Како можемо да знамо који делови Библије се односе на нас данас?



srpski

Питање: Како можемо да знамо који делови Библије се односе на нас данас?

Одговор:
Много неразумевања дешава се када или припишемо заповести које треба да следимо као „специфичне за један период” и за првобитне читаоце или погрешно тумачимо заповести упућене одређеној публици као свевремене истине. Како можемо да увидимо разлику? Прво треба да знамо да је канон комплетиран до краја првог века нове ере. То значи, да, првобитно, већим делом, ако не и у целости, Библија није писана нама. Аутори су имали на уму читаоце тог доба и вероватно нису били свесни да ће њихове речи читати људи широм света вековима касније. Због тога треба да будемо пажљиви када тумачимо Библију данашњем хришћанину. Изгледа да је много савременог подучавања толико окупирано релевантношћу да се опходимо према Библији као према неком језеру из кога пецамо примену за данашње хришћане. Ово се чини на уштрб праве егзегезе и тумачења.

Прва три правила херменаутике (уметност и наука библијског тумачења) су 1) контекст; 2) контекст и 3) контекст. Пре него што хришћанима 21. века кажемо да ли се Библија односи на њих, морамо прво да дођемо до најбољег могућег разумевања оног што је Библија значила првобитним читаоцима. Уколико дођемо до примене која би била страна првобитној публици, постоји веома јака могућност да нисмо добро тумачили одломак. Када се уверимо шта је текст значио првобитним слушаоцима, треба да размотримо разлике између нас и њих. Које су разлике у језику, времену, култури, географији, локацији и ситуацији? Све ово мора се узети у обзир пре него што се дође до примене. Када разумемо разлике у нашим културама, можемо да пронађемо заједничке црте између оригиналне публике и нас. Тада, можемо да видимо примену за нас у нашем времену и ситуацији.

Такође је битна чињеница да сваки одломак има само једно исправно тумачење. Може да има низ примена, али само једно тумачење. То значи да су неке примене боље од других. Ако је једна примена ближа исправном тумачењу од неке друге, онда је то боља примена тог текста. На пример, многе проповеди су се одржале на тему 1. Самуилове 17 (прича о Давиду и Голијату) које су укључивале „побеђивање дивова у твом животу”. Површно се дотакну детаља приче и прелазе одмах на примену, која обично подразумева алегоризовање Голијата у тешкој, застрашујућој ситуацији која мора да се преброди уз помоћ вере. Постоје такође покушаји да се алегоризује пет глатких каменова које је Давид узео. Ове проповеди углавном се завршавају охрабрујући нас да имамо веру као Давид.

Иако ова тумачења чине проповеди интересантним, то највероватније није била порука за првобитну публику. Пре него што применимо истину 1. Самуилове 17, морамо да знамо како ју је првобитна публика разумела, а то значи одређивање целокупне сврхе 1. Самуилове као књиге. Без улажења у детаљну егзегезу, рецимо само да се не ради о побеђивању дивова у твом животу. То може да буде накнадна примена овог одломка, али као тумачење је страно тексту. Бог је херој ове приче,а Давид је Његово одабрано оруђе које доноси спасење Његовом народу. Прича ставља у контраст народног краља (Саула) и Божијег краља (Давида) и такође наговештава шта ће Христос (Син Давидов) учинити у обезбеђивању нашег спасења.

Још један уобичајен пример тумачења независно од контекста је Јован 14:13-14. Читање овог стиха ван контекста би указивало да, ако замолимо Бога било шта, примићемо то, све док користимо формула „у Исусово име.” Примењивање правила праве херменаутике на овај одломак, видимо да Исус говори својим ученицима у горњој соби ноћ пред издајство. Директна публика су ученици. Ово је, у суштини, обећање Исусовим ученицима да ће Бог обезбедити неопходне изворе помоћи да би они завршили свој задатак. То је одломак утехе, јер Исус ће их ускоро напустити. Да ли ту постоји примена за хришчане 21. века? Наравно! Уколико се молимо по Божијој вољи (у Исусово име), Бог ће нам дати шта нам је потребно да испуни Његову вољу у нама и кроз нас. Штавише, одговор који примимо увек ће прославити Бога. Далеко од тога да ће нам се дати све што пожелимо, овај одломак нас учи да се потчинимо Божијој вољи у молитви и да ће Бог увек да обезбеди шта нам је потребно да испунимо Његову вољу.

Право библијско тумачење гради се на следећим принципима:

1. Контекст. Разумети у потпуности, почети са стихом и ширити даље: одломак, глава, књига, аутор и завет/савез.
2. Разумети како је првобитна публика разумела текст.
3. Размотрити разлике између твоје културе и културе првобитне публике.
4. Уколико се морална заповест из Старог завета понавља у Новом завету, сматрајте је „свевременом истином”.
5. Запамтите да сваки одломак има само једно тачно тумачење, али може да има много примена (од којих су неке боље од других)
6. Увек будите понизни и не заборавите улогу Светог Духа у тумачењу. Он је обећао да ће нас увести у сву истину (Јован 16:13).

Као што је раније поменуто, библијско тумачење је исто толико уметност, колико и наука. Постоје правила и принципи и неки тешки одломци траже више напора од других. Увек треба да будемо отворени да променимо тумачење ако нас Дух убеди у то и постоје докази који то подржавају.



Врати се на Српску страну



Како можемо да знамо који делови Библије се односе на нас данас?