Pitanje
Kako su ljudi znali za Boga pre Biblije?
Odgovor
Iako nisu imali Božiju Reč u pismenoj formi, ljudi su bili sposobni da prime, razumeju i poslušaju Boga. U stvari, danas postoje mnoge oblasti u svetu gde Biblije nisu dostupne, a ipak ljudi mogu da znaju i znaju o Bogu. Stvar je u otkrivenju – Božijem otkrivenju čoveku onog što On želi da mi znamo o Njemu. Iako nije uvek bilo Biblije, uvek je postojao način da čovek primi i razume Božije otkrivenje. Postoje dve kategorije otkrivenja, opšte i posebno.
Opšte otkrivenje tiče se onog što Bog komunicira celokupnom čovečanstvu. Spoljašnji aspekt opšteg otkrivenja je da je njihov izvor ili uzrok Bog. Pošto te spoljašnje stvari postoje i pošto mora da postoji uzrok njihovog postojanja, zato i Bog mora da postoji. Rimljanima 1:20 kažu: „Čak i njegove nevidljive osobine, njegova večna sila i božanstvo, mogu se od stvorenja sveta jasno sagledati, ako se na njegovim delima promatraju, da nemaju izgovora‟. Svi muškarci I žene svugde mogu da pogledaju u tvorevinu i znaju da Bog postoji. Psalam 19:1-4 dalje objašnjava da tvorevina jasno govori o Bogu na svima razumljivom jeziku. „Niti je to jezik, niti su to reči čiji glas se svuda ne razbira“ (stih 3). Otkrivenje iz prirode je jasno. Niko ne može da traži izgovor u neznanju. Nema alibija za ateistu, niti izgovora za agnostika.
Još jedan aspekt opšteg otkrivenja – onog koje Bog otkriva svima – je prisustvo naše savesti. Ovo je unutrašnje prirode.„Jer ono što se može saznati o Bogu njima je poznato” (Rimljanima 1:19). Pošto ljudi poseduju nematerijalni deo bića, svesni su da Bog postoji. Ova dva aspekta opšteg otkrivenja ilustrovana su u mnogim pričama misionara prilikom susretanja domorodačkih plemena koja nikad nisu videla Bibliju ili čuli o Isusu. Ipak, kada im je predstavljen plan spasenja, oni znaju da Bog postoji, jer su videli svedočanstvo o Njemu kroz prirodu i znaju da im je potreban Spasitelj, jer njihova savest ih ubeđuje u greh i njihovu potrebu za Njim.
Pored opšteg otkrivenja, postoji i posebno otkrivenje koje Bog koristi da bi predstavio čovečanstvu Njega samog i Njegovu volju. Posebno otkrivenje ne dolazi svim ljudima, već određenim ljudima u određenim vremenima. Postoje mnogi primeri iz Biblije o posebnom otkrivenju (Dela 1:21-26, takođe Izreke 16:33), Urim i Tumim (poseban tip kocke koju je koristio prvosveštenik – vidi takođe Izlazak 28:30; Brojevi 27:21; Ponovljeni zakon 33:8; 1. Samuilova 28:6; i Ezra 2:63), snovi i vizije (Postanje 20:3,6; Postanje 31:11-13,24; Joil 2:28), pojave anđela Gospodnjeg (Postanje 16:7-14; Izlazak 3:2; 2. Samuilova 24:16; Zaharije 1:12) i služba proroka (2. Samuilova 23:2; Zaharije 1:1). Ovi stihovi ne predstavljaju iscrpnu listu svakog pojavljivanja, već treba da služe kao dobar primer ovog tipa otkrivenja.
Sama Biblija koju poznajemo je jedan vid posebnog otkrivenja. Ona predstavlja posebnu kategoriju, jer čini druge vidove posebne objave nepotrebnim danas. Čak i Petar, koji je sa Jovanom bio svedok kako Isus priča sa Mojsijem i Ilijom na Gori preobraženja (Matej 17, Luka 9), rekao je da je ovo posebno iskustvo inferiorno u odnosu na „čvršću proročku reč, a vi dobro činite što pazite na nju” (2. Petrova 1:19)., Ovo je zato što je Biblija pisana forma svih informacija koje Bog želi da znamo o Njemu i Njegovom planu. U stvari, Biblija sadrži sve što je potrebno da znamo da bismo imali odnos sa Bogom.
I pre nego što je Biblija bila na raspolaganju, Bog je upotrebio mnoge načine da objavi sebe i svoju volju čovečanstvu. Neverovatno je videti da Bog nije koristio samo jedan način, već mnoge. Zahvalni smo što nam je Bog da svoju pisanu Reč i sačuvao je do danas. Ne zavisimo od drugih da nam kažu šta je Bog rekao; možemo sami da proučavamo šta je rekao.
Naravno, najjasnije Božije otkrivenje je Njegov Sin, Isus Hrist (1. Jovanova 1:14; Jevrejima 1:3). Kada je Isus preuzeo ljudski oblik da bi hodao među nama, sam taj čin govorio je mnogo. Kada je umro za naše grehe na krstu, više nismo imali sumnje da je Bog ljubav (1. Jovanova 4:10).
English
Kako su ljudi znali za Boga pre Biblije?
