Зашто Бог тражи веру?



srpski

Питање: Зашто Бог тражи веру?

Одговор:
Наш однос са Богом сличан је свим другим односима у којима се захтева вера. Никада не можемо у потпуности да познајемо другу особу. Не можемо да доживимо све што они доживљавају нити да уђемо у њихов ум да бисмо знали шта мисле и осећају. Пословице 14:10 кажу: „Зна срце своје јаде а весеље његово не зна туђин делити". Нисмо у стању ни своје срце у потпуности да познајемо. Јеремија 17:9 каже да је људско покварено и варљиво. „Срце је изнад свега превтрљиво и опако, ко га може познати?" Другим речима, људско срце је такво да тражи да се сакрије у дубини своје покварености, варајући и свог власника. Ово чинимо тако што пребацујемо грех, оправдавамо погрешно понашање, умањујемо своје грехе, итд.

Пошто нисмо у стању да у потпуности познајемо друге људе, до неке мере је вера (поверење) интегрални састојак сваког односа. На пример, жена уђе у кола са својим мужем док вози, има поверење да ће безбедно возити упркос томе што често вози брже него што би она возила на замрзнутом коловозу. Она му верује да се понаша тако да је то у њиховом најбољем интересу све време. Сви делимо информације са другима о себи, са поверењем да неће издати оно што знају о нама. Возимо се путевима, са поверењем да ће они који возе око нас поштовати правила вожње. Тако да, било да се ради о непознатим људима, или интимним пријатељима и сапутницима, пошто не можемо у потпуности да познајемо друге, поверење је увек кључан елемент наших односа.

Ако не можемо у потпуности да познајемо наше ближње, који су смртна љуска бића, како можемо да очекујемо да у потпуности познајемо беконачног Бога? Чак и када би желео да у потпуности открије себе, немогуће нам је да га у потпуности познајемо. То је као да покушавамо да сипамо океан (наизглед беконачан у количини) у литарску посуду за мерење течности. То је просто немогуће! Упркос томе, као што можемо да имамо добре односе са другима којима верујемо због тога што смо упознали и њихову природу, исто тако је Бог довољно открио Себе кроз Своју творевину (Римљанима 1:18-21), кроз своју писану Реч, Библију (2. Тимотеју 3:26-17; 2.Петрова 1:16-21) и кроз Његовог Сина (Јован 14:9) да бисмо могли да уђемо у добар однос са Њим. Међутим, ово је могуће само ако се уклони препрека греха поуздањем у Христа као оног који је на крсту платио за наше грехе. То је потребно јер је немогуће да светлост и тама пребивају заједно, тако да је немогуће да свети Бог има однос са грешним човеком ако његов грех није био плаћен и уклоњен. Исус Христос, безгрешни Син Божији, умро је на крсту да би узео нашу казну за грех и да би нас променио тако да онај који верује у њега може да постане Божије дете и живи вечно у Његовом присуству (Јован 1:12; 2. Коринћанима 5:21; 2.Петрова 3:18; Римљанима 3:10-26).

Било је времена када је Бог себе људима открио на „очигледнији начин". Један од тих примера је је време изласка из Египта, када је Бог открио своју бригу за Израелце тако што је послао чудесне пошасти на Египћане све док нису били вољни на ослободе Израелце из ропства. Бог је поделио Црвено море, и пустио око два милиона Израелаца да пређу на суво тле. Тада, посто је Египастска војска кренула да их прогони истим путем подељеног мора, Он их је поклопио водом (Излазак 14:22-29). Касније, у пустињи, Бог их је чудесно нахранио маном и током дана их је следио стубом од облака а ноћу ватреним стубом, и на видљив начин им показао да је присутан међу њима (Излазак 15:14-15).

Ипак, упркос овим непрекидним показатељима Његове љубави, вођства и силе, Израеслци су и даље одбијали да му верују када је хтео да уђу у обећану земљу. Радије су изабрали да верују на реч десетак људи који су их уплашили својим причама о ограђеним градовима и гигантској величини неких људи у земљи (Бројеви 13:26-33). Ови догађаји показују да нам се Бог и много више открије, то не би утицало на нашу способност да му верујемо. Када би Бог на сличан начин поступао са људима у данашње време, они се не би понашали другачије од Израелаца јер су наша грешна срца иста као њихова.

Бибија такође говори о будућим временима када ћемо славити Христов повратак да влада над земљом из Јерусалима хиљаду година (Откривење 20:1-10). Више људи ће се родити на земљи током те владавине Христа. Он ће владати земљом у потпуној праведности и правди, а ипак, упркос његовој савршеној владавини, Библија тврди да ће на крају тих хиљаду година Сотона без проблема подићи војску побуњеника против Христове владавине. Будући догађаји у том миленијуму и прошли током изласка откривају да није проблем у томе да се Бог недовољно открива себе човеку, већ да је проблем у људском грешном срцу које се буни против Божије владавине пуне љубави. Ми грешно тежимо за самовлашћу.

Бог је Себе открио кроз Своју природу да бисмо могли да му верујемо. Показао је кроз историјске догађаје, кроз деловање природе, и кроз живот Исуса Христа – да је Он свемогући, свезнајући, свемудри, сва љубав и сва светост, непромењив и вечан. И у том откривењу Он је показао да је достојан да му верујемо. Међутим, као и са Израелцима у пустињи, наш је избор да ли ћемо му веровати. Често правимо овај избор на основу тога што мислимо да знамо о Богу, уместо тога како нам се открио и како можемо да га разумемо пажљивим проучавањем Његове безгрешне Речи, Библије. Ако то ниси до сада урадио, почни редовно да проучаваш Библију тако да можеш да познајеш Бога ослањајући се на Његовог Сина, Исуса Христа, који је дошао на земљу да нас спасе од греха тако да можемо да имамо топло заједништво са Богом, како сада, тако и на потпунији начин на небу једног дана.



Врати се на Српску страну



Зашто Бог тражи веру?