Šta je unutrašnji čovek?


Pitanje: Šta je unutrašnji čovek?

Odgovor:
Pavle koristi termin unutrašnji čovek nekoliko puta u svjim poslanicama (2. Korinćanima 4:16; Efežanima 3:16). U Rimljanima 7:22–23 stoji: „Tako se po unutrašnjem čoveku radujem Božijem zakonu, ali vidim jedan drugi zakon u svojim udovima, koji vojuje protiv zakona moga uma i zarobljava me zakonom greha, koji je u mojim udovima". „Unutrašnji čovek" je drugi način da se opiše ljudski duhovni akpekt. „Spoljašnji čovek", nasuprot njemu, je vidljivi, spoljni aspekt jedne osobe.

Ljude je Bog stvorio sa duhom, dušom i telom (Postanak 1:27; 1. Solunjanima 5:23). Rečeno je da nismo tela sa dušom, već duše koje imaju telo. Telo – „spoljašnji čovek" – je naša fizička kuća kroz koju doživljavamo svet. Naša tela funkcionišu prvenstveno preko pet čula, i zadovoljenjem urođenih potreba za jelom, tečnošću i snom. Naša tela nisu zla, ona su dar od Boga. On želi da predamo svoja tela Njemu na živu žrtvu (Rimljanima 12:1–2). Kada prihvatimo Božiji dar spasenja kroz Hrista, naša tela postaju hram Duha Svetoga (1. Korinćanima 6:19–20; 3:16).

Naše duše su centar ličnosti našeg bića iz koga proističe um, volja i osećanja. Našim dušama biramo da li ćemo biti poslušni požudama tela ili željama Svetog Duha (Galatima 5:16–17; Rimljanima 8:9; Marko 14:38). Duša osobe je sudnica u kojoj se donose životne odluke. Ona je sedište ličnog života i izvor iz koga potiču osobine kao što su samopouzdanje, samosažaljenje, samoljublje, i samopotvrđivanje.

Naš duh sadrži unutrašnjeg čoveka o kome govori Sveto pismo. Naš duh je mesto na kome Božiji Duh komunicira sa nama. Hristos je rekao: „Bog je duh, i koji mu se mole treba da se mole u duhu i istini" (Jovan 4:24). U našim duhovima smo nanovo rođeni (Jovan 3:3–6). „Unutrašnji čovek" ima savest po kojoj Sveti Duh može da se kreće i uveri nas u lični greh (Jovan 16:8; Dela 24:16). Naš duh je deo nas gotovo nalik Bogu, sa unutrašnjim znanjem o dobru i zlu (Rimljanima 2:14–15). Prva Korinćanima 2:11 kaže: „Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku — sem čovekovog duha koji je u njemu? Tako isto niko — sem Duha Božijega — ne zna šta je u Bogu."

Stihovi u Rimljanima 12:1-2 preklinju nas da se ne upodobljavamo načinu razmišljanja ovog sveta, već da se naš unutrašnji čovek preobrazi „obnovom uma". Ova obnova uma nastaje kada dozvolimo Svetom Duhu da slobodno vlada našim „unutrašnjim čovekom". On počinje da menja naše postupke i želje kako bi se poklopile sa Njegovim. Rimljanima 8:13–14 kaže: „Jer ako po telu živite, umrećete; ako pak Duhom umorite telesna dela, živećete. Jer svi, koje vodi Duh Božiji, ti su sinovi Božiji".

Rimljanima 7 daje detalje bitke koja je često bolna, bitke između tela i duha. Naš duh, nanovo rođen po Božijoj sili, žudi da bude poslušan Bogu i sledi ga. Ali telo ne umire lakom smrću. Rimljanima 6 objašnjava kako možemo da dozvolimo unutrašnjem čoveku da nadvlada telo. Stihovi 6 i 7 kažu: „To znamo, da je naš stari čovek raspet s njim, da bi grešno telo bilo obesnaženo, da mi više ne robujemo grehu. Jer ko je umro — oprostio se greha". Dok ne budemo sebe smatrali za one koji su „raspeti sa Hristom" (Galatima 2:20), duša i telo se bore sa duhom za prevlast. Nastavljamo da živimo poraženi sve dok ne umremo sebi i dozvolimo Duhu da ima potpunu kontrolu nad svakim aspektom našeg života, i unutrašnjeg i spoljašnjeg čoveka.

Božija želja i tvorevina je da ljudska bića žive uvek vođena nanovo rođenom prirodom, koja je u koraku sa Božiji Duhom. Međutim, naše grešne duše žele da vladaju, i zato besni duhovna borba. Rimljanima 7:24 postavlja pitanje koje svaki posvećeni Hristov sledbenik postavlja: „...ko će me izbaviti od ovog smrtnog tela?" U 25. stihu je odgovor: „Bogu hvala kroz Isusa Hrista, Gospoda našega." U onoj meri u kojoj predajemo svog unutrašnjeg čoveka Svetom Duhu da ga vodi, u toj meri hodamo u stalnoj pobedi nad našim grešnim telom.

English


Vrati se na Srpsku stranu
Šta je unutrašnji čovek?

Saznajte kako ...

Provedi večnost sa Bogom



Primite oproštaj od Boga