Šta je utilitarizam?



српски

Pitanje: Šta je utilitarizam?

Odgovor:
Suština utilitarizma je njegov koncept zadovoljstva i bola. Utilitaristička filozofija vidi „dobro" kao sve ono što povećava zadovoljstvo i smanjuje bol. To je filozofija ishoda. Ako ishod nekog postupka služi da bi se povećalo zadovoljstvo i smanjio bol, tada se smatra da je postupak dobar. U svojoj suštini, utilitarizam je hedonistička filozofija. Istorija utilitarizma ide unazad do grčkog filozofa Epikura, ali kao škola razmišljanja, utilitarizam se često pripisuje britanskom filozofu Džeremi Bentamu.

Koji su neki od problema u vezi sa utilitarizmom? Pre svega, on je usmeren na ishod. U stvarnosti, neki postupak nije dobar samo zato što je ishod dobar. Biblija kaže: „Čovek gleda na ono što oči vide a Gospod gleda na srce" (1. Samuilova 16:7). Boga ne zanima toliko ishod koliko motivi neke osobe. Dobra dela sa lošim namerama nisu Bogu ugodna. Očigledno je da ne možemo da vidimo tuđe motive. Mi nismo u stanju ni da u potpunosti razaberemo sopstevene motive. Međutim, to nije izgovor; svi ćemo morati da stanemo pred Boga i damo mu objašnjenje za svoje postupke.

Drugi problem sa utilitarizmom je da se usmerava na zadovoljstvo umesto na ono što je zaista dobro. Zadovoljstvo je ljudska definicija dobrog, i kao takva može da bude veoma subjektivna. Ono što je zadovoljstvo za jednu osobu ne mora da bude i za drugu. Prema Bibliji, Bog je definicija dobrog (Psalam 86:5; 119:68), i pošto se Bog ne menja (Jakovljeva 1:17), ni definicija dobrog se ne menja; ona je objektivna, ne subjektivna. Dobrota ne varira u skladu sa trendovima ljudskih želja ili vremenima. Štaviše, poistovećujući dobro i zadovoljstvo, definišemo dobro kao jednostavno zadovoljenje svojih osnovnih telesnih želja. Kao što je očigledno kod ljudi koji se utope u hedonistički način života, što više neko uživa u nečemu, sve je manje zadovoljstvo, i sve je više potrebno da bi se dostigla ista stimulacija. To je zakon padajućih prinosa, primenjen na zadovoljstvo. Jedan primer ovog ciklusa su ovisnici koji eksperimentišu sa sve jačim drogama da bi postigli isto zadovoljstvo.

Treći problem sa utilitarizmom je izbegavanje bola. Nije loš svaki bol. Ne radi se o tome da je svaki bol sam po sebi dobar, ali može da vodi u nešto dobro. Istorija čovečanstva je prepuna učenja iz grešaka. Kao što mnogi kažu, greška je najbolji učitelj. Niko ne kaže da bi trebalo da aktivno tražimo da nas nešto boli. Međutim, ako kažemo da je svaki bol loš i da bi ga trebalo izbeći je naivno. Boga više zanima naša svetost nego naša sreća. Njegov poziv za Njegov narod je da budu sveti kao što je On svet (Levitska 11:44; 1. Petrova 15-16). Biblija takođe kaže da bi trebalo da sve smatramo za čistu radost kada se suočimo sa različitim problemima (Jakovljeva 1:2-4), ne zato što su problemi puni radosti, već zato što nas vode ka većoj istrajnosti i vernosti.

Sve u svemu, filozofija utilitarizma je usmerena na to da ovaj život bude sa što manje bola za što veći broj ljudi. Gledano spolja, to izgleda kao uzvišeni cilj. Ko ne bi voleo da oslobodi bola ljude po celom svetu? Međutim, Biblija nam kaže da postoji život koji nije ograničen samo na ovaj ovde na zemlji. Ako svi živimo tako da dovedemo do maksimuma svoje zadovoljstvo ovde na zemlji, propustićemo nešto mnogo veće. Isus kaže da će oni koji žive samo za ovaj život biti jezivo razočarani (Mateja 6:19). Apostol Pavle kaže da se nevolje ovog života ne mogu uporediti sa slavom koju ćemo primiti u večnosti (2. Korinćanima 4:17). Stvari ovog života su prolazne i privremene (st. 18). Naš fokus bi trebalo da bude na što većoj slavi na nebu, ne u životu na zemlji.



Vrati se na Srpsku stranu



Šta je utilitarizam?