Kako možemo da znamo koji delovi Biblije se odnose na nas danas?



српски

Pitanje: Kako možemo da znamo koji delovi Biblije se odnose na nas danas?

Odgovor:
Mnogo nerazumevanja dešava se kada ili pripišemo zapovesti koje treba da sledimo kao „specifične za jedan period” i za prvobitne čitaoce ili pogrešno tumačimo zapovesti upućene određenoj publici kao svevremene istine. Kako možemo da uvidimo razliku? Prvo treba da znamo da je kanon kompletiran do kraja prvog veka nove ere. To znači, da, prvobitno, većim delom, ako ne i u celosti, Biblija nije pisana nama. Autori su imali na umu čitaoce tog doba i verovatno nisu bili svesni da će njihove reči čitati ljudi širom sveta vekovima kasnije. Zbog toga treba da budemo pažljivi kada tumačimo Bibliju današnjem hrišćaninu. Izgleda da je mnogo savremenog podučavanja toliko okupirano relevantnošću da se ophodimo prema Bibliji kao prema nekom jezeru iz koga pecamo primenu za današnje hrišćane. Ovo se čini na uštrb prave egzegeze i tumačenja.

Prva tri pravila hermenautike (umetnost i nauka biblijskog tumačenja) su 1) kontekst; 2) kontekst i 3) kontekst. Pre nego što hrišćanima 21. veka kažemo da li se Biblija odnosi na njih, moramo prvo da dođemo do najboljeg mogućeg razumevanja onog što je Biblija značila prvobitnim čitaocima. Ukoliko dođemo do primene koja bi bila strana prvobitnoj publici, postoji veoma jaka mogućnost da nismo dobro tumačili odlomak. Kada se uverimo šta je tekst značio prvobitnim slušaocima, treba da razmotrimo razlike između nas i njih. Koje su razlike u jeziku, vremenu, kulturi, geografiji, lokaciji i situaciji? Sve ovo mora se uzeti u obzir pre nego što se dođe do primene. Kada razumemo razlike u našim kulturama, možemo da pronađemo zajedničke crte između originalne publike i nas. Tada, možemo da vidimo primenu za nas u našem vremenu i situaciji.

Takođe je bitna činjenica da svaki odlomak ima samo jedno ispravno tumačenje. Može da ima niz primena, ali samo jedno tumačenje. To znači da su neke primene bolje od drugih. Ako je jedna primena bliža ispravnom tumačenju od neke druge, onda je to bolja primena tog teksta. Na primer, mnoge propovedi su se održale na temu 1. Samuilove 17 (priča o Davidu i Golijatu) koje su uključivale „pobeđivanje divova u tvom životu”. Površno se dotaknu detalja priče i prelaze odmah na primenu, koja obično podrazumeva alegorizovanje Golijata u teškoj, zastrašujućoj situaciji koja mora da se prebrodi uz pomoć vere. Postoje takođe pokušaji da se alegorizuje pet glatkih kamenova koje je David uzeo. Ove propovedi uglavnom se završavaju ohrabrujući nas da imamo veru kao David.

Iako ova tumačenja čine propovedi interesantnim, to najverovatnije nije bila poruka za prvobitnu publiku. Pre nego što primenimo istinu 1. Samuilove 17, moramo da znamo kako ju je prvobitna publika razumela, a to znači određivanje celokupne svrhe 1. Samuilove kao knjige. Bez ulaženja u detaljnu egzegezu, recimo samo da se ne radi o pobeđivanju divova u tvom životu. To može da bude naknadna primena ovog odlomka, ali kao tumačenje je strano tekstu. Bog je heroj ove priče,a David je Njegovo odabrano oruđe koje donosi spasenje Njegovom narodu. Priča stavlja u kontrast narodnog kralja (Saula) i Božijeg kralja (Davida) i takođe nagoveštava šta će Hristos (Sin Davidov) učiniti u obezbeđivanju našeg spasenja.

Još jedan uobičajen primer tumačenja nezavisno od konteksta je Jovan 14:13-14. Čitanje ovog stiha van konteksta bi ukazivalo da, ako zamolimo Boga bilo šta, primićemo to, sve dok koristimo formula „u Isusovo ime.” Primenjivanje pravila prave hermenautike na ovaj odlomak, vidimo da Isus govori svojim učenicima u gornjoj sobi noć pred izdajstvo. Direktna publika su učenici. Ovo je, u suštini, obećanje Isusovim učenicima da će Bog obezbediti neophodne izvore pomoći da bi oni završili svoj zadatak. To je odlomak utehe, jer Isus će ih uskoro napustiti. Da li tu postoji primena za hriščane 21. veka? Naravno! Ukoliko se molimo po Božijoj volji (u Isusovo ime), Bog će nam dati šta nam je potrebno da ispuni Njegovu volju u nama i kroz nas. Štaviše, odgovor koji primimo uvek će proslaviti Boga. Daleko od toga da će nam se dati sve što poželimo, ovaj odlomak nas uči da se potčinimo Božijoj volji u molitvi i da će Bog uvek da obezbedi šta nam je potrebno da ispunimo Njegovu volju.

Pravo biblijsko tumačenje gradi se na sledećim principima:

1. Kontekst. Razumeti u potpunosti, početi sa stihom i širiti dalje: odlomak, glava, knjiga, autor i zavet/savez.
2. Razumeti kako je prvobitna publika razumela tekst.
3. Razmotriti razlike između tvoje kulture i kulture prvobitne publike.
4. Ukoliko se moralna zapovest iz Starog zaveta ponavlja u Novom zavetu, smatrajte je „svevremenom istinom”.
5. Zapamtite da svaki odlomak ima samo jedno tačno tumačenje, ali može da ima mnogo primena (od kojih su neke bolje od drugih)
6. Uvek budite ponizni i ne zaboravite ulogu Svetog Duha u tumačenju. On je obećao da će nas uvesti u svu istinu (Jovan 16:13).

Kao što je ranije pomenuto, biblijsko tumačenje je isto toliko umetnost, koliko i nauka. Postoje pravila i principi i neki teški odlomci traže više napora od drugih. Uvek treba da budemo otvoreni da promenimo tumačenje ako nas Duh ubedi u to i postoje dokazi koji to podržavaju.



Vrati se na Srpsku stranu



Kako možemo da znamo koji delovi Biblije se odnose na nas danas?