Kako hrišćani da brane svoju veru u ovako antihrišćanskom svetu?



српски

Pitanje: Kako hrišćani da brane svoju veru u ovako antihrišćanskom svetu?

Odgovor:
Kao hrišćani, dve stvari koje možemo da uradimo da bismo stali u Hristovu odbranu je da živimo u skladu sa Njegovom Rečju i rastemo u poznanju Njega. Hristos je rekao: „Neka zasvetli vaša svetlost pred ljudima…" (Matej 5:16). Ovo znači da treba da živimo i delamo na način koji podržava evanđelje. Treba da se naoružamo znanjem, i evanđelja (Efescima 6:10-17) i sveta oko nas. Prva Petrova 3:15 kaže: „Nego Gospoda Hrista držite svetim u srcima svojim, svagda spremni na odgovor svakom ko traži razlog nade koja je u vama, samo s blagošću i sa strahom". Sve što možemo da uradimo je da živimo i podučavamo onako kako bi to Hristos to uradio i prepustimo Njemu da se pobrine za ostatak.

Kritičari hrišćanstva postaju sve glasniji. Ovo je delimično zbog toga što postoji mnogo ljudi koji ne veruje u Boga, niti uopšte razumeju istinu o Njemu. Ipak, navodni porast protivnika hrišćanstva je takođe i zbog percepcije. Kao i sa mnogim temama, oni koji zaista preziru hrišćanstvo su najglasniji i glasniji su od svih neverenika. Veliku većinu onih koji ne veruju nije dovoljno briga da bi uznemiravali vernike. Nekolicina ljutih, glasnih i ogorčenih neverniki prave dovoljno buke da izgleda da ih je više nego što to zaista jeste.

Tipična uvreda od nereligiozne grupe je da vernike nazovu „neznalicama", „glupima", „ispranog mozga" ili da na neki način ukažu da su oni koji veruju manje inteligentni od onih koji to nisu. Kada hrišćanin inteligentno ustane u odbranu svoje vere, termini se promene u „verski fanatik", „ekstremista" ili „zilot". Kada ljudi koji znaju da je vernik kome je ovo upućeno ljubazan i pun ljubavi i da čuje ove uvrede, ateista počinje da izgleda kao budala (Psalam 53:1). Većina nevernika nema ličnih razloga da na hrišćane gledaju negativno, ali nekada čuju toliko toga od glasnih antihrišćana, da i oni prosto pretpostavljaju da je to tako. Potrebni su im primeri Hristolikog života da bi videli istinu.

Naravno, kada neko ko tvrdi da je hrišćanin, a govori ili čini stvari koje nisu Hristolike, ta ljuta, glasna grupa je tu da ga okarakteriše kao tipične religiozne licemere. Ovo je nešto što smo upozoreni da možemo da očekujemo (Rimljani 1:28-30; Matej 5:11). Najbolja stvar koju treba uraditi je citirati biblijski odlomak koji govori protiv onog što je osoba uradila. I podsetiti ateiste da, samo zato što je osoba rekla da je hrišćanin i čak misli da je hrišćanin, to ne znači da je tako. Matej 7:16,20 nam kaže da će se istinski hrišćani prepoznati po delima, a ne samo po ispovedanju. I podsetiti kritičare da nema apsolutno nikog ko živi svoj život bez greha (Rimljanima 3:23).

Bitna stvar koju treba zapamtiti, je da niko, bez obzira kako bio ubedljiv, ne može da prisili bilo koga da poveruje u bilo šta što ne želi da veruje. Bez obzira na dokaze, argumente, ljudi će verovati u ono što žele da veruju (Luka 12:54-56). Ubeđivanje nije posao hrišćanina. Sveti Duh je taj koji ubeđuje ljude (Jovan 14:16-17), a oni biraju da li će verovati u to ili ne. Ono što mi možemo da uradimo je da se postavimo onako kako bi Hristos, što je više moguće. Tužno je da ima mnogo ateista koji su pročitali Bibliju tražeći municiju protiv hrišćana, a ima mnogo hrišćana koji jedva da su pročitali Bibliju.

Teško je ljutoj gomili ljudi da optuže hrišćanina da je pun mržnje, okrutni fanatik kada ta osoba pokazuje da živi život pun ljubaznosti, poniznosti i saosećanja. Kada hrišćanin može da razgovara ili poništi na ispravan način svetovne argumente, etiketa „neznalice" više nije podobna. Hrišćanin koji je pročitao svetovne argumente i može na učtiv način da iznese na svetlo dana njihove greške pomaže da se umanje stereotipi koje promovišu ateisti. Znanje je oružje i nepobedivo je kada dopustimo Hristu da nas usmerava kako da ga koristimo.



Vrati se na Srpsku stranu



Kako hrišćani da brane svoju veru u ovako antihrišćanskom svetu?