Zašto je vera bez dela mrtva?


Pitanje: Zašto je vera bez dela mrtva?

Odgovor:
Jakovljeva poslanica kaže: „Kao što je, naime, telo bez duha mrtvo, tako je mrtva i vera bez dela″ (Jakovljeva 2:26). Vera bez dela je mrtva vera, jer nedostatak dela otkriva nepromenjen život ili duhovno mrtvo srce. Postoje mnogi stihovi koji govore da istinska, spasonosna vera proizvodi preobraženi život i da se vera pokazuje kroz dela koja činimo. Način života koji živimo otkriva šta verujemo i da li je vera koju ispovedamo da imamo — živa vera.

Jakovljeva 2:14-26 ponekada se izvlači iz konteksta u pokušaju da se stvori sistem pravednosti zasnovan na delima, ali to je suprotno mnogim drugim biblijskim odlomcima. Jakov ne govori da nas naša dela čine pravednima pred Bogom, već da se prava, spasonosna vera pokazuje kroz dobra dela. Dela nisu izvor spasenja; dela su dokaz spasenja. Vera u Hrista uvek se pokazuje kroz dobra dela. Osoba koja tvrdi da je hrišćanin, ali živi u svojevoljnoj neposlušnosti Hristu ima lažnu ili mrtvu veru i nije spašena. Pavle kaže istu stvar u 1. Korinćanima 6:9-10. Jakov navodi dve različite vrste vere – istinsku vera koja spašava i lažnu vera koja je mrtva.

Mnogi ispovedaju da su hrišćani, ali njihovi životi i prioriteti govore nešto drugo. Isus je to ovako sročio: „Po plodovima njihovim poznaćete ih. Zar se grožđe bere s trnja ili smokve sa čkalja? Tako svako dobro drvo rađa dobre plodove, a rđavo drvo donosi rđave plodove. Ne može dobro drvo doneti rđave plodove, niti rđavo drvo doneti dobre plodove. Svako drvo, koje ne rađa dobra ploda, odseca se i u vatru baca. Dakle po plodovima njihovim poznaćete ih.

Neće ući u carstvo nebesko svaki koji mi govori: ,Gospode, Gospodeʾ, nego ko čini volju Oca moga koji je na nebesima. Mnogi će mi reći u onaj dan: ,Gospode, Gospode, nismo li prorokovali u tvoje ime, i u tvoje ime izgnali demone, i u tvoje ime mnoga čuda učinili?ʾ I tada ću im izjaviti: ,Nikada vas nisam upoznao; odlazite od mene vi koji činite bezakonjeʾ″ (Matej 7:16-23).

Obratite pažnju da je Isusova poruka ista kao Jakovljeva poruka. Poslušnost Bogu je odraz istinske, spasonosne vere. Jakov koristi primere Avrama i Rave da bi opisao poslušnost koja prati spasenje. Samo reći da verujemo u Isusa nas ne spašava, niti to čini religiozna služba. Ono što nas spašava je obnova naših srca Svetim Duhom, a ta obnova će biti vidljiva kroz život ispunjen verom, koji se manifestuje stalnom poslušnošću Bogu.

Pogrešno razumevanje odnosa vere i dela dolazi zbog nerazumevanja onog što Biblija podučava o spasenju. Postoje dve greške u pogledu dela i vere. Prva greška je podučavanje da, dok god je neka osoba molila molitvu ili rekla ,Ja verujem u Isusaʾ u nekom delu svog života, to znači da je spašena, bez obzira na sve. Tako, osoba koja je, kao dete, podigla ruku na crkvenoj službi (da potvrdi da je molila molitvu spasenja — prim.prev.), smatra se spašenom, iako nikada nije pokazala nikakvu želju da hoda sa Gospodom od tada i živi u otvorenom grehu. Ovo podučavanje, koje se ponekad zove „obnova po odluci" je opasno i prevarno. Ideja da ispovedanje vere spašava osobu, iako potom živi kao đavo, podrazumeva novu kategoriju vernika koja se zove „telesni hrišćanin". Ovo dovodi do toga da se mnogi bezbožni načini života opravdavaju: čovek može da bude nepokajani preljubnik, lažov, pljačkaš banke, ali je spašen; on je samo „telesan". Ipak, kao što možemo da vidimo u Jakovljevoj 2, prazno ispovedanje vere – ono koje nema za rezultat život poslušnosti Hristu – u stvarnosti je mrtva vera koja ne može da spase.

Druga greška u vezi sa delima i verom je pokušaj da se postupci učine delom onog što nas opravdava pred Bogom. Mešavina dela i vere da bi se zaradilo spasenje je potpuno suprotno onom što Biblija podučava. Rimljanima 4:5 govore: „Onome pak koji ne radi, a veruje u onoga koji opravdava bezbožnika, njegova vera se uračunava u pravednost″. Jakovljeva 2:26 govori „Vera bez dela je mrtva". Ne postoji konflikt između ova dva odlomka. Mi smo opravdani po blagodati verom, a prirodan rezultat vere u srcu su dela koja svi mogu da vide. Dela koja prate spasenje ne čine nas pravednima pred Bogom; ona prosto teku prirodno iz obnovljenog srca kao što voda teče iz izvora.

Spasenje je suvereni Božiji čin po kome je neobnovljeni grešnik okupan „banjom koja preporađa i obnavlja Duhom Svetim″ (Titu 3:5) i na taj način je nanovo rođen (Jovan 3:3). Kada se ovo desi, Bog daje grešniku kome je oprošteno novo srce i stavlja nov duh u njega (Jezekilj 36:26). Bog uklanja njegovo srce otvrdlo od greha i ispunjava ga Svetim Duhom. Duh zatim uzrokuje da spašena osoba hoda u poslušnosti Božijoj Reči (Jezekilj 36:26-27).

Vera bez dela je mrtva, jer pokazuje da Bog nikada nije obnovio to srce. Kada nas Sveti Duh obnovi, naši životi će pokazati novi život. Naša dela će biti obeležena poslušnošću Bogu. Nevidljiva vera postaće vidljiva pokazivanjem ploda Duha u našim životima (Galatima 5:22). Hrišćani pripadaju Hristu, dobrom Pastiru. Kao Njegovo stado, mi slušamo Njegov glas i pratimo Njega (Jovan 10:26-30).

Vera bez dela je mrtva, jer vera proizvodi novo stvorenje, a ne ponavljanje istih, grešnih šema u ponašanju. Kao što je Pavle napisao u 2. Korinćanima 5:17: „Prema tome, ako je ko u Hristu — novo je stvorenje; staro je prošlo, vidi, postalo je novo″.

Vera bez dela je mrtva, jer dolazi iz srca koje Bog nije obnovio. Prazna ispovedanja vere nemaju silu da promene živote. Oni koji tvrde da imaju veru, ali nemaju Duha čuće samog Hrista kako im kaže: „Nikada vas nisam upoznao; odlazite od mene vi koji činite bezakonje″ (Matej 7:23).

English


Vrati se na Srpsku stranu
Zašto je vera bez dela mrtva?

Saznajte kako ...

Provedi večnost sa Bogom



Primite oproštaj od Boga