Kako poštovati roditelja koji zlostavlja?


српски
Pitanje: Kako poštovati roditelja koji zlostavlja?

Odgovor:
Jedno od najtežih pitanja postavljenih hrišćaninu je kako da poštuje roditelja (koji zlostavlja), kako to Bog traži u petoj od deset zapovesti (Izlazak 20:12). Bilo bi toliko lakše kada bi Bog tražio da poštujemo svoje roditelje ako su dobri, ljubazni i pokazuju nam ljubav, ali ova zapovest jednostavno kaže da poštuje svog oca i majku, ne imenujući osobine. Postoje mnogi povređeni oštećeni ljudi kojima je ovo skoro nemoguće da poslušaju.

Reč „zlostavljanje" ima široku definiciju. Jedno dete može biti odgojeno tako da ima lepu odeću i nahranjeno i sa ispunjenim svim potrebama osim najbitnije potrebe za ljubavlju i odobravanjem. Nikada mu nije naneta fizička povreda,a ipak, kako godine prolaze, njegov duh je sve više oboren, kao što se biljka sparuši bez sunca, očajnički žudeći i za najmanjom trunkom pažnje, dok ne izraste u naizgled normalnu odraslu osobu, pa, ipak, iznutra je osakaćen ravnodušnošću njegovih roditelja.

Ili, duh deteta može biti slomljen od ranog detinjstva – iako ne trpi nikakvo fizičko zlostavljanje- time što mu se stalno govori da je beskorisno, neko ko nikada neće biti dobar za bilo šta. Sve što pokuša nailazi na podsmeh dok ne odustane od pokušaja da učini bilo šta. S obzirom da vrlo mlada deca prirodno veruju sve što im roditelji govore , dete koje prolazi kroz ovo će se postepeno povući u sebe, iza nevidljivog zida i samo će postojati, umesto da živi. Ova deca su odrasla nikada ne prolazeći kroz fizičko zlostavljanje od strane svojih roditelja, ali su, bez obzira na to, osakaćeni u svom duhu. Njima je teško da uspostavljaju prijateljstva i nisu u stanju da se normalno odnose prema drugim odraslim osobama.

Ovo što je opisano gore su suptilniji oblici zlostavljanja deteta. Postoji i očiglednija vrsta zlostavljanja-dete koje je zanemareno, šutirano, udarano ili još gore, seksualno zlostavljano. Sada se postavlja veliko pitanje: kako poštovati Božiju zapovest da se poštuju roditelji koji se ponašaju okrutno prema sopstvenoj deci.

Prva stvar koju treba da zapamtimo je da je Bog naš voljeni nebeski Otac koji ne postavlja pravila i čeka da bismo ih mi poslušali, već čija su pravila tu za naše krajnje dobro. Ukoliko zaista želimo da ga poslušamo, bez obzira koliko to nemoguće izgledalo, On je voljan i želi da nam pokaže put. Prvo, treba da razvijemo odnos poverenja i ljubavi sa našim nebeskim Ocem, što može biti izuzetno teško za one koji nikada nisu znali šta znači voleti i imati poverenje. Oni koji se nalaze u toj situaciji moraju da odstupe jedan korak i kažu Bogu u svom srcu: „Želim da naučim da te volim i da ti verujem- molim te, pomozi mi". On će odgovoriti. On je jedini koji može da promeni osećanja i stavove i popravi oštećene odnose i slomljena srca (Luka 4:18).

Kada se uspostavi odnos sa Njim, možemo sa pouzdanjem da Mu priđemo i predamo naše problem, znajući da će On da čuje i odgovori (1. Jovanova 5:14-15). Svako Božije dete voljno da Mu veruje na ovaj način, počeće da oseća rad Svetog Duha u svom srcu. Bog će uzeti srce koje se pretvorilo u kamen zbog detinjstva puno zlostavljanja i početi svoj divan spasonosni preobražaja tog srca u srce od mesa i osećanja (Jezekilj 36:26)

Sledeći korak je voljnost da se oprosti. Ovo će izgledati skoro nemoguće, posebno onima koji su prošli kroz najgore oblike zlostavljanja, ali sa Bogom SVE stvari su moguće (Marko 10:27). Gorčina se spustila u duše tih tragičnih žrtava, a ipak ne postoji ništa što Sveti Duh ne može da omekša, ukoliko je osoba voljna. Sve što je potrebno je da ,svakodnevno, prinosimo tu situaciju pred svemilostivog Oca i pričamo sa Njim o tome kako je, iz ljudske perspektive, nemoguće oprostiti takvo zlobno ponašanje, a posebno roditeljima kojima je povereno da vole i odgajaju svoju decu.

Nema potrebe da se plašimo da priznamo Bogu našu nesposobnost da oprostimo. Tačno je da je neopraštanje greh, ali to je samo namerno nepraštanje, gde smo okamenili srca i zakleli se da nikada nećemo da razmotrimo oproštaj prema onima koji su nas tako teško povredili. Božije dete koje dolazi svom Ocu za pomoć u vezi sa nečim što ne može sam za sebe da učini neće naći ljutog, pretećeg Boga, već Oca čije je srce puno ljubavi, samilosti, milosti i želje da pomogne.

Kada Sveti Duh počne nežno da obavlja svoje delo isceljenja na nama, počećemo da gledamo na naše roditelje drugačije. Možda će nam Duh otkriti da je sa roditeljima, ili bar jednim od njih, tako bilo postupano u detinjstvu i da, ili nisu imali pojma šta su nam učini na emotivnom planu,ili je njihovo ponašanje prema nama bilo ventil za njihov nagomilan gnev. Čak i ako nema objašnjenja za njihovo ponašanje, Bog traži da Njemu dođemo po pomoć da oprostimo, tako da naše duše i duh ne postanu vremenom zatrovani gorčinom.

Postoje svedočanstva onih koj su prošli neverovatnu okrutnost i doživeli nedostatak ljubavi od strane roditelja, a ipak, naučili su da se, u potpunosti, oslanjaju na milost i snagu Svemogućeg Boga i postepeno su našli isceljenje za svoja srca i opraštanje i stav ljubavi prema svojim roditeljima. Prepuštajući svoje roditelje Bogu, videli su kako su roditelji počeli da se menjaju, a slavan kraj priče bila je srećno ujedinjena porodica pod Božijim okriljem. Efescima 6:2-3 nam kaže: „,Poštuj oca svoga i majku', to je prva zapovest sa obećanjem, ,da ti bude dobro i da dugo živiš na zemlji'".

English


Vrati se na Srpsku stranu
Kako poštovati roditelja koji zlostavlja?