Pitanje
Šta je viša filološka kritika?
Odgovor
Jednostavno rečeno, viša filološka kritika je metod koji se koristi da bismo odredili šta je stajalo u originalnim biblijskim spisima. Originali rukopisa Svetog pisma su izgubljeni, sakriveni ili više ne postoje. Ono što sada imamo su desetine hiljada kopija originalnih spisa koji datiraju od prvod do petnaestog veka naše ere (za Novi zavet) i od četvrtog veka pre naše ere do petnaestog veka naše ere (za Stari zavet). U ovim rukopisima postoji mnogo manjih i nekoliko većih razlika. Viša filološka kritika je proučavanje ovih rukopisa u pokušaju da se odredi kakvi su zaista bili originalni spisi.
Postoje tri osnovna metoda više filološke kritike. Prvi je Textus Receptus. Textus Receptus je bio rukopis Svetog pisma koji je sastavio Erazmo Roterdamski u 16. veku. Uzeo je ograničeni broj rukopisa kojima je imao pristup i sakupio ih u ono što će postati poznato kao Textus Receptus.
Drugi metod je poznat kao Vizantijski tip teksta. On uzima sve rukopise koji su danas dostupni, poredi razlike i bira tekst koji izgleda kao najverovatniji na osnovu toga koliko puta se reč pojavljuje. Na primer, ako u 748 rukopisa piše „on je rekao" a u 1429 rukopisa stoji „oni su rekli", Vizantijski tip teksta će odabrati „oni su rekli" kao ono što najverovatnije piše u originalu. Ne postoje značajni prevodi Svetog pisma koji su zasnovani na Vizantijskom tipu teksta.
Treći metod je kritički ili eklektički metod. Eklektički metod podrazumeva razmatranje eksternih i internih dokaza za određivanje teksta koji je najverovatnije isti kao original. Ekterni dokazi podstiču nas da postavljamo ova pitanja: u koliko rukopisa se tekst pojavljuje? Koji su datumi ovih rukopisa? U kojoj oblasti sveta su pronađeni ovi rukopisi? Interni dokazi podstiču ova pitanja: Šta je moglo da prouzrokuje ove razlike u tekstu? Koji tekst može da objasni moguće poreklo drugih tekstova?
Koji metod je najprecizniji? Tu počinje rasprava. Kada neko prvi put čuje objašnjenje ovih metoda, obično izabere Vizantijski tip kao metod koji bi trebalo koristiti. U suštini to je „pravilo većine" ili „demokratski" metod. Međutim, ovde postoji problem vezan za oblasti, koji bi ovde trebalo uzeti u obzir. U prvih nekoliko vekova u crkvi većina hrišćana je govorila i pisala na grčkom jeziku. Početkom 4. godine n.e. latinski je postao najrasprostranjeniji jezik, pogotovo u crkvi. Počevši od latinske Vulgate, Novi zavet je počeo da se prepisuje na latinskom umesto na grčkom.
Međutim, u istočnom hrišćanskom svetu grčki je i dalje bio dominantan jezik u crkvi tokom više od hiljadu godina. I zbog toga većina rukopisa na grčkom potiče iz istočne/Vizantijske oblasti. Ovi vizantijski rukopisi su veoma slični. Najverovatnije potiču iz nekoliko istih rukopisa na grčkom. Iako su bili veoma slični, vizantijski rukopisi imaju brojne razlike u odnosu na rukopise koji su pronađeni u zapadnim i centralnim oblastima crkve. Ukratko: ako se krene od tri rukopisa, i jedan od njih je prepisan 100 puta, drugi primerak 200 puta a treći 5000 puta, koja grupa rukopisa će, po vizantijskom tipu biti najtačnija? Naravno, treća. Međutim, treća grupa neće biti ništa sličnija originalnom tekstu od prve i druge grupe. Ona samo ima više kopija. Kritički/eklektički metod više filološke kritike daje podjednaku „težinu" rukopisima iz različitih oblasti, iako ima najviše rukopisa iz istočne oblasti.
Kako se praktikuje kritički/eklektički metod? Ako poredimo Jovana 5:1-9 u različitim prevodima, primetićemo da četvrti stih nedostaje u prevodima koji su zasnovani na Kritičkom tekstu. U Textus Receptus, Jovan 5:4 glasi: „Jer je anđeo silazio u određeno vreme u banju i zatalasavao vodu; i ko je prvi ušao — pošto se voda zatalasa — bivao je zdrav, ma od koje bolesti da je patio". Zašto ovaj stih nedostaje u Svetom pismu koje koristi Kritički tekst? Eklektički metod ima naredno rezonovanje: 1) Tekst iz Jovana 5:4 se ne pojavljuje u većini najstarijih rukopisa. 2) Tekst iz Jovana 5:4 se pojavljuje u svim vizantijskim rukopisima, ali ne i u mnogim drugim koji nisu iz te oblasti. 3) Mnogo je verovatnije da bi pisar dodao objašnjenje, nego da bi ga uklonio. Stih u Jovanu 5:4 objašnjava zašto je bolesnik želeo da uđe u vodu. Zašto bi pisar uklonio ovaj stih? To nema smisla. On ima smisla za predanje, jer ono bi dodalo objašnjenje zašto je bolesnik želeo da uđe u vodu. Iz ovih razloga kritički/eklektički tekst ne uključuje Jovana 5:4.
Bez obzira na to za koji metod više filološke kritike mislite da je ispravan, ovo je problem koji bi trebalo da se tretira sa ljubavlju, poštovanjem i lepim vaspitanjem. Hrišćani mogu da se ne slažu i ne slažu se u vezi sa ovim problemom. Možemo da vodimo rasprave oko metoda, ali ne bi trebalo da napadamo motive i karakter onih sa kojima se ne slažemo po ovom pitanju. Svi imamo isti cilj, a to je da precizno odredimo koje su reči u originalu stajale u tekstu Svetog pisma. Neki jednostavno imaju različit metod da bi postigli taj cilj.
English
Šta je viša filološka kritika?
