Šta Biblija govori o kapitalizmu?



српски

Pitanje: Šta Biblija govori o kapitalizmu?

Odgovor:
Rečnik definiše kapitalizam kao „ekonomski sistem koga karakteriše privatno ili korpotativno vlasništvo nad kapitalnim dobrima, prema investicijama koje su određene privatnim odlukama, i cenama, proizvodnjom i distribucijom dobara koje su uglavnom određene takmičenjem na slobodnom tržištu". Iako Biblija ne pominje kapitalizam pod tim imenom, ona govori u priličnoj meri o ekonomskim temama. Na primer, ceo odeljak knjige Poslovica i mnoge Isusove parabole govore o ekonomskim temama. Iz njih učimo kakav bi trebalo da bude naš odnos prema bogatstvu i kako bi hrišćanin trebalo da rukuje svojim finansijama. Biblija takođe daje opis ljudske prirode koja nam pomaže da procenimo mogući uspeh i neuspeh jednog ekonomskog sistema u društvu.

Pošto je ekonomija oblast koja obuhvata veliki deo našeg svakodnevnog života, trebalo bi da je razmotrimo iz biblijske perspektive. Kada koristimo Bibliju kao svoj okvir, počinjemo da pravimo model za vlast i ekonomiju koji oslobađa ljudski potencijal i ograničava ljudsku grešnost. U Postanju 1:28, Bog kaže da bi trebalo da pokorimo zemlju i imamo vlast nad njom. Jedan aspekat ovoga je da ljudi mogu da imaju vlasništvo nad kojim mogu da vežbaju svoju vlast. Pošto imamo i slobodu odlučivanja i prava na lično vlasništvo, možemo da pretpostavimo da bi trebalo da imamo slobodu da razmenjujemo ova prava na vlasništvo na slobodnom tržištvu, gde se mogu razmenjivati dobra i usluge.

Međutim, sa obzirom na zlo greha, mnogi delovi sveta su postali mesta propadanja i siromaštva. Iako nam je Bog dao vlast nad Svojom tvorevinom, moramo da budemo dobri upravitelji nad izvorima koji su nam dostupni. Istorjiski gledano, sistem slobodnog preduzetništva je omogućio veću kolićinu slobode i efektivnije ekonomske dobitke nego bilo koji drugi ekonomski sistem, do te mere da se hrišćani često pitaju da li mogu da podržavaju kapitalizam. U suštini, lični interes je nagrađen u slobodnom kapitalističkom sistemu. Međutim, čak i se i jevanđelja pozivaju na naš lični interes jer je naš lični interes da prihvatimo Isusa Hrista kao spasitelja i da tako naša večna sudbina bude osigurana.

Sa hrišćanske tačke gledišta, osnova za privatno vlasništvo zasniva se na tome što smo stvoreni na Božiju sliku. Možemo da pravimo odluke u vezi sa vlasništvom koje razmenjujemo na tržišnom sistemu. Ali nekada želja za ličnim vlasništvom potiče iz naše grešnosti. Naša grešna priroda takođe proizvodi lenjost, nemar i tromost. Činjenica je da se ekonomska pravda može postići na najbolji način ako je svako pojedinačno odgovoran za svoju produktivnost.

Sa istorijske tačke gledišta, kapitalizam je imao brojne prednosti. Oslobodio je ekonomski potencijal. Takođe je omogućio osnovu za veliku političku i ekonomsku slobodu. Kada vlast ne kontroliše tržište, tada postoji ekonomska sloboda da budemo uključeni u brojne preduzetničke aktivnosti. Kapitalizam je takođe vodio ka većoj političkoj slobodi, jer kada se ograniči uloga vlasti u ekonomiji, ograniči se i raspon vlasti u drugim oblastima. Nije slučajnost da u većini zemalja sa najvećom političkom slobodom obično postoji i velika ekonomska sloboda.

Međutim, hrišćani ne bi trebalo da prihvate svaki aspekat kapitalizma. Na primer, mnogi zastupnici kapitalizma se drže viđenja koje je poznato kao utilitarizam, koje je u suprotnosti sa idejom biblijskih apsolutnih istina. Naravno da moramo da odbacimo ovu filozofiju. Takođe postoje određena ekonomska i moralna pitanja o kojima bi trebalo govoriti. Iako postoje neke valjane ekonomske kritike kapitalizma, na primer, monopol i zagađenje kao nusprodukti, one mogu da budu pod kontrolom i ograničenjima vlasti. Kada je kapitalizam pod mudrom kontrolom, on proizvodi značajan ekonomski prosperitet i ekonomsku slobodu za narod.

Jedna od glavnih zamerki na kapitalizam je pohlepa, zbog koje mnogi hrišćani ne osećaju sigurnost u vezi sa sistemom slobodnog tržišta. Kritičari kapitalizma tvrde da taj sistem stvara pohlepu u ljudima. Međutim, tada moramo da postavimo pitanje da li je kapitalizam taj koji stvara pohlepu u ljudima ili već imamo pohlepne ljude koji koriste ekonomske slobode kapitalističkog sistema da bi postogli svoje ciljeve? U svetlosti biblijskog opisa ljudke prirode (Jeremija 17:9), ovo drugo se čini da je verovatnije. Pošto su ljudi grešni i sebični, neki će koristiti kapitalistički sistem da bi zadovoljili svoju pohlepu. Međutim, to nije toliko kritika kapitalizma, koliko je uvid u stanje čovečanstva. Cilj kapitalizma nije da promeni loše ljude već da nas od njih zaštiti. Kapitalizam je sistem u kome loši ljudi mogu da načine najmanje štete a dobri ljudi imaju slobodu da čine dobra dela. Kapitalizam dobro ide uz kompletno moralne osobe, ali dobro funkcioniše i sa sebičnim i pohlepnim ljudima.

Važno je naglasiti da postoji razlika između ličnog interesa i sebičnosti. Svi imaju lične interese koji deluju na načine koji nisu sebični. Na primer, u našem je interesu da dobijemo posao i zaradimo novac da bismo mogli da izdržavamo svoju porodicu. To možemo da radimo na način koji nije sebičan. Nasuprot tome, drugi ekonomski sistemi, kao što je socijalizam, zanemaruju biblijsku definiciju ljudske prirode i zbog toga dozvoljavaju da ekonomska vlast bude centralizovana i da se moć koncentriše u rukama nekoliko pohlepnih ljudi. Oni koji se žale na uticaj najvećih korporacija na naše živote trebalo bi da razmotre socijalističku alternativu, u kojoj nekoliko birokrata iz vlasti kontroliše svaki aspekat naših života.

Iako je pohlepa ponekad očigledna u kapitalističkom sistemu, trebalo bi razumemo da to nije zbog sistema – već zato što je ona deo čovekove grešne prirode. Rešenje nije u držanju za ekonomske sisteme, već u promeni čovekovog srca putem sile jevanđelja Isusa Hrista.



Vrati se na Srpsku stranu



Šta Biblija govori o kapitalizmu?