Како хришћани да бране своју веру у овако антихришћанском свету?



srpski

Питање: Како хришћани да бране своју веру у овако антихришћанском свету?

Одговор:
Као хришћани, две ствари које можемо да урадимо да бисмо стали у Христову одбрану је да живимо у складу са Његовом Речју и растемо у познању Њега. Христос је рекао: „Нека засветли ваша светлост пред људима…" (Матеј 5:16). Ово значи да треба да живимо и деламо на начин који подржава еванђеље. Треба да се наоружамо знањем, и еванђеља (Ефесцима 6:10-17) и света око нас. Прва Петрова 3:15 каже: „Него Господа Христа држите светим у срцима својим, свагда спремни на одговор сваком ко тражи разлог наде која је у вама, само с благошћу и са страхом". Све што можемо да урадимо је да живимо и подучавамо онако како би то Христос то урадио и препустимо Њему да се побрине за остатак.

Критичари хришћанства постају све гласнији. Ово је делимично због тога што постоји много људи који не верује у Бога, нити уопште разумеју истину о Њему. Ипак, наводни пораст противника хришћанства је такође и због перцепције. Као и са многим темама, они који заиста презиру хришћанство су најгласнији и гласнији су од свих невереника. Велику већину оних који не верују није довољно брига да би узнемиравали вернике. Неколицина љутих, гласних и огорчених неверники праве довољно буке да изгледа да их је више него што то заиста јесте.

Типична увреда од нерелигиозне групе је да вернике назову „незналицама", „глупима", „испраног мозга" или да на неки начин укажу да су они који верују мање интелигентни од оних који то нису. Када хришћанин интелигентно устане у одбрану своје вере, термини се промене у „верски фанатик", „екстремиста" или „зилот". Када људи који знају да је верник коме је ово упућено љубазан и пун љубави и да чује ове увреде, атеиста почиње да изгледа као будала (Псалам 53:1). Већина неверника нема личних разлога да на хришћане гледају негативно, али некада чују толико тога од гласних антихришћана, да и они просто претпостављају да је то тако. Потребни су им примери Христоликог живота да би видели истину.

Наравно, када неко ко тврди да је хришћанин, а говори или чини ствари које нису Христолике, та љута, гласна група је ту да га окарактерише као типичне религиозне лицемере. Ово је нешто што смо упозорени да можемо да очекујемо (Римљани 1:28-30; Матеј 5:11). Најбоља ствар коју треба урадити је цитирати библијски одломак који говори против оног што је особа урадила. И подсетити атеисте да, само зато што је особа рекла да је хришћанин и чак мисли да је хришћанин, то не значи да је тако. Матеј 7:16,20 нам каже да ће се истински хришћани препознати по делима, а не само по исповедању. И подсетити критичаре да нема апсолутно никог ко живи свој живот без греха (Римљанима 3:23).

Битна ствар коју треба запамтити, је да нико, без обзира како био убедљив, не може да присили било кога да поверује у било шта што не жели да верује. Без обзира на доказе, аргументе, људи ће веровати у оно што желе да верују (Лука 12:54-56). Убеђивање није посао хришћанина. Свети Дух је тај који убеђује људе (Јован 14:16-17), а они бирају да ли ће веровати у то или не. Оно што ми можемо да урадимо је да се поставимо онако како би Христос, што је више могуће. Тужно је да има много атеиста који су прочитали Библију тражећи муницију против хришћана, а има много хришћана који једва да су прочитали Библију.

Тешко је љутој гомили људи да оптуже хришћанина да је пун мржње, окрутни фанатик када та особа показује да живи живот пун љубазности, понизности и саосећања. Када хришћанин може да разговара или поништи на исправан начин световне аргументе, етикета „незналице" више није подобна. Хришћанин који је прочитао световне аргументе и може на учтив начин да изнесе на светло дана њихове грешке помаже да се умање стереотипи које промовишу атеисти. Знање је оружје и непобедиво је када допустимо Христу да нас усмерава како да га користимо.



Врати се на Српску страну



Како хришћани да бране своју веру у овако антихришћанском свету?