Da i je vera u Boga štaka?



српски

Pitanje: Da i je vera u Boga štaka?

Odgovor:
Džesi Ventura, bivši guverner Minesote, jednom je rekao: „Organizovana religija je prevara i štaka za slabiće kojima je snaga potrebna u ogromnoj meri." Slažući se sa njim, pornograf Leri Flint je rekao: „Nemam ništa dobro da kažem o religiji. Ljudi je koriste kao štaku." Ted Terner je jednom jednostavno rekao: „Hrišćanstvo je religija za gubitnike!" Ventura, Flint, Terner i drugi koji razmišljaju na njihov način, vide hrišćanstvo kao emotivno slabo sa potrebom za izmišljenom pomoći da bi se prošlo kroz život. Njihova insinuacija je da su oni sami jaki i da im nije potreban nekakav Bog da bi im pomogao u životu.

Takve izjave donose mnoga pitanja: Gde je započelo takvo razmišljanje? Da li ima istine u tome? I kako Biblija odgovara na takve tvrdnje?

Da li je vera u Boga štaka? – Frojdov uticaj
Sigmud Frojd (1856-1939) bio je austrijski neurolog koji je koji je praktikovao psihoanalizu, sistem koji je prihvatio teoriju da podsvesni motivi upravljaju većim delom ljudskog ponašanja. Iako šampion u ateizmu, Frojd je priznao istinu da religija ne može da se porekne i da je religiozna vera pružila utehu nebrojenim ljudima u istoriji. Međutim, Frojd je smatrao da je koncept Boga iluzuja. U jednom od svojih religioznih radova, Budućnost jedne iuzuje, pisao je: „Vernici daju ime „Bog" nekoj nejasnoj apstrakciji koju su sami za sebe stvorili".

Što se tiče motivacije za stvaranje takvih iluzija, Frojd je verovao u dve osnovne stvari: (1) Ljudi koji veruju su stvorili boga zbog snažne želje i nade u sebi koje deluju kao uteha protiv životnih poteškoća; (2) Ideja Boga potiče od potrebe za idiličnom figurom oca koja sakriva ili nepostojećeg ili nesavršenog pravog oca u životu religiozne osobe. Pišući o navodnom faktoru „želja-ispunjenje" u religiji, Frojd je rekao: „Religiozna verovanja su iluzije, ispunjenje najstarije, najsnažnije i najjače želje čovečanstva. Veru nazivamo iluzijom kada je „želja-ispunjenje" značajan faktor kao njen motiv, i time odbacujemo njen odnos prema realnosti, baš kao što sama iluzija nema potvrde."

Za Frojda, Bog nije bio ništa osim psihološke projekcije koja je služila da štiti osobu od realnosti sa kojom ne želi da se suoči i ne može sama to da učini. Posle Frojda su došli drugi naučnici i filozofi koji su tvrdili isto i rekli da je religija samo iluzija/obmana uma. Robert Pirsing, američki pisac i filozof koji je predstavljao Frojdove sledbenike, rekao je: „Kada jedna osoba pati od obmane, to se zove ludilo. Kada mnogo ljudi pati od obmane, to se zove religija".

Kakve su ove optužbe? Da li postoji ikakva istina u tvrdnjama koje su izrekli Frojd i neki drugi?

Ispitivanje tvrdnje o „Gomili sa štakom"
Kada iskreno ispitujemo ove tvrdnje, prvo što prepoznamo je da oni koji ovo tvrde to prvenstveno rade za sebe. Oni koji ismevaju religiju kažu da su hrišćani skloni psihološkim i „želja-ispunjenje" faktorima kojima oni nisu skloni kao skeptici. Ali kako to znaju? Na primer, Frojd je video potrebu za Bogom Ocem kao rešenjem za ljude koji imaju emotivne potrebe za figurom oca, ali da li se možda radi o tome da je sam Frojd imao emotivnu potrebu da ne postoji figura oca? I možda je Frojd imao izlaz u „želji-ispunjenju" koja se manifestovala tako da ne želi Svetog Boga i sud posle ovog života, želji da nema realnog pakla. Pokazujući mogućnost da je tačno takvo razmišljanje, sam Frojd je jednom rekao: „Ono što je u tome loše, posebno za mene, leži u čijenici da nauka od svih mogućih stvari zahteva postojanje Boga."

Izleda razumno da zaključimo da su se Frojd i njegovi sledbenici borili u svom stavu da je jedini način da osoba prevaziđe „zahtev" crno belog dokaza za nešto je da stvori iluzornu nadu koja nadjačava potvrdu Božijeg postojanja, a da oni sami ne razmatraju tu istu mogućnost da važi i za njih. Međutim, neki ateisti su iskreno i otvoreno priznali ovu mogućnost. Jedan od primera, ateista profesor/filozof Tomas Nejdžel jednom je rekao: „Želim da je ateizam istinit i nemam mir što su vernici neki od najinteligentnijih i najobrazovanijih ljudi koje poznajem. Ne radi se samo o tome da ne verujem u Boga, prirodno se nadam da sam u pravu u tome. Radi se o tome da se nadam da nema Boga! Ne želim da ima Boga; ne želim da kosmos bude takav."

Druga stvar koju treba uzeti u obzir je da nisu svi aspekti hrišćanstva utešni. Na primer, doktrina o paklu, priznanje da su ljudi grešni i da ne mogu da sami udovolje Bogu, i druga slična učenja nisu baš slatka. Kako Frojd objašnjava stvaranje ovih doktrina?

Dodatna misao koja potiče iz prethodnih pitanja je zašto bi čovek, ako samo želi da izmisli koncept Boga da bi se bolje osećao, osmislio Boga koji je svet? Takav Bog bi bio u suprotosti sa ljudskim prirodnim željama i postupcima. U stvari, takav Bog bi bio poslednja vrsta boga koga bi neko izmislio. Umesto toga, bilo bi logično očekivati da se stvori bog koji se slaže sa stvarima koje čovek prirodno želi da radi, umesto da se suprotstavlja delovanju koje on sam (iz razloga koji treba objasniti) karakteriše kao „grešne".

Poslednje pitanje je kako tvrdnje o „štaki" objašnjavaju da postoje ljudi koji su u početku bili neprijateljski nastrojeni prema religiji i nisu želeli da veruju? Takvi ljudi naizgled nisu imali nikakvu želju da hrišćanstvo bude istinito, a ipak posle iskrenog ispitivanja činjenica i priznanja da je „realno", postali su vernici. Engleski stručnjak K.S. Luis, je jedna od tih osoba. Luis je bio slavan po tome što je rekao da nije bilo nevoljnijeg obraćenika u celog Engleskoj od njega, da je bukvalno u veru ušao na jedvite jade, što su reči koje bi teško izgovorio neko ko je željan fantazije „želja-ispunjenje".

Ovi problemi i pitanja su izgleda u suprotnosti sa tvrdnjama o gomili sa „štakom" i oni ih sa pravom ignorišu. Međutm, šta Biblija ima da kaže na ove tvrdnje? Kako odgovara na njene optužbe?

Da li je vera u Boga štaka? – Šta kaže Biblija na to?
Postoje tri suštinska odgovora koja Biblija daje na tvrdnje da su ljudi izmislili ideju Boga kao štaku za sebe. Prvo, Biblija kaže da je Bog stvorio ljude za sebe i da je stvorio čovečanstvo da prirodno želi da ima odnos sa Njim. Avgustin je o ovome pisao: „Za sebe si nas stvorio, o Bože, i naša srca ne nalaze mir dok ga ne nađu u Tebi". Biblija kaže da je čovek stvoren po Božijoj slici (Postanje 1:26). Sa obzirom na ovu istinu, zar nije razumno verovati da osećamo i želimo Boga pošto smo stvoreni sa ovom željom? Zar božanski otisak prsta i mogućnost odnosa između tvorevine i Tvorca ne bi trebalo da postoji?

Drugo, Biblija kaže da ljudi u suštini deluju suprotno u odnosu na ono što su tvrdili Frojd i njegovi sledbenici. Biblija tvrdi da je čovečanstvo u pobuni protiv Boga i da ga prirodno odbacuje umesto da ga želi, i da je takvo odbacivanje razlog što na njih dolazi Božanski gnev. Stvarnost je da ljudi prirodno rade sve da potisnu istinu o Bogu, a o tome je i Pavle pisao: „Gnev Božiji pak otkriva se sa neba na svaku bezbožnost i nepravednost ljudi, koji nepravednošću zadržavaju istinu, jer ono što se može saznati o Bogu njima je poznato; Bog im je objavio. Čak i njegove nevidljive osobine, njegova večna sila i božanstvo, mogu se od stvorenja sveta jasno sagledati, ako se na njegovim delima promatraju, da nemaju izgovora, jer iako su Boga poznali, nisu ga kao Boga proslavili, niti zahvalnost pokazali, nego u svojim mislima padoše u ništavnu varku, te potamne njihovo nerazumno srce. Postali su ludi govoreći da su mudri" (Rimljanima 1:18-22). Činjenicu da je Bog jasno prisutan u tvorevini svima, kao što se vidi iz Pavlovih reči, lepo je sumirao K.S. Luis koji je rekao: „Možemo da ignorišemo, ali nigde ne možemo da izbegnemo Božije prisustvo. Svet je prepun Njega".

Sam Frojd je priznao da je religija „neprijatelj", i baš tako Bog opisuje ljudski rod pre obraćenja – kao Božije neprijatelje. Pavle je ovo takođe priznao: „Ako smo, dakle, mi — kao njegovi neprijatelji — izmireni s Bogom smrću njegovoga Sina, onda ćemo još pre biti spaseni njegovim životom, pošto smo izmireni." (Rimljanima 5:10, dodat naglasak).

Treće, sama Biblija tvrdi da je život težak, da su nevolje uobičajene, i da se svi plaše smrti. Ove istine se lako mogu videti u svetu oko nas. Biblija takođe kaže da je Bog tu da nam pomogne da nas provede kroz teška vremena i uverava nas da je Isus nadvladao strah od smrti. Sam Isus je rekao: „ Ovo sam vam govorio da imate mir u meni. U svetu imate nevolju", gde kaže da u ovom životu postoje poteškoće, ali je rekao i ovo: „... ali budite hrabri — ja sam nadvladao svet" (Jovan 16:33).

Biblija kaže da se Bog stara za ljude i pomaže Svom narodu i On zapoveda Svojim sledbenicima da pomažu jedni drugima kao i da nose terete jedni drugih (Galatima 6:2). Pišući o Božijoj brizi na narod, Petar je pisao: „Ponizite se, dakle, pod silnu Božiju ruku, da vas uzvisi kad dođe vreme. Prebacite na njega svu svoju brigu, jer on se brine za vas" (1. Petrova 5:6-7, dodat naglasak). Isusova čuvena tvrdnja takođe govori o ovoj činjenici: „Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti. Uzmite moj jaram na sebe i naučite od mene, jer ja sam krotak i smeran u srcu, i naći ćete odmor u svojim dušama. Jer je moj jaram blag i moje breme je lako" Mateja 11:28-30).

Uz svakodnevnu pomoć, Hristos je takođe nadvladao strah od smrti. Putem vaskrsenja, Isus je dokazao da smrt nema moć nad Njim, i Božija Reč kaže da je Hristovo vaskrsenje bilo dokaz za vaskrsenje za večni život za sve koji se pouzdaju u njega (1. Korinćanima 15:20). Oslobođenje od straha od smrti je istina koju je objavio pisac poslanice Jevrejima, koji je rekao: „ Kako pak deca imaju učešća u krvi i ploti, tako i on uze učešće u tome, da smrću obesnaži onoga što ima vlast nad smrću, to jest đavola, i da izbavi one koji su strahujući od smrti celog života bili u ropstvu." (Jevrejima 2:14.15, dodat naglasak).

Tako da Biblija zaista govori o Božijoj brizi, zainteresovanosti i pomoći za svoju tvorevinu. Takva istina zaista donosi utehu, ali to je uteha koja je utemeljena na realnosti a ne na „želji-ispunjenju".

Da li je vera u Boga štaka? – Zaključak
Džesi Ventura nije bio u pravu kada je rekao da je religija samo štaka. Takva izjava govori o ponosnoj ljudskoj prirodi i tipična je za onu vrstu ljudi koje je Isus grdio u knjizi Otkrivenja: „ Zato što govoriš: bogat sam i obogatio sam se i ništa mi ne treba, a ne znaš da si bedan i kukavan i siromašan i slep i go" (Otkrivenje 3:17).

Tvrdnje o „želji-ispunjenju" od strane Frojda, Venture i drugih su samo optužnica protiv njih samih i pokazatelj njihove želje da odbace Boga i Njegov zahtev za njihove živote, o čemu baš i Biblija govori da grešno čovečanstvo čini. Ali kod tih istih ljudi, Bog traži da prepoznaju svoje prave želje i nudi sebe umesto njihovih lažnih nadanja u humanizam kojeg se drže.

Biblijske tvrdnje po pitanju činjenice Hristovog vaskrsenja i prave utehe i nade – nade koja ne razočarava – i koja nas upućuje da hodamo tako da verujemo Bogu i prepoznmao pred njim svoju „slabu" poziciju. Kada to jednom uradimo, postajemo snažni, kao što je Pavle rekao: „jer kad sam slab, onda sam silan" (2. Korinćanima 12:10).



Vrati se na Srpsku stranu



Da i je vera u Boga štaka?