Šta je spasenje pod Hristovim gospodstvom?


Pitanje: Šta je spasenje pod Hristovim gospodstvom?

Odgovor:
Doktrina spasenja pod Hristovim gospodstvom podučava da potčinjavanje Hristu kao Gospodu ide ruku pod ruku sa verom u Njega kao Spasitelja. Ta doktrina je suprotna onom što se ponekad zove lako verovanje ili učenju da spasenje dolazi priznavanjem određenih činjenica.

Džon Mekartur, čija knjiga „Evanđelje prema Isusu" izlaže razloge za spasenje pod Hristovim gospodstvom ovako sažima učenje: „Poziv evanđelja na veru pretpostavlja da grešnici moraju da se pokaju zbog svog greha i potčine Hristovom autoritetu". Drugim rečima, grešnik koji odbije da se pokaje nije spašen, jer ne može da se drži svog greha i Spasitelja u isto vreme. A grešnik koji odbaci Hristov autoritet u svom životu nema spasonosnu veru, jer prava vera uključuje i predaju Bogu. Zato, evanđelje zahteva više od donošenja samo intelektulane odluke ili izgovaranja molitve o spasenju; evanđeoska poruka je poziv na učeništvo. Ovce će pratiti svog Pastira u pokornoj poslušnosti.

Zastupnici spasenja pod Hristovim gospodstvom ukazuju na Isusova stalna upozorenja religioznim licemerima Njegovog doba kao dokaz da prosta saglasnost sa duhovnim činjenicama ne spašava osobu. Mora da postoji promena srca. Isus naglašava visoku cenu učeništva: „Ko ne nosi svoj krst i ne ide za mnom, ne može da bude moj učenik″ (Luka 14:27) i „koji se ne odrekne sveg svog imanja — ne može da bude moj učenik″ (stih 33). U istom odlomku, Isus govori o ceni; na drugom mestu, On naglašava potpunu posvećenost: „Za carstvo Božije nije niko ko stavi svoju ruku na plug pa se osvrće natrag" (Luka 9:62).

U Besedi na Gori, Isus kaže da je večni život stešnjen put i „malo ih je koji ga nalaze″ (Matej 7:14); kao suprotnost tome, lako verovanje želi da proširi taj put, tako da svako ko ispovedi veru može da uđe. Isus kaže da „svako dobro drvo rađa dobre plodove″ (stih 17); suprotno tome, lako verovanje kaže da drvo i dalje može da bude dobro, a da donosi samo loše plodove. Isus kaže da mnogi koji govore „Gospode, Gospode" neće ući u carstvo (stihovi 21-23); suprotno tome, lako verovanje podučava da je reći „Gospode, Gospode″ dovoljno.

Spasenje pod Hristovim gospodstvom podučava da će pravo ispovedanje vere biti potkrepljeno dokazima vere. Ako osoba istinski sledi Gospoda, onda će on ili ona slušati Hristova uputstva. Osoba koja živi svojevoljno, sa nepokajanim grehom očigledno nije odabrala da sledi Hrista, jer nas Hristos poziva da se odreknemo greha i prigrlimo pravednost. Biblija jasno podučava da će vera u Hrista proizvesti promenjen život (2. Korinćanima 5:17; Galatima 5:22-23; Jakovljeva 2:14-26).

Spasenje pod Hristovim gospodstvom ne predstavlja doktrinu spasenja po delima. Zastupnici teorije spasenja pod Hristovim gospodstvom vode računa da govore da je spasenje samo po blagodati, da su vernici spašeni i pre nego što njihova vere počne da proizvodi bilo kakve dobre plodove i da hrišćani mogu da greše i da to i rade. Međutim, pravo spasenje će, neizbežno, voditi ka promenjenom životu. Spašeni ljudi biće posvećeni svom Spasitelju. Pravi hrišćanin neće se osećati ugodno živeći u nepriznatom grehu.

Evo devet učenja po kojima se se spasenje pod Hristovom gospodstvom razlikuje od lakog verovanja:

1) Pokajanje nije prost sinonim za veru. Biblija podučava da grešnici moraju da vežbaju svoju veru zajedno sa pokajanjem (Dela 2:38; 17:30; 20:21; 2. Petrova 3:9). Pokajanje predstavlja promena umu od prihvatanja greha i odbacivanja Hrista ka odbacivanju greha i prihvatanju Hrista ( Dela 3:19; Luka 24: 47), a čak je i to dar od Boga (2. Timoteju 2:25). Istinsko pokajanje, koje nastupa kada se osoba potčini Hristovom gospodstvu ne može, a da ne proizvede promenu ponašanja (Luka 3:8; Dela 26:18-20).

2) Hrišćanin je novo stvorenje i ne može tek-tako da „prestane da veruje" i izgubi spasenje. Sama vera je dar od Boga (Efescima 2:1-5,8), a prava vera traje doveka (Filipljanima 1:6). Spasenje je, u potpunosti, Božije, a ne čovečije delo. Oni koji veruju u Hrista su spašeni nezavisno od svog truda (Titu 3:5).

3) Predmet vere je sam Hristos, a ne obećanje, molitva ili doktrina (Jovan 3:16). Vera može da uključi ličnu posvećenost Hristu (2. Korinćanima 5:15). Ona predstavlja više od samog uverenja u istinu evanđelja; ona znači ostavljanje ovog sveta i praćenje Gospodara. Gospod Isus kaže: „Moje ovce slušaju moj glas, i ja ih poznajem, te idu za mnom″ (Jovan 10:27).

4) Prava vera uvek proizvodi promenjen život (2. Korinćanima 5:17). Sveti Duh transformiše unutrašnje biće (Galatima 2:20) i hrišćanin ima novu prirodu (Rimljaima 6:6). Oni koji iskreno veruju – oni koji su se potčinili Hristovom gospodstvu – prate Isusa (Jovan 10:27), vole svoje braću (1. Jovanova 3:14), slušaju Božije zapovesti (1. Jovanova 2:3; Jovan 15:14), čine Božiju volju (Matej 12:50), borave u Božijoj Reči (Jovan 8:31), drže Božiju Reč (Jovan 17:6), čine dobra dela (Efescima 2:10) i nastavljuju da žive po veri (Kološanima 1:21-23; Jevrejima 3:14). Spasenje ne predstavlja dodavanje Isusa hramu nečijih idola; to je potpuno uništenje idola Isusovom vrhovnom vladavinom.

5) Božija „božanska sila darovala nam je sve što služi životu i pobožnosti″ (2. Petrova 1:3, Rimljanima 8:32). Spasenje nije samo ulaznica za raj. To je sredstvo kojim se posvećujemo (praktično) u ovom životu u kome živimo po blagodati.

6) Biblija podučava da je Isus Gospod svega. Hristos zahteva bezuslovnu predaju Njegovoj volji (Rimljanima 6:17-18; 10:9-10). Oni koji žive u buntovništvu prema Božijoj voli nemaju večni život, jer „Bog se suprotstavlja oholima, a poniznima daje blagodat″ (Jakovljeva 4:6).

7) Oni koji zaista veruju u Hrista će ga voleti (1. Petrova 1:8-9; Rimljanima 8:28-30; 1. Korinćanima 16:22). A one koje volimo, njima želimo i da udovoljimo (Jovan 14:15; 23).

8) Sveto pismo podučava da je ponašanje bitan test vere. Poslušnost je dokaz da je nečija vera iskrena (1. Jovanova 2:3). Ako osoba nije voljna da posluša Hrista, ona pruža dokaz da je njegova „vera" samo na papiru (1. Jovanova 2:4). Osoba može da tvrdi da je Isus Spasitelj i da se pretvara da je poslušna jedno vreme, ali, ako nema promene srca, njegova prava priroda će se, na kraju, pokazati. Ovo je bio slučaj sa Judom Iskariotskim.

9) Istinski vernici mogu da se sapletu i padnu, ali oni će istrajati u veri (1. Korinćanima 1: 8). To je bio slučaj sa Simonom Petrom. „Vernik" koji potpuno okrene leđa Gospodu jasno pokazuje da nikada nije ni bio nanovo rođen (1. Jovanova 2:19).

Osoba koja je izbavljena od greha po veri u Hrista ne bi trebalo da želi da ostane u životu greha (Rimljanima 6:2). Naravno, duhovni rast može da se desi brzo ili sporo, u zavisnosti od osobe i okolnosti. Prave promene možda neće biti očigledne svima na prvi pogled. Na kraju, Bog poznaje svoje stado i On će nas voditi ka zrelosti svakog od nas prema Njegovom savršenom rasporedu.

Da li je moguće biti hrišćanin i živeti u doživotnoj telesnosti, uživajući u zadovoljstvima greha i nikada ne težiti da se proslavi Gospod koji ga je otkupio? Da li hrišćanin može da prezre Hristovo gospodstvo,a ipak da tvrdi da mu je Spasitelj? Da li neko može da se moli „molitvu grešnika" i da vodi svoj život kao da se ništa nije desilo i da sebe naziva „hrišćaninom"? Spasenje pod Hristovim gospodstvom kaže „ne". Nemojmo davati nepokajanim grešnicima lažnu nadu; umesto toga, hajde da proglasimo savet Gospodnji: „Treba da se rodite odozgo″ (Jovan 3:7).

English


Vrati se na Srpsku stranu
Šta je spasenje pod Hristovim gospodstvom?

Saznajte kako ...

Provedi večnost sa Bogom



Primite oproštaj od Boga