Da li Dela 2:38 podučavaju da je krštenje neophodno za spasenje?



српски

Pitanje: Da li Dela 2:38 podučavaju da je krštenje neophodno za spasenje?

Odgovor:
Dela 2:38 „A Petar im reče: pokajte se i neka se svaki od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje svojih grehova, pa ćete primiti dar Duha Svetoga“. Kao i sa bilo kojim drugim stihom ili odlomkom, ono o čemu uči prvo filtriramo kroz ostale odlomke na istu temu o kojima Biblija podučava i tako donosimo zaključak. U slučaju krštenja i spasenja, Biblija je jasna da je spasenje po blagodati putem vere u Isusa Hrista, ne po bilo kakvim delima, uključujući i krštenje (Efescima 2:8-9). Stoga, svako tumačenje čiji je zaključak da je krštenje ili neki drugi čin, neophodan za spasenje je pogrešno tumačenje. Za više informacija, posetite našu stranicu na temu: „Da li je spasenje isključivo po veri ili veri i delima?”

Zašto onda, neki dolaze do zaključka da moramo da budemo kršteni da bismo bili spašeni? Često, rasprava o tome da li ovaj odlomak podučava da je krštenje neophodno za spasenje potiče zbog grčke reči „eis” koja se prevodi „za” u ovom odlomku. Oni koji veruju da je krštenje neophodno za spasenje brzo ukazuju na ovaj stih i činjenicu da kaže „budite kršteni u imenu Isusa Hrista za oproštaj greha” pretpostavljajući da reč prevedena „sa” u ovom stihu znači „da biste dobili”. Međutim, i u grčkom i u engleskom, postoje mnoge upotrebe reči „za”.

Na primer, kada neko kaže „Uzmi dva aspirina za glavobolju”, očigledno je svima da to ne znači „uzmi dva aspirina da bi dobio glavobolju”, već „uzmi dva aspirina, jer već imaš glavobolju”. Postoje tri moguća značenja reči „za” koja mogu da se uklope u kontekst Dela 2:38: 1) „da bi bio, dobio, imao, zadržao itd, 2) „zbog, kao rezultat nečega” ili 3) „u vezi sa”. Pošto sva tri značenja mogu da se uklope u kontekst ovog odlomka, potrebno je dodatno proučavanje da se odredi koje je ispravno.

Prvo, moramo da vidimo izvorni jezik i značenje grčke reči „eis”. Ovo je uobičajena grčka reč (koristi se 1774 puta u Novom zavetu) i prevodi se na mnogo različitih načina. Kao i engleska reč “for“ (prim.prev „za”), može da ima nekoliko različith značenja. Tako, ponovo vidimo moguća bar dva ili tri značenja ovog odlomka, jedan koji, naizgled, podržava da je krštenje neophodno za spasenje i druge koji to ne podržavaju. Iako se oba ova značenja grčke reči „eis” mogu videti u različitim biblijskim odlomcima, poznati akademici grčkog jezika A.T Robertson i J.R Manti mišljenja su da grčki predlog „eis” u Delima 2:38, treba da se prevodi „zbog” ili „u svetlu”, a ne „da bi” ili „u svrhu”.

Jedan od načina kako se ovaj predlog koristi u drugim biblijskim stihovima može se videti u Mateju 12:41 gde reč „eis” komunicira „rezultat” neke aktivnosti. U ovom slučaju, kaže se da su se ljudi iz Nineve „pokajali na Joninu propoved” (reč koja se prevodi „na” ista je kao grčka reč „eis”). Značenje ovog odlomka je da su se pokajali „zbog” ili „kao rezultat” Joninog propovedanja. Na isti način, bilo bi moguće da Dela 2:38 zaista komuniciraju činjenicu da je trebalo da se krste „kao rezultat” ili „zbog” toga što su već poverovali i tako već primili oproštaj grehova (Jovan 1:12, Jovan 3:14-18, Jovan 5:24, Jovan 11:25-26, Dela 10:43, Dela 13:39, Dela 16:31, Dela 26:18, Rimljanima 10:9, Efescima 1:12-14). Ovo tumačenje odlomka podudara se sa porukom u Petrovim dvema propovedima nevernicima u kojima on povezuje oproštenje greha sa činom pokajanja i verom u Hrista bez pominjanja krštenja (Dela 3:17-26, Dela 4:8-12).

Pored Dela 2:38, postoje tri druga stiha gde se grčka reč „eis” koristi zajedno sa rečju „krstiti” ili „krštenje”. Prvi od tih je u Mateju 3:11 „krštavam vas vodom za pokajanje“. Jasno je da grčka reč „eis” ne može da znači „da bi dobio” u ovom odlomku. Nisu kršteni „da bi dobili pokajanje”, već su „bili kršteni jer su se već pokajali”. Drugi odlomak je Rimljanima 6:3, gde imamo frazu „kršteni u (eis) Njegovu smrt”. Ovo se uklapa u značenje „zbog” ili „u vezi sa”. Treći i zadnji odlomak je 1. Korinćanima 10:2 „svi su bili u Mojsija kršteni u oblaku i u moru”. „Eis” ne može da znači „da bi dobio” u ovom odlomku, jer Izraelci nisu bili kršteni da bi dobili Mojsija za vođu, već zbog toga što je on bio njihov vođa i izveo ih je iz Egipta. Ukoliko smo dosledni načinu na koji se predlog „eis” koristi u vezi sa krštenjem, možemo da zaključimo da se Dela 2:38, zaista odnose na njihovo krštenje „zato što” su oni već primili oproštenje greha. Neki drugi stihovi gde grčka reč „eis” ne znači„da bi se dobilo” su Mateja 28:19, 1. Petrova 3:21, Dela 19:3, 1. Korinćanima 1:15 i 12:13.

Gramatički dokazi oko ovog stiha i predloga „eis” jasno ukazuju da, iako su oba tumačenja ovog stiha u skladu sa kontekstom i opsegom mogućih značenja odlomka, više dokaza ide u prilog tome da je najbolja moguća definicija reči „za” u ovom kontekstu „zbog „ili „u vezi sa”, a ne „da bi dobili”. Zato, Dela 2:38, kada se ispravno tumače, ne podučavaju da je krštenje potrebno za spasenje.

Pored preciznog značenja predloga koji se prevodi „za” u ovom odlomku, postoji drugi gramatički aspekt ovog stiha koji treba pažljivo razmotriti – promena između drugog i trećeg lica između glagola i zamenica u ovom odlomku. Na primer, u Petrovim zapovestima da se pokaju i krste se, grčka reč koja se prevodi „pokajte” koristi se u drugom licu množine, dok je glagol „krstiti” u trećem licu jednine. Kada tome dodamo činjenicu da je zamenica „vaš” u frazi „oproštenje vaših greha” takođe drugo lice množine, vidimo bitnu razliku koja nam pomaže da razumemo ovaj odlomak. Rezultat ove promene iz drugog lica množine u treće lice jednine i nazad izgleda povezuje frazu „oproštenje vaših greha” direktno sa zapovešću „pokajte se”. Dakle, kada se uzme u obzir promena u licu i rodu, ono što dobijiemo je „Vi se pokajte za vaše grehe i neka se svako od vas (jednina) krsti (jednina). Ili još bolje rečeno: „Svi se vi pokajte za oproštenje vaših greha i neka se svako od vas krsti”.

Još jedna greška koju čine oni koji veruju da Dela 2:38 podučavaju da je krštenje obavezno za spasenje je ono što se nekad naziva Obmana negativnog zaključivanja. Jednostavno rečeno, ovo je koncept da samo zato što je neka izjava tačna, ne možemo da pretpostavimo da su sve negativnosti (ili suprotnosti) te izjave istinite. Drugim rečima, samo zato što Dela 2:38 kažu „pokajte se… i krstite za oproštenje greha…. i dar Svetog Duha”, to ne znači da onaj ko se pokaje i nije kršten, neće primiti oproštenje greha i dar Svetog Duha.

Postoji jasna razlika između stanja spasenja i uslova za spasenje. Biblija je jasna da je vera istovremeno i stanje i uslov , ali isto se ne može reći za krštenje. Biblija ne govori da ako se čovek ne krsti, onda neće biti spašen. Neko može da doda bilo koje drugo stanja, pored vere (koja je uslov za spasenje) i osoba i dalje može biti spašena. Na primer, ako osoba veruje, krsti se, ide u crkvu i daje siromašnima, biće spašena. Greška u razmišljanju nastaje kada neko pomisli da su sva ta druga stanja, „krštenje, odlazak u crkvu, davanje siromašnima” uslov da bi neko bio spašen. Dok to sve može biti dokaz spasenja, ona nisu uslov za spasenje (Za temeljnije objašnjenje o ovoj logičkoj grešci, vidite pitanje: Da li Marko 16:16 podučava da je krštenje uslov za spasenje?

Činjenica da krštenje nije uslov da se primi spasenje i dar Svetog Duha očigledan je ako se nastavi sa čitanjem Dela. U Delima 10:43, Petar kaže Korneliju da će „Njegovim imenom dobiti oproštaj grehova svako ko veruje u Njega” (obratite pažnju da do ove tačke nije bilo pomena o krštenju, ipak Petar povezuje veru u Hrista sa činom oproštaja greha). Sledeća stvar koja se dešava, je da, pošto su poverovali u Petrovu poruku o Hristu „Sveti Duh siđe na sve koji su slušali govor” (Dela 10:44). Tek kada su poverovali i primili oproštaj greha i dar Svetog Duha, Kornelije i svi njegovi ukućani su kršteni (Dela 10:47-48). Kontekst i odlomak su jasni – Kornelije i njegova porodica primili su oproštaj greha i Svetog Duha pre nego što su bili kršteni. U stvari, razlog zašto je Petar njima dozvolio da budu kršteni bio je što su pokazali dokaz da su primili Svetog Duha, „baš kao što su ga imali Petar i jevrejski vernici.

Kao zaključak, Dela 2:38 ne podučava da je krštenje uslov za spasenje. Iako je krštenje bitno kao znak da je neko opravdan verom i kao javno ispovedanje nečije vere u Hrista i članstvo u lokalnom telu vernika, to nije sredstvo oproštenja greha. Biblija je vrlo jasna da smo po blagodaću spašeni jedino putem vere u jedinog Hrista (Jovan 1:12, Jovan 3:16, Dela 16:31, Rimljanima 3:21-30, Rimljanima 4:5, Rimljanima 10:9-10, Efescima 2:8-10, Filipljanima 3:9, Galatima 2:16).



Vrati se na Srpsku stranu



Da li Dela 2:38 podučavaju da je krštenje neophodno za spasenje?