Zašto Bog traži veru?



српски

Pitanje: Zašto Bog traži veru?

Odgovor:
Naš odnos sa Bogom sličan je svim drugim odnosima u kojima se zahteva vera. Nikada ne možemo u potpunosti da poznajemo drugu osobu. Ne možemo da doživimo sve što oni doživljavaju niti da uđemo u njihov um da bismo znali šta misle i osećaju. Poslovice 14:10 kažu: „Zna srce svoje jade a veselje njegovo ne zna tuđin deliti". Nismo u stanju ni svoje srce u potpunosti da poznajemo. Jeremija 17:9 kaže da je ljudsko pokvareno i varljivo. „Srce je iznad svega prevtrljivo i opako, ko ga može poznati?" Drugim rečima, ljudsko srce je takvo da traži da se sakrije u dubini svoje pokvarenosti, varajući i svog vlasnika. Ovo činimo tako što prebacujemo greh, opravdavamo pogrešno ponašanje, umanjujemo svoje grehe, itd.

Pošto nismo u stanju da u potpunosti poznajemo druge ljude, do neke mere je vera (poverenje) integralni sastojak svakog odnosa. Na primer, žena uđe u kola sa svojim mužem dok vozi, ima poverenje da će bezbedno voziti uprkos tome što često vozi brže nego što bi ona vozila na zamrznutom kolovozu. Ona mu veruje da se ponaša tako da je to u njihovom najboljem interesu sve vreme. Svi delimo informacije sa drugima o sebi, sa poverenjem da neće izdati ono što znaju o nama. Vozimo se putevima, sa poverenjem da će oni koji voze oko nas poštovati pravila vožnje. Tako da, bilo da se radi o nepoznatim ljudima, ili intimnim prijateljima i saputnicima, pošto ne možemo u potpunosti da poznajemo druge, poverenje je uvek ključan element naših odnosa.

Ako ne možemo u potpunosti da poznajemo naše bližnje, koji su smrtna ljuska bića, kako možemo da očekujemo da u potpunosti poznajemo bekonačnog Boga? Čak i kada bi želeo da u potpunosti otkrije sebe, nemoguće nam je da ga u potpunosti poznajemo. To je kao da pokušavamo da sipamo okean (naizgled bekonačan u količini) u litarsku posudu za merenje tečnosti. To je prosto nemoguće! Uprkos tome, kao što možemo da imamo dobre odnose sa drugima kojima verujemo zbog toga što smo upoznali i njihovu prirodu, isto tako je Bog dovoljno otkrio Sebe kroz Svoju tvorevinu (Rimljanima 1:18-21), kroz svoju pisanu Reč, Bibliju (2. Timoteju 3:26-17; 2.Petrova 1:16-21) i kroz Njegovog Sina (Jovan 14:9) da bismo mogli da uđemo u dobar odnos sa Njim. Međutim, ovo je moguće samo ako se ukloni prepreka greha pouzdanjem u Hrista kao onog koji je na krstu platio za naše grehe. To je potrebno jer je nemoguće da svetlost i tama prebivaju zajedno, tako da je nemoguće da sveti Bog ima odnos sa grešnim čovekom ako njegov greh nije bio plaćen i uklonjen. Isus Hristos, bezgrešni Sin Božiji, umro je na krstu da bi uzeo našu kaznu za greh i da bi nas promenio tako da onaj koji veruje u njega može da postane Božije dete i živi večno u Njegovom prisustvu (Jovan 1:12; 2. Korinćanima 5:21; 2.Petrova 3:18; Rimljanima 3:10-26).

Bilo je vremena kada je Bog sebe ljudima otkrio na „očigledniji način". Jedan od tih primera je je vreme izlaska iz Egipta, kada je Bog otkrio svoju brigu za Izraelce tako što je poslao čudesne pošasti na Egipćane sve dok nisu bili voljni na oslobode Izraelce iz ropstva. Bog je podelio Crveno more, i pustio oko dva miliona Izraelaca da pređu na suvo tle. Tada, posto je Egipastska vojska krenula da ih progoni istim putem podeljenog mora, On ih je poklopio vodom (Izlazak 14:22-29). Kasnije, u pustinji, Bog ih je čudesno nahranio manom i tokom dana ih je sledio stubom od oblaka a noću vatrenim stubom, i na vidljiv način im pokazao da je prisutan među njima (Izlazak 15:14-15).

Ipak, uprkos ovim neprekidnim pokazateljima Njegove ljubavi, vođstva i sile, Izraeslci su i dalje odbijali da mu veruju kada je hteo da uđu u obećanu zemlju. Radije su izabrali da veruju na reč desetak ljudi koji su ih uplašili svojim pričama o ograđenim gradovima i gigantskoj veličini nekih ljudi u zemlji (Brojevi 13:26-33). Ovi događaji pokazuju da nam se Bog i mnogo više otkrije, to ne bi uticalo na našu sposobnost da mu verujemo. Kada bi Bog na sličan način postupao sa ljudima u današnje vreme, oni se ne bi ponašali drugačije od Izraelaca jer su naša grešna srca ista kao njihova.

Bibija takođe govori o budućim vremenima kada ćemo slaviti Hristov povratak da vlada nad zemljom iz Jerusalima hiljadu godina (Otkrivenje 20:1-10). Više ljudi će se roditi na zemlji tokom te vladavine Hrista. On će vladati zemljom u potpunoj pravednosti i pravdi, a ipak, uprkos njegovoj savršenoj vladavini, Biblija tvrdi da će na kraju tih hiljadu godina Sotona bez problema podići vojsku pobunjenika protiv Hristove vladavine. Budući događaji u tom milenijumu i prošli tokom izlaska otkrivaju da nije problem u tome da se Bog nedovoljno otkriva sebe čoveku, već da je problem u ljudskom grešnom srcu koje se buni protiv Božije vladavine pune ljubavi. Mi grešno težimo za samovlašću.

Bog je Sebe otkrio kroz Svoju prirodu da bismo mogli da mu verujemo. Pokazao je kroz istorijske događaje, kroz delovanje prirode, i kroz život Isusa Hrista – da je On svemogući, sveznajući, svemudri, sva ljubav i sva svetost, nepromenjiv i večan. I u tom otkrivenju On je pokazao da je dostojan da mu verujemo. Međutim, kao i sa Izraelcima u pustinji, naš je izbor da li ćemo mu verovati. Često pravimo ovaj izbor na osnovu toga što mislimo da znamo o Bogu, umesto toga kako nam se otkrio i kako možemo da ga razumemo pažljivim proučavanjem Njegove bezgrešne Reči, Biblije. Ako to nisi do sada uradio, počni redovno da proučavaš Bibliju tako da možeš da poznaješ Boga oslanjajući se na Njegovog Sina, Isusa Hrista, koji je došao na zemlju da nas spase od greha tako da možemo da imamo toplo zajedništvo sa Bogom, kako sada, tako i na potpuniji način na nebu jednog dana.



Vrati se na Srpsku stranu



Zašto Bog traži veru?