Kako da znam da slavim Boga na ispravan način?



српски

Pitanje: Kako da znam da slavim Boga na ispravan način?

Odgovor:
Obožavanje može da se definiše kao čin poštovanja i ljubavi prema božanstvu, idolu ili osobi na jedan „nesebičan" način. Čin obožavanja uključuje celo biće dok odaje slavu, hvalu i poštovanje tom božanstvu, osobi ili materijalnoj stvari. To nije nešto što može da se radi sa pola srca i tek kada definišemo šta jeste, a šta nije obožavanje, u odnosu na božansko biće, možemo da preciznije odgovorimo na prethodno pitanje. Pravo, biblijsko obožavanje, kako ga definiše naučnik A.W Pink (1886-1952) u svojoj ekspoziciji evanđelja po Jovanu, kaže ovo: „To je otkupljeno srce, obuzeto Bogom, koje se izražava kroz obožavanje i zahvalnost". Na isti način, A.W. Tozer, nekada smatran prorokom 20. veka je rekao: „Pravo obožavanje znači biti lično i beznadežno zaljubljen u Boga, tako da ideja o osećanjima prema nekoj drugoj osobi ni približno ne postoji".

Pravo obožavanje čine sledeći kriterijumi: prvo, dolazi iz otkupljenog srca čoveka ili žene koji su opravdani pred Bogom zbog vere i koji veruju Gospodu Isusu Hristu isključivo za oproštenje greha. Kako neko može da obožava nebeskog Boga, ako se nije obračunao sa grehom? Nikada ne može biti prihvatljivo takvo obožavanje koje proističe iz nepreporođenog srca gde Satana, sopsteno ja i svet imaju moć (2. Timoteju 2:26; 1. Jovanova 2:15). Bilo koje obožavanje, osim onog koje potiče iz „opranog" srca je uzaludno.

Drugo, pravo obožavanje Boga dolazi iz srca koje želi samo Njega. Upravo u tome su Samarićani grešili; želeli su da obožavaju i Boga i idole (2. Kraljevima 17:28-41), a ovo je potvrdio i Gospod Isus Hristos kada je razgovarao na temu pravog obožavanja sa Samarićankom koja je došla da uzme vodu sa izvora: „Vi se molite onome što ne znate, mi se molimo onome što znamo" (Jovan 4:22). Ovi ljudi obožavali su Boga „sa pola srca", jer njihova potpuna naklonost nije bila usredsređena na Boga. Moguće je i da pravi vernici načine ovu drugu grešku. Možda ne pristajemo da imamo fizičke idole, poput Samarićana, ali šta je ono što najviše zaokuplja našu volju, naše vreme, naše resurse? Da li je to karijera, materijalne stvari, novac, zdravlje, čak i naše porodice? Hajde da zavapimo kao car David u Psalmu 63:5:„Kao salom i uljem nasitiće se duša moja I radosnim glasom hvaliće te usta moja".Ništa manje nego Bog bi trebalo da zadovolji srce obnovljenog čoveka, a njegov odgovor na božansko zadovoljenje, koje se može porediti sa najboljom hranom, je plod usana koje pevaju slavu Bogu (Jevrejima 13:15).

Treće, istinsko obožavanje Boga znači i želju za produbljivanjem znanja o Bogu. Kako smo samo izgubili tu želju ovih dana! Pored Biblije, koju bismo trebali da čitamo svaki dan, treba da obogatimo naše znanje čitajući i druge dobre knjige. Treba stalno da ispunjavamo naše misli Božijim stvarima; Bog stalno treba da nam bude na umu, a sve što radimo treba da radimo u odnosu na Njega (Kološanima 3:17; 1. Korinćanima 10:31). Interesantno je da grčka reč za „obožavanje" u Rimljanima 12:1, takođe može da znači i „služba".Zato i naši svakodnevni životi mogu da se smatraju obožavanjem. Svaki dan treba sebe da nudimo kao živu žrtvu, svetu i ugodnu Bogu. Crkva bi trebalo da „utisne" svet u svoj kalup, kalup Isusa Hrista, ali često se dešava suprotno.

Hajde da pročistimo svoja srca ako zaista želimo da obožavamo trojedinog Boga u duhu i istini. Naš Bog je svet; On je sasvim „svoj", Bog koji ne može da nas deli sa drugim predmetima naše naklonosti. Zaista, Bog koji NEĆE da nas deli, zarad svoje svetosti. Mi smo stvoreni da budemo stvorenja koja obožavamo, ali Pad nas je osakatio i uništio. Obožavanje je najprirodnije stanje čoveka, ali dok ne doživimo obnovu u Bogu kroz žrtvu Njegovog dragog Sina, svo naše obožavanje je uzaludno. To je „tuđ oganj" pred oltarom (Knjiga Levita 10:1).



Vrati se na Srpsku stranu



Kako da znam da slavim Boga na ispravan način?