Питање
Да ли Дела 2:38 подучавају да је крштење неопходно за спасење?
Одговор
Дела 2:38 „А Петар им рече: покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих грехова, па ћете примити дар Духа Светога“. Као и са било којим другим стихом или одломком, оно о чему учи прво филтрирамо кроз остале одломке на исту тему о којима Библија подучава и тако доносимо закључак. У случају крштења и спасења, Библија је јасна да је спасење по благодати путем вере у Исуса Христа, не по било каквим делима, укључујући и крштење (Ефесцима 2:8-9). Стога, свако тумачење чији је закључак да је крштење или неки други чин, неопходан за спасење је погрешно тумачење. За више информација, посетите нашу страницу на тему: „Да ли је спасење искључиво по вери или вери и делима?”
Зашто онда, неки долазе до закључка да морамо да будемо крштени да бисмо били спашени? Често, расправа о томе да ли овај одломак подучава да је крштење неопходно за спасење потиче због грчке речи „еис” која се преводи „за” у овом одломку. Они који верују да је крштење неопходно за спасење брзо указују на овај стих и чињеницу да каже „будите крштени у имену Исуса Христа за опроштај греха” претпостављајући да реч преведена „са” у овом стиху значи „да бисте добили”. Међутим, и у грчком и у енглеском, постоје многе употребе речи „за”.
На пример, када неко каже „Узми два аспирина за главобољу”, очигледно је свима да то не значи „узми два аспирина да би добио главобољу”, већ „узми два аспирина, јер већ имаш главобољу”. Постоје три могућа значења речи „за” која могу да се уклопе у контекст Дела 2:38: 1) „да би био, добио, имао, задржао итд, 2) „због, као резултат нечега” или 3) „у вези са”. Пошто сва три значења могу да се уклопе у контекст овог одломка, потребно је додатно проучавање да се одреди које је исправно.
Прво, морамо да видимо изворни језик и значење грчке речи „еис”. Ово је уобичајена грчка реч (користи се 1774 пута у Новом завету) и преводи се на много различитих начина. Као и енглеска реч “фор“ (прим.прев „за”), може да има неколико различитх значења. Тако, поново видимо могућа бар два или три значења овог одломка, један који, наизглед, подржава да је крштење неопходно за спасење и друге који то не подржавају. Иако се оба ова значења грчке речи „еис” могу видети у различитим библијским одломцима, познати академици грчког језика А.Т Робертсон и Ј.Р Манти мишљења су да грчки предлог „еис” у Делима 2:38, треба да се преводи „због” или „у светлу”, а не „да би” или „у сврху”.
Један од начина како се овај предлог користи у другим библијским стиховима може се видети у Матеју 12:41 где реч „еис” комуницира „резултат” неке активности. У овом случају, каже се да су се људи из Ниневе „покајали на Јонину проповед” (реч која се преводи „на” иста је као грчка реч „еис”). Значење овог одломка је да су се покајали „због” или „као резултат” Јониног проповедања. На исти начин, било би могуће да Дела 2:38 заиста комуницирају чињеницу да је требало да се крсте „као резултат” или „због” тога што су већ поверовали и тако већ примили опроштај грехова (Јован 1:12, Јован 3:14-18, Јован 5:24, Јован 11:25-26, Дела 10:43, Дела 13:39, Дела 16:31, Дела 26:18, Римљанима 10:9, Ефесцима 1:12-14). Ово тумачење одломка подудара се са поруком у Петровим двема проповедима неверницима у којима он повезује опроштење греха са чином покајања и вером у Христа без помињања крштења (Дела 3:17-26, Дела 4:8-12).
Поред Дела 2:38, постоје три друга стиха где се грчка реч „еис” користи заједно са речју „крстити” или „крштење”. Први од тих је у Матеју 3:11 „крштавам вас водом за покајање“. Јасно је да грчка реч „еис” не може да значи „да би добио” у овом одломку. Нису крштени „да би добили покајање”, већ су „били крштени јер су се већ покајали”. Други одломак је Римљанима 6:3, где имамо фразу „крштени у (еис) Његову смрт”. Ово се уклапа у значење „због” или „у вези са”. Трећи и задњи одломак је 1. Коринћанима 10:2 „сви су били у Мојсија крштени у облаку и у мору”. „Еис” не може да значи „да би добио” у овом одломку, јер Израелци нису били крштени да би добили Мојсија за вођу, већ због тога што је он био њихов вођа и извео их је из Египта. Уколико смо доследни начину на који се предлог „еис” користи у вези са крштењем, можемо да закључимо да се Дела 2:38, заиста односе на њихово крштење „зато што” су они већ примили опроштење греха. Неки други стихови где грчка реч „еис” не значи„да би се добило” су Матеја 28:19, 1. Петрова 3:21, Дела 19:3, 1. Коринћанима 1:15 и 12:13.
Граматички докази око овог стиха и предлога „еис” јасно указују да, иако су оба тумачења овог стиха у складу са контекстом и опсегом могућих значења одломка, више доказа иде у прилог томе да је најбоља могућа дефиниција речи „за” у овом контексту „због „или „у вези са”, а не „да би добили”. Зато, Дела 2:38, када се исправно тумаче, не подучавају да је крштење потребно за спасење.
Поред прецизног значења предлога који се преводи „за” у овом одломку, постоји други граматички аспект овог стиха који треба пажљиво размотрити – промена између другог и трећег лица између глагола и заменица у овом одломку. На пример, у Петровим заповестима да се покају и крсте се, грчка реч која се преводи „покајте” користи се у другом лицу множине, док је глагол „крстити” у трећем лицу једнине. Када томе додамо чињеницу да је заменица „ваш” у фрази „опроштење ваших греха” такође друго лице множине, видимо битну разлику која нам помаже да разумемо овај одломак. Резултат ове промене из другог лица множине у треће лице једнине и назад изгледа повезује фразу „опроштење ваших греха” директно са заповешћу „покајте се”. Дакле, када се узме у обзир промена у лицу и роду, оно што добијиемо је „Ви се покајте за ваше грехе и нека се свако од вас (једнина) крсти (једнина). Или још боље речено: „Сви се ви покајте за опроштење ваших греха и нека се свако од вас крсти”.
Још једна грешка коју чине они који верују да Дела 2:38 подучавају да је крштење обавезно за спасење је оно што се некад назива Обмана негативног закључивања. Једноставно речено, ово је концепт да само зато што је нека изјава тачна, не можемо да претпоставимо да су све негативности (или супротности) те изјаве истините. Другим речима, само зато што Дела 2:38 кажу „покајте се… и крстите за опроштење греха…. и дар Светог Духа”, то не значи да онај ко се покаје и није крштен, неће примити опроштење греха и дар Светог Духа.
Постоји јасна разлика између стања спасења и услова за спасење. Библија је јасна да је вера истовремено и стање и услов , али исто се не може рећи за крштење. Библија не говори да ако се човек не крсти, онда неће бити спашен. Неко може да дода било које друго стања, поред вере (која је услов за спасење) и особа и даље може бити спашена. На пример, ако особа верује, крсти се, иде у цркву и даје сиромашнима, биће спашена. Грешка у размишљању настаје када неко помисли да су сва та друга стања, „крштење, одлазак у цркву, давање сиромашнима” услов да би неко био спашен. Док то све може бити доказ спасења, она нису услов за спасење (За темељније објашњење о овој логичкој грешци, видите питање: Да ли Марко 16:16 подучава да је крштење услов за спасење?
Чињеница да крштење није услов да се прими спасење и дар Светог Духа очигледан је ако се настави са читањем Дела. У Делима 10:43, Петар каже Корнелију да ће „Његовим именом добити опроштај грехова свако ко верује у Њега” (обратите пажњу да до ове тачке није било помена о крштењу, ипак Петар повезује веру у Христа са чином опроштаја греха). Следећа ствар која се дешава, је да, пошто су поверовали у Петрову поруку о Христу „Свети Дух сиђе на све који су слушали говор” (Дела 10:44). Тек када су поверовали и примили опроштај греха и дар Светог Духа, Корнелије и сви његови укућани су крштени (Дела 10:47-48). Контекст и одломак су јасни – Корнелије и његова породица примили су опроштај греха и Светог Духа пре него што су били крштени. У ствари, разлог зашто је Петар њима дозволио да буду крштени био је што су показали доказ да су примили Светог Духа, „баш као што су га имали Петар и јеврејски верници.
Као закључак, Дела 2:38 не подучава да је крштење услов за спасење. Иако је крштење битно као знак да је неко оправдан вером и као јавно исповедање нечије вере у Христа и чланство у локалном телу верника, то није средство опроштења греха. Библија је врло јасна да смо по благодаћу спашени једино путем вере у јединог Христа (Јован 1:12, Јован 3:16, Дела 16:31, Римљанима 3:21-30, Римљанима 4:5, Римљанима 10:9-10, Ефесцима 2:8-10, Филипљанима 3:9, Галатима 2:16).
Да ли Дела 2:38 подучавају да је крштење неопходно за спасење?
