Шта Библија говори о капитализму?



srpski

Питање: Шта Библија говори о капитализму?

Одговор:
Речник дефинише капитализам као „економски систем кога карактерише приватно или корпотативно власништво над капиталним добрима, према инвестицијама које су одређене приватним одлукама, и ценама, производњом и дистрибуцијом добара које су углавном одређене такмичењем на слободном тржишту". Иако Библија не помиње капитализам под тим именом, она говори у приличној мери о економским темама. На пример, цео одељак књиге Пословица и многе Исусове параболе говоре о економским темама. Из њих учимо какав би требало да буде наш однос према богатству и како би хришћанин требало да рукује својим финансијама. Библија такође даје опис људске природе која нам помаже да проценимо могући успех и неуспех једног економског система у друштву.

Пошто је економија област која обухвата велики део нашег свакодневног живота, требало би да је размотримо из библијске перспективе. Када користимо Библију као свој оквир, почињемо да правимо модел за власт и економију који ослобађа људски потенцијал и ограничава људску грешност. У Постању 1:28, Бог каже да би требало да покоримо земљу и имамо власт над њом. Један аспекат овога је да људи могу да имају власништво над којим могу да вежбају своју власт. Пошто имамо и слободу одлучивања и права на лично власништво, можемо да претпоставимо да би требало да имамо слободу да размењујемо ова права на власништво на слободном тржиштву, где се могу размењивати добра и услуге.

Међутим, са обзиром на зло греха, многи делови света су постали места пропадања и сиромаштва. Иако нам је Бог дао власт над Својом творевином, морамо да будемо добри управитељи над изворима који су нам доступни. Исторјиски гледано, систем слободног предузетништва је омогућио већу колићину слободе и ефективније економске добитке него било који други економски систем, до те мере да се хришћани често питају да ли могу да подржавају капитализам. У суштини, лични интерес је награђен у слободном капиталистичком систему. Међутим, чак и се и јеванђеља позивају на наш лични интерес јер је наш лични интерес да прихватимо Исуса Христа као спаситеља и да тако наша вечна судбина буде осигурана.

Са хришћанске тачке гледишта, основа за приватно власништво заснива се на томе што смо створени на Божију слику. Можемо да правимо одлуке у вези са власништвом које размењујемо на тржишном систему. Али некада жеља за личним власништвом потиче из наше грешности. Наша грешна природа такође производи лењост, немар и тромост. Чињеница је да се економска правда може постићи на најбољи начин ако је свако појединачно одговоран за своју продуктивност.

Са историјске тачке гледишта, капитализам је имао бројне предности. Ослободио је економски потенцијал. Такође је омогућио основу за велику политичку и економску слободу. Када власт не контролише тржиште, тада постоји економска слобода да будемо укључени у бројне предузетничке активности. Капитализам је такође водио ка већој политичкој слободи, јер када се ограничи улога власти у економији, ограничи се и распон власти у другим областима. Није случајност да у већини земаља са највећом политичком слободом обично постоји и велика економска слобода.

Међутим, хришћани не би требало да прихвате сваки аспекат капитализма. На пример, многи заступници капитализма се држе виђења које је познато као утилитаризам, које је у супротности са идејом библијских апсолутних истина. Наравно да морамо да одбацимо ову филозофију. Такође постоје одређена економска и морална питања о којима би требало говорити. Иако постоје неке ваљане економске критике капитализма, на пример, монопол и загађење као нуспродукти, оне могу да буду под контролом и ограничењима власти. Када је капитализам под мудром контролом, он производи значајан економски просперитет и економску слободу за народ.

Једна од главних замерки на капитализам је похлепа, због које многи хришћани не осећају сигурност у вези са системом слободног тржишта. Критичари капитализма тврде да тај систем ствара похлепу у људима. Међутим, тада морамо да поставимо питање да ли је капитализам тај који ствара похлепу у људима или већ имамо похлепне људе који користе економске слободе капиталистичког система да би постогли своје циљеве? У светлости библијског описа људке природе (Јеремија 17:9), ово друго се чини да је вероватније. Пошто су људи грешни и себични, неки ће користити капиталистички систем да би задовољили своју похлепу. Међутим, то није толико критика капитализма, колико је увид у стање човечанства. Циљ капитализма није да промени лоше људе већ да нас од њих заштити. Капитализам је систем у коме лоши људи могу да начине најмање штете а добри људи имају слободу да чине добра дела. Капитализам добро иде уз комплетно моралне особе, али добро функционише и са себичним и похлепним људима.

Важно је нагласити да постоји разлика између личног интереса и себичности. Сви имају личне интересе који делују на начине који нису себични. На пример, у нашем је интересу да добијемо посао и зарадимо новац да бисмо могли да издржавамо своју породицу. То можемо да радимо на начин који није себичан. Насупрот томе, други економски системи, као што је социјализам, занемарују библијску дефиницију људске природе и због тога дозвољавају да економска власт буде централизована и да се моћ концентрише у рукама неколико похлепних људи. Они који се жале на утицај највећих корпорација на наше животе требало би да размотре социјалистичку алтернативу, у којој неколико бирократа из власти контролише сваки аспекат наших живота.

Иако је похлепа понекад очигледна у капиталистичком систему, требало би разумемо да то није због система – већ зато што је она део човекове грешне природе. Решење није у држању за економске системе, већ у промени човековог срца путем силе јеванђеља Исуса Христа.



Врати се на Српску страну



Шта Библија говори о капитализму?