које нису веровале у Бога (2. Царевима 12). За разлику од њега Храм Духа Светог – они који припадају Христу – ће вечно живети. Тај храм смо ми који припадамо Исусу, храм који није направљен рукама већ по вољи Господа (Јован 1:12-13). Дух који у нама живи никада нас неће напустити и на дан избављења ће нас спокојно предати у Божије руке (Ефесцима 1:13; 4:30). Ни један земаљски храм не даје такво обећање.

Практична примена: Читалац Дневника је позван да процени сваку генерацију из прошлости и разбере зашто су били благословени када су били послушни, а зашто су били кажњавани када су чинили грехе. Такође ми треба да упоредимо неприлике тих генерација са нашом генерацијом, појединачно и свих укупно. Када наша црква, наш народ или ми проживљавамо тешкоће , корисно нам је да упоредимо наша уверења и поступке са искуствима Израелаца под владавином различитих царева. Господ не воли грех и неће га допустити. Уколико нас књига Дневника нечему учи, учи нас да Бог жели да опрости и исцели оне који се понизно моле и кају (1. Јованова 1:9).

Уколико можете нешто да тражите од Бога, шта би то било? Баснословно богатство? Савршено здравље за вас и оне које волите? Моћ над животом и смрти? Невероватно је размишљати о томе, зар не? Али је још невероватније то да је Бог тако нешто понудио Соломону а да он није ништа од тога изабрао. Оно што је он тражио је мудрост и знање да испуни задатак који му је Бог доделио и да то уради на добар начин. Ово нас учи да је Бог сваком од нас дао заповест коју треба да испунимо, и највећи благослов који можемо тражити од Њега је способност да у нашим животима спроведемо Његову вољу. За то нам је потребна “мудрост одозго” (Јаков 3:17) да распознамо Његову вољу, као и разумевање и знање о Њему који ће нас мотивисати да будемо што сличнији Христу и на делу и у свом ставу (Јаков 3:13).



Сажетак Старог Завета



Друга књига Дневника