Šta je posvećenje? Šta je definicija hrišćanskog posvećenja?



српски

Pitanje: Šta je posvećenje? Šta je definicija hrišćanskog posvećenja?

Odgovor:
Isus je puno govorio o posvećenju u Jovanu 17. U 16. stihu, Gospod kaže: „Oni nisu od sveta,kao što ni ja nisam od sveta” i ovo kaže pre molbe: „Posveti ih u istini, tvoj reč je istina.” Posvećenje je stanje odvojenosti za Boga; svi vernici ulaze u ovo stanje kada su rođeni od Boga. „Od njega ste i vi u Hristu Isusu, koji nam je postao mudrost od Boga, pravednost i osvećenje i izbavljenje” (1. Korinćanima 1:30). Ovo je odvojenost jednom za svagde, večno za Boga. To je suštinski deo našeg spasenja, naše povezanosti sa Hristom (Jevrejima 10:10).

Posvećenje se takođe odnosi na praktično iskustvo ove odvojenosti za Boga, a to je rezultat poslušnosti Božijoj Reči u životu osobe i vernik treba da se toga revnosno drži (1. Petrova 1:15; Jevrejima 12:14). Kao što se Gospod molio u Jovanu 17, posvećenje je odvajanje vernika za svrhu zbog koje su poslati u svet. „Kao što si ti mene poslao u svet, poslah i ja njih u svet. Za njih posvećujem samog sebe, da i oni budu osvećeni u istini” (stihovi 18,19). To što je On sebe posvetio za svrhu zbog koje je poslat su i osnova i uslov da mi budemo odvojeni za ono za šta smo poslati (Jovan 10:36). Njegovo posvećenje je obrazac i sila za naše posvećenje. Slanje i posvećivanje su neodvojivi. Na osnovu ovog, vernici se zovu sveci, hagioi, u grčkom: „posvećeni”. Dok je njihovo prethodno ponašanje bilo svedočanstvo o njihovom statusu u svetu i odvojenosti od Boga, sada, njihovo ponašanje je svedočanstvo o njihovom statusu pred Bogom koje se ogleda u njihovoj odvojenosti od sveta.

Postoji još jedno značenje koje reč „posvećenje” nosi u Bibliji. Pavle se moli u 1. Solunjanima 5:23 „A sam Bog mira da vas posveti potpuno, te da se vaš neoštećen duh i duša i telo beprekorno sačuvaju prilikom dolaska Gospoda našega Isusa Hrista”. Pavle takođe piše u Kološanima o „nadi koja nam je spremljena na nebesima, za koju ste već pre čuli u istinitoj reči evanđelja” (Kološanima 1:5). On kasnije priča o samom Hristu, kao „nadi na slavu” (Kološanima 1:27) i onda pominje činjenicu o toj nadi, kada kaže: „Kada se javi Hristos, naš život, onda ćete se i vi sa njim javiti u slavi” (Kološanima 3:4). Ovo proslavljeno stanje biće naše krajnje odvajanje od greha, potpuno posvećenje u svakom pogledu. „Dragi moji, sad smo deca Božija i još se ne pokaza šta će biti. Znamo da ćemo – kada se on pokaže- biti njemu slični, jer ćemo ga gledati onakvog kakav je” (1. Jovanova 3:2).

Možemo zaključiti da je posvećenje isto što i svetost, grčka reč za oba znači „odvajanje”, poziciono odvajanje koje se odigralo jednom i zauvek za Hrista na naše spasenje; drugo to je praktična progresivna svetost u vernikovom životu dok čeka Hristov povratak. Na kraju, to je večno odvajanje od greha kada dođemo na nebo.



Vrati se na Srpsku stranu



Šta je posvećenje? Šta je definicija hrišćanskog posvećenja?