Ako je kazna za naše grehe večnost u paklu, kako je Isus platio našu kaznu, ako On nije proveo večnost u paklu?


Pitanje: Ako je kazna za naše grehe večnost u paklu, kako je Isus platio našu kaznu, ako On nije proveo večnost u paklu?

Odgovor:
Ako razmišljamo o Isusu samo kao o čoveku, onda je ovo pitanje prirodno. Ali, razlog zašto Isus nije morao da provede večnost u paklu je što On nije samo čovek, već Bogočovek. Druga Osoba Trojstva uzela je obličje tela i živela među ljudima u obliku čoveka. Ali, On je bio čovek kao nijedan drugi, jer je Njegova priroda bila božanska — sveta, savršena i beskonačna.

Nekoliko odlomaka potvrđuje ovu činjenicu, kao što je uvodno poglavlje evanđelja po Jovanu. Tu čitamo sledeće:

„U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ova beše u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo, nije postalo bez nje. I Reč se ovaploti i stanova među nama, i gledasmo njenu slavu, slavu kao jedinorodnoga od Oca, punog blagodati i istine″ (Jovan 1:1-3,14).

Ovaj odlomak je jasno svedočanstvo da je večna Reč, koja je večna zajedno sa Bogom i koja je iste suštine kao Bog, postala ljudsko telo i boravila među nama. Kao što apostol Pavle kaže o Isusu: „Jer u njemu telesno obitava sva punina božanstva″ (Kološanima 2:9).

Uzimajući ovo u obzir, hajde da bliže pogledamo ovo pitanje. Sigurno je da je plata za naše grehe večnost u paklu. Biblija kaže da smo svi zgrešili (Rimljanima 3:23) i da je plata za naš greh smrt (Rimljanima 6:23). Knjiga Otkrivenja kaže da će oni, čija se imena ne nalaze u Jagnjetovoj knjizi života, biti bačeni u ognjeno jezero gde će biti mučeni „danju i noću" (Otkrivenje 20:10, 15).

Ali, kako Isusova smrt može da okaje za grehe svake osobe koja je ikada živela? Ovde nastupa diskusija u vezi sa Isusom koji je Bogočovek. Da je Isus bio samo čovek (sa sopstvenim grehom), onda Njegova smrt ne bi mogla da okaje ni njegov greh, a kamoli grehe drugih. Ali, Isus nije samo čovek; on je Bog u ljudskom telu. Kao čovek, On je mogao da se poistoveti sa onima za koje se žrtvovao. Kao potpuno bezgrešan čovek, On je mogao da okaje grehe čovečanstva, a da nije morao da, prvo, okaje za sopstveni greh. Najzad, kao Bog, On je mogao potpuno da zadovolji Božiji gnev kojim nas naš greh izlaže.

Greh protiv beskonačnog Boga mora biti plaćan beskonačno. Zato plata za naš greh mora da bude beskonačna. Postoje dva izbora za beskonačno plaćanje. Ili ograničeno stvorenje (čovek) mora da plaća za svoj greh beskonačnu količinu vremena ili beskonačno Biće (Isus) mora da ga plati jednom za sve ljude za sva vremena. Ne postoje druge mogućnosti. Greh protiv beskonačno svetog Boga zahteva isto tako beskonačno zadovoljenje kao naplatu, a čak ni večnost u paklu neće potrošiti Božiji beskonačni, pravedni gnev protiv greha. Samo božansko Biće može da se odupre beskonačnom gnevu jednog svetog Boga protiv našeg greha. Potrebno je da jedno beskonačno biće bude zamena za čovečanstvo da bi zadovoljila Božiji gnev. Isus, kao Bogočovek, je jedini mogući Spasitelj.

English


Vrati se na Srpsku stranu
Ako je kazna za naše grehe večnost u paklu, kako je Isus platio našu kaznu, ako On nije proveo večnost u paklu?

Saznajte kako ...

Provedi večnost sa Bogom



Primite oproštaj od Boga