Da li je pogrešno biti razočaran u Boga?



српски

Pitanje: Da li je pogrešno biti razočaran u Boga?

Odgovor:
Razočarenje u Boga nije neophodno pogrešno ili grešno, radi se o tome da je to pre deo ljudske prirode. Reč razočarenje znači „biti nezadovoljan kada se ne ostvare nade, želje i očekivanja". Kada Bog na neki način ne uspe da zadovolji naše nade ili ne ispuni naša očekivanja, neizbežno dođe do razočarenja. Ako Bog ne radi ono što mislimo da bi trebalo, mi postajemo razočarani Njim i nezadovoljni Njegovim delovanjem. To može da dovede do kolebanja u veri u Boga, posebno po pitanju Njegove suverenosti i dobrote.

Kada Bog ne deluje onako kako mislimo da bi trebalo, to nije zato što nije u stanju da to uradi, već zato što je to Njegov izbor. Iako ovo može da izgleda kao hir ili kapric sa Njegove strane, upravo suprotno je u pitanju. Bog odabira da nešto učini ili ne učini, i to na osnovu Njegove savršene i svete volje da bi ostvario Svoje pravedne ciljeve. Ništa se ne dešava a da nije deo Božijeg plana. On ima kontrolu nad svakim molekulom koji pluta u svemiru i Božija volja okružuje svako delo i odluku koju svaka osoba donosi u svetu u svakom trenutku. On nam kaže u Isaiji 46:11, „Ja sam koji s istoka pticu grabljivicu zovem, i čoveka iz zemlje daleke, da izvrši volju moju. Rekao sam i učiniću. Naumio sam i izvršiću." Čak su i ptice deo njegovog predodređenog plana. Štaviše, postoje vremena kada odabere da nam dozvoli da znamo Njegove planove (Isaija 46:10), i vremena kada to ne otkriva. Ponekad razumemo šta On radi, ponekad ne (Isaija 55:9). Jedna je stvar sigurna, ako pripadamo Njemu, štagod da radi, radi za naše dobro, bez obzira da li mi to razumemo ili ne (Rimljanima 8:28).

Ključno je, da bismo izbegli razočarenje u Boga, da uskladimo svoju volju sa Njegovom, i da se predamo Njegovom planu u svemu. Ako to činimo, ne samo da nećemo biti razočarani u Boga, već će to da spreči gunđanje i zanovetanje u vezi sa događajima u našim životima. Izraelci su u pustinji pritiskali i ispitivali Boga u nekoliko situacija, uprkos tome što su videli čudesno delovanje Njegove snage kada je podelio Crveno more, dao im manu i prepelice u pustinji, i slavu Božiju koja ih je sledila u obliku vatrenog stuba (Izlazak 15-16; Brojevi 14:2-37). Uprkos tome što im je Bog neprekidno bio veran, oni su gunđali i bili razočarani u Njega jer On nije radio ono što su oni mislili da bi trebalo da uradi. Umesto da se predaju Božijoj volji i da mu veruju, oni su bili u neprekidnom stanju nemira i zbunjenosti.

Kada uskladimo svoju volju sa Božijom, i kada možemo da izgovorimo isto što i Isus: „Neka ne bude moja volja, nego tvoja" (Luka 22:42), tada ćemo naći zadovoljstvo o kome govori Pavle u 1.Timoteju 6:6-10 i Filipljanima 4:11-12. Pavle je naučio da bude zadovoljan sa svim onim što mu Bog pošalje. Pouzdao se u Boga i predao Njegovoj volji, znajući da sveti, pravedni, savršeni, pun ljubavi i milostivi Bog sve izvodi na dobro jer je to obećao. Kada se pouzdamo u Boga, sa ovim saznanjem, nikako ne možemo da budemo razočarani u Njega već se voljno pokoravamo našem nebeskom Ocu, znajući da je Njegova volja savršena i da će sve što dozvoljava da se desi u našim životima biti na naše dobro i Njegovu slavu.



Vrati se na Srpsku stranu



Da li je pogrešno biti razočaran u Boga?