Kako verovanja o stvaranju utiču na ostatak teologije?


српски
Pitanje: Kako verovanja o stvaranju utiču na ostatak teologije?

Odgovor:
Debata o stvaranju/evoluciji traje godinama. Mnogima debata izgleda kao da dva protivnika viču jedan na drugog bez slušanja. Kritikovanje je dostiglo tu tačku gde je svaka strana odbacila drugu- evolucionisti odbacuju kreacioniste, jer potpuno ignorisu nauku, a kreacionisti optužuju evolucioniste da se uključuju u makijavelističke zavere da bi ućutkali njihovu stranu. To ne znači da treba odbacivati argumente bilo koje strane kao da su hiperbola, već jednostavno ukazati da nema puno iskrenog dijaloga koji se odvija u ovom verbalno ratu.

Zbog poteškoća u pronalaženju istine, mnogi hrišćani daju debati stvaranja/evolucije sekundarnu važnost koja se ne odnosi na to kako da osoba ima ispravan odnos sa Bogom kroz evanđelje Isusa Hrista. U većini slučajeva, ovaj način razmišljanja je ispravan. Možemo toliko da budemo upleteni u debate da se pažnja skrene sa glavnog pitanja: propovedanje evanđelja. Međutim, kao i sa mnogim drugim„sekundarnim" pitanjima, ono što neko veruje u vezi sa stvarnjem igra ulogu u tome šta veruje u vezi sa teologijom uopšteno, a posebno evanđeljem. Još preciznije, kako neko gleda na stvaranje ima veliki uticaj na ostatak njegovih teoloških uverenja.

Kada je u pitanju doktrina stvaranja, postoji nekoliko pogleda unutar hrišćanstva:

1. Doslovno stvaranje u trajanju od 6 dana (24 sata)

2. Gledište dan/razdoblje – Događaji stvaranja desili su se onako kako su opisani u Postanju 1, ali umesto šest 24-nih dana, „dani" stvaranja predstavaljaju neodređene, ograničene periode vremena.

3. Okvirno gledište – Dani u Postanju 1 predstavljaju teološki okvir unutar koga se nalazi priča o stvaranju svih stvari.

Tokom crkvene istorije, u zadnjih 150 godina, gledište o 24 sata x 6 dana bilo je najčešće unutar crkve. Nisu svi hrišćani imali taj stav, a ni oni koji su ga imali nisu njemu bili posvećeni. Međutim, nema sumnje da je ovo bilo preovlađujuće tumačenje Postanja tokom većeg dela hrišćanske istorije. Ne želimo da verujemo u nešto samo zato što je tradicionalno i istorijsko, uključujući I gledište 24 x 6; umesto toga, želimo da veruje doktrini, jer je zasnovana na biblijskom tekstu.

U ovom slučaju, mnogi konzervativni teolozi veruju da gledište 24 x 6 ima najjaču egzegetsku podršku teksta. Prvo, to je prirodno gledište koje osoba stekne pri čitanju teksta. Pored toga, postoje druge stvari, ,kao što je način na koji je sedmodnevna šema postavljena kao šema za našu kalendarsku nedelju (Izlazak 20:8-11).

Od pojave moderne nauke, hrišćani, u velikom broju, odustaju od gledišta 24 x 6. Prvenstveni razlog za ovo odbacivanje je činjenica da ovo gledište podrazumeva „mladu zemlju" (između 6.000 i 30.000 godina),a preovlađujući naučni pogled je da je svemir star milijarde godina. Gledište dan/razdoblje (ponekad zvano progresivni kreacionizam) je pokušaj da se pomiri stvaranje iz Postanja sa„starom" zemljom i svemirom.

Obratite pažnju da ovo gledište dan/razdoblje i dalje tvrdi da je Bog sve stvorio i odbacuje ateističku (naturalističku) evoluciju. Ovo gledište ne treba mešati sa „teističkom evolucijom", pogledom da je makroevolucija istinita, ali, umesto da je nastala pukom slučajnošću, vodila ju je Božija ruka. Zastupnici gledišta dan/razdoblje vide sebe kao one koji mire biblijski izveštaj sa naukom. Njegovi protivnici vide ga kao klizav teren za odbacivanje istinitosti Božije reči.

Pošto mnogi hrišćani misle da je debata stvaranje/evolucija od sekundarne važnosti, ne postoji velika zabrinutost u vezi sa teološkim implikacijama onog kako neko tumači biblijski pogled na stvaranje. Međutim, ono što neko veruje u vezi sa stvaranjem je ključno, jer to, dalje, vodi do pitanja nepogrešivosti, pouzdanosti i autoriteta Biblije. Od primarne važnosti je zašto osoba bira određeno gledište, u svetlu Božije Reči. Verovanje da je Biblija nadahnuta i nepogrešiva, ali ne bukvalna u prva dva poglavlja Postanja je jedna stvar. Verovanje da je Biblija pogrešna i da se u nju ne može verovati je druga. Drugim rečima, ključno pitanje kada se radi o nečijem gledištu na stvaranje je kako se to gledište odnosi prema autoritetu i pouzdanosti Biblije.

Ako se Bibliji ne može verovati u prva dva poglavlja, šta je onda čini pozdanom u ostatku knjige? Tipično je da kritičari Biblije napadaju prvih 11 poglavlja Postanja, posebno izveštaj o stvaranju. Pitanje je, zašto se oni usredsređuju na ovaj deo Pisma? Prvih 11 poglavlja u Postanju postavlja scenu za ostatak biblijske priče. Ne možeš razumeti kako se odvija priča u Bibliji bez Postanja 1-11. Postoji toliko temeljnih materijala u ovim poglavljima koja se tiču ostatka Biblije- npr. Stvaranje, pad, greh, izvestnost suda, neophodnost Spasitelja i uvođenje evanđelja. Ignorisanje ovih temeljnih doktrina bi ostatak Biblije učinio nevažnim i nerazumljivim.

Ipak, bibljski kritičari žele da se odnose prema ovim uvodnim poglavljima Postanja kao prema drevnom jevrejskom mitu umesto kao prema prvobitnoj istoriji. Istina je, da, kada se uporedi sa pričama stvaranja iz drugih kultura, izveštaj iz Postanja-čak i u najdoslovnijem tumačenju – izgleda više kao istorija nego kao mit. U drevnoj književnosti, na stvaranje se gleda kao na borbu između bogova. Većina mitova o stvaranju govore o dotičnoj kulturi, kao o centru religioznog svemira. Izveštaj iz Postanja, iako ima mnoge sličnosti sa drugim pričama o stvaranju, razlikuje se, jer pokazuje Boga kao jedinog suverena nad stvorenjem (ne jednog među mnogim bogovima), a čovečanstvo prikazuje kao vrhunac Njegovog stvorenja, koje mu služi kao upravitelji nad stvorenjem.

Postoje neka neodgovorena pitanja u vezi sa izveštajem o Postanju, kao što je tačan datum stvaranja. Nema ni puno detalja o posebnim sredstvima ili metodama koje je Bog možda upotrebio. Zato postoje debate o različitim biblijski kompatibilnim izveštajima o stvaranju. Svrha izveštaja o Postanju nije da pruži potpun istorijski izveštaj koji bi bio prihvatljiv modernim istoričarima. Izveštaj o Postanju je predstavljao predistoriju jevrejskog naroda u toku priprema da uđu u Obećanu zelju; morali su da znaju ko su i odakle su potekli.

Druga stvar koju treba istaći da je dosta hrišćanske teologije zasnovano na istorijskoj tačnosti izveštaja o Postanju. Koncept braka potiče iz izveštaja o stvaranju (Postanje 2:24), a Isus ga pominje u sva tri sinoptička evanđelja. Naš Gospod sam kaže da je čovek stvoren kao muško i žensko od početka (Matej 19:4). Ove izjave, da bi bile razumljive, oslanjaju se na istorijsku tačnost izveštaja Postanja. Još je važnije, doktrina spasenja zavisi od postojanja doslovne osobe po imenu Adam. U 1. Korinćanima 15:21-22 čitamo: „Pošto je, naime, posredstvom čoveka smrt došla, posredstvom čoveka došlo je i vaskrsenje mrtvih. Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti″. Cela ljudska rasa je u palom stanju zbog toga što je „u Adamu" putem prirodnog rođenja. Na isti način, oni koje je Bog odabrao za spasenje su spašeni jer su „u Hristu" kroz duhovno rođenje. Razlikovanje ova dva statusa — u Adamu/Hristu — je od suštinske važnosti za ispravno razumevanje hrišćanske doktrine o spasenju (soteriologije),a ova razlika nema nikakvog smisla, ako doslovni Adam, od koga je potekla cela ljudska rasa, nije postojao.

Pavle nastavlja u sličnom stilu u Rimljanima 5:12-21. Ali, ono što čini ovaj odlomak jedinstvenim je što jasno kaže: „Stoga, kao što je posredstvom jednoga čoveka greh ušao u svet, a grehom smrt, tako je smrt prešla na sve ljude, jer su svi zgrešili" (Rimljaima 5:12). Ovaj stih je ključan za argument o totalnoj pokvarenosti i kao i odlomak iz Prve Korinćanima, da bi imao ikakvog smisla, zavisi od toga da li je doslovni Adam postojao. Bez doslovnog Adama, ne postoji stvarni greh, niti potreba za doslovnim Spasiteljem.

Bez obzira na stav koji neko ima u vezi sa doktrinom o stvaranju, jedna stvar je jasna i nije podložna debati unutar hrišćanstva: Bog je stvorio nebesa i zemlju (Postanje 1:1). Iako verujemo da je argument 24 x 6 najjači, postoje i druga gledišta koja nude valjana tumačenja, unutar hrišćanske nauke.

Treba da naglasimo, da Biblija (ni eksplicitno ni implicitno) ne podučava ateističku ili „Darvinovu " teoriju o poreklu. Zato, govoriti da debata o stvaranju/evoluciji nije bitna znači da imamo loše mišljenje o Bibliji. Jeste bitna, posebno zbog toga kako mi pristupamo Bibliji po pitanju porekla govori kako ćemo pristupiti u vezi sa drugim stvarima. Ako ne možemo da verujemo Bibliji kada govori o stvaranju, zašto bismo verovali kada govori o spasenju? Logično je da ono u šta verujemo po pitanju stvaranja jeste bitno za ostatak naše teologije.

English


Vrati se na Srpsku stranu
Kako verovanja o stvaranju utiču na ostatak teologije?