Šta je neo-ortodoksija?


Pitanje: Šta je neo-ortodoksija?

Odgovor:
Neo-ortodoksija je religiozni pokret kojj je počeo posle Prvog svetskog rata kao reakcija protiv palih ideja liberalnog protestantizma. Razvili su je, prvenstveno, švajcarski teolozi Karl Bart i Emil Bruner. Drugi su je nazvali „neo-ortodoksija", jer su u njoj videli probuđenje stare reformatorske teologije. Neo-ortodoksija se razlikuje od „stare" ortodoksije u pogledu Božije Reči i greha.

Ortodoksija smatra da je Biblija otkrivena Božija Reč, data po Božijem nadahnuću. Verbalno i mehaničko nadahnuće znači da je Sveti Duh potpuno kontrolisao biblijskog pisca, ili tako što je verbalno diktirao sve što je on pisao ili koristeći osobu kao sredstvo kroz koje je radio. Doktrina nadahnuća potiče od logičkog zaključka da su prvobitni spisi bili bez greške ili protivurečnosti. Biblija je potpuno i dovoljno Božije otkrivenje. Dva odlomka koja podržavaju ovo gledanje su 2. Timoteju 3:16-17 i 2. Petrova 1:20-21.

Neo-ortodoksija definiše Božiju Reč kao Isusa (Jovan 1:1) i kaže da je Biblija, jednostavno, ljudsko tumačenje Božijih postupaka. Stoga, Biblija nije nadahnuta Bogom i, pošto je ljudski dokument, njeni različiti delovi ne moraju da budu i doslovno istiniti. Bog je govorio kroz „istoriju otkupljenja" i On govori sada dok ljudi „sreću" Isusa, ali Biblija, sama po sebi, nije objektivna istina.

Neo-ortodoksija podučava da je Biblija nosilac otkrivenja, dok ortodoksija veruje da je Biblija otkrivenje. To znači, za teologa neo-ortodoksije, otkrivenje zavisi od iskustva (ili ličnog tumačenja) svakog pojedinca. Biblija jedino „postaje" Božija Reč, kada Bog upotrebljava njene reči da ukaže nekome na Isusa. Detalji Biblije nisu toliko bitni kao susret sa Isusom koji menja život. Istina postaje mistično iskustvo i nije, konačno, navedena u Bibliji.

Greh po neo-ortodoksije je odbacivanje naše odgovornosti da se lepo ophodimo prema drugom čoveku. Rezultat greha je dehumanizacija, koju prate neljubaznost, nepraštanje, usamljenost i bezbroj društvenih bolesti. Spasenje dolazi onima koji lično susretnu Hrista – nije potrebno prihvatanje istina. Neo-ortodoksija naglašava rad u zajednici i našu etičku odgovornost da volimo druge.

Neo-ortodoskija je uticala na manje konzervativne ograne prezbiterijanskih i luteranskih crkava u SAD-u, zajedno sa drugim denominacijama. Iako je njena prvobitna svrha da obezbedi biblijsku alternativu liberalizmu, pohvalna, učenje neo-ortodoksije nosi sa sobom neke iskonske opasnosti. Svaki put, kada se istina određuje na osnovu onog što je važno za moje iskustvo, postoji mogućnost za relativizam.

Svaka doktrina koja vidi Bibliju kao potpuno ljudski dokument koji sadrži greške podriva sam temelj biblijskog hrišćanstva.

Ne možemo da doživimo "susret" sa Isusom koji menja život, a da ne verujemo u neke činjenice koje su predstavljene u Bibliji. „Vera, dakle, potiče od propovedi, a propoved biva Hristovom rečju″ (Rimljanima 10:17). Sadržaj naše vere predstavlja smrt i vaskrsenje Hrista (1. Korinćanima 15:3-4).

Učenici su doživeli „susret" sa Isusom u Luki 24. Međutim, učenici su pogrešno protumačili taj događaj: „A oni šćućureni i uplašeni, mišljahu da gledaju duha″ (stih 37). Tek kada im je Isus objasnio istinu (da je vasksao u telu), oni su shvatili realnost situacije. Drugim rečima, nama je potreban susret sa Isusom, ali nam je, takođe, potrebno, da nam istina Božije Reči protumači taj susret. U suprotnom, iskustvo može da nas povede stranputicom.

Juda 1:3 nam kaže: „borite se za veru koja je jednom zauvek predana svetima″. Vera nam je poverena putem Biblije, pisane Božije Reči. Ne smemo da pravimo kompromise sa istinom koju je Bog potpuno i nepogrešivo izgovorio u svojoj Reči.

English


Vrati se na Srpsku stranu
Šta je neo-ortodoksija?

Saznajte kako ...

Provedi večnost sa Bogom



Primite oproštaj od Boga