Питање
Шта је посвећење? Шта је дефиниција хришћанског посвећења?
Одговор
Исус је пуно говорио о посвећењу у Јовану 17. У 16. стиху, Господ каже: „Они нису од света,као што ни ја нисам од света” и ово каже пре молбе: „Посвети их у истини, твој реч је истина.” Посвећење је стање одвојености за Бога; сви верници улазе у ово стање када су рођени од Бога. „Од њега сте и ви у Христу Исусу, који нам је постао мудрост од Бога, праведност и освећење и избављење” (1. Коринћанима 1:30). Ово је одвојеност једном за свагде, вечно за Бога. То је суштински део нашег спасења, наше повезаности са Христом (Јеврејима 10:10).
Посвећење се такође односи на практично искуство ове одвојености за Бога, а то је резултат послушности Божијој Речи у животу особе и верник треба да се тога ревносно држи (1. Петрова 1:15; Јеврејима 12:14). Као што се Господ молио у Јовану 17, посвећење је одвајање верника за сврху због које су послати у свет. „Као што си ти мене послао у свет, послах и ја њих у свет. За њих посвећујем самог себе, да и они буду освећени у истини” (стихови 18,19). То што је Он себе посветио за сврху због које је послат су и основа и услов да ми будемо одвојени за оно за шта смо послати (Јован 10:36). Његово посвећење је образац и сила за наше посвећење. Слање и посвећивање су неодвојиви. На основу овог, верници се зову свеци, хагиои, у грчком: „посвећени”. Док је њихово претходно понашање било сведочанство о њиховом статусу у свету и одвојености од Бога, сада, њихово понашање је сведочанство о њиховом статусу пред Богом које се огледа у њиховој одвојености од света.
Постоји још једно значење које реч „посвећење” носи у Библији. Павле се моли у 1. Солуњанима 5:23 „А сам Бог мира да вас посвети потпуно, те да се ваш неоштећен дух и душа и тело бепрекорно сачувају приликом доласка Господа нашега Исуса Христа”. Павле такође пише у Колошанима о „нади која нам је спремљена на небесима, за коју сте већ пре чули у истинитој речи еванђеља” (Колошанима 1:5). Он касније прича о самом Христу, као „нади на славу” (Колошанима 1:27) и онда помиње чињеницу о тој нади, када каже: „Када се јави Христос, наш живот, онда ћете се и ви са њим јавити у слави” (Колошанима 3:4). Ово прослављено стање биће наше крајње одвајање од греха, потпуно посвећење у сваком погледу. „Драги моји, сад смо деца Божија и још се не показа шта ће бити. Знамо да ћемо – када се он покаже- бити њему слични, јер ћемо га гледати онаквог какав је” (1. Јованова 3:2).
Можемо закључити да је посвећење исто што и светост, грчка реч за оба значи „одвајање”, позиционо одвајање које се одиграло једном и заувек за Христа на наше спасење; друго то је практична прогресивна светост у верниковом животу док чека Христов повратак. На крају, то је вечно одвајање од греха када дођемо на небо.
Шта је посвећење? Шта је дефиниција хришћанског посвећења?
