Knjiga Jakovljeva



српски

Autor: Autor ove poslanice (pisma) je Jakov, takođe poznat po imenu Jakov Pravedni, za koga se misli da je brat Isusa Hrista (Matej 13:55, Marko 6:3). Jakov nije bio vernik (Jovan 7:3-5), sve do momenta Vaskrsenja (Dela 1:14; 1. Korinćanima 15:7; Galatima 1:19). Postao je starešina crkve u Jerusalimu i prvi se pominje kao stub crkve (Galatima 2:9).

Datum pisanja: Jakovljeva je najverovatnije najstarija knjiga Novog zaveta, napisana možda već oko 45. godine nove ere, pre prvog sabora u Jerusalimu 50. godine nove ere. Jakov je, prema istoričaru Josifu, umro kao mučenik približno 62. godine nove ere.

Svrha pisanja: Neki misle da je ova poslanica napisana kao odgovor na previše revnosno tumačenje Pavlovog učenja o veri. Po ovom ektremnom stanovištu, zvanom antinomijanizam, osoba koja veruje u Hrista, oslobođena je od pridržavanja običaja starozavetnog zakona, svakog legalizma, sekularnog zakona i držanja bilo kakvog morala u jednom društvu. Knjiga Jakovljeva upućena je jevrejskim hrišćanima razbacanim među svim nacijama (Jakovljeva 1:1). Martin Luter, koji je prezirao ovo pismo i zvao ga „slamnatom poslanicom” nije uvideo da je Jakovljevo podučavanje o delima upotpunjavalo-a ne protivurečilo- Pavlovom učenju o veri. Dok se Pavlova učenja usredsređuju na naše opravdanje pred Bogom, Jakovljeva učenja se usredsređuju na dela koja su primer tog opravdanja. Jakov je pisao Jevrejima da ih ohrabri da nastave da rastu u ovoj novoj hrišćanskoj veri. Naglašavao je da će dobra dela prirodno da proisteku iz onih ljudi koji su ispunjeni Duhom i postavlja pitanje da li neko ima spasonosnu veru ukoliko plodovi Duha nisu vidljivi, baš kao što Pavle opisuje u Galatima 5:22-23.

Ključni stihovi: Jakovljeva 1:2-3: „Smatrajte za čistu radost, braćo moja, kad padnete u različite napasti, znajući da kušanje vaše vere gradi strpljivost“.

Jakovljeva 1:19: „Znajte ovo, draga moja braćo. Svaki čovek neka bude brz čuti, spor govoriti, spor na gnev“.

Jakovljeva 2:17-18: „Tako je i vera, ako nema dela, sama po sebi mrtva. Ali neko će reći: ti imaš veru, a ja imam dela. Pokaži mi svoju veru bez dela, a ja ću ti pokazati veru po svojim delima“.

Jakovljeva 3:5: „Tako je i jezik mali ud, ali se hvali velikim stvarima. Vidi kako mala vatra zapali veliku šumu“.

Jakovljeva 5:16b: „Mnogo može delotvorna molitva pravednika“.

Sažetak: Knjiga Jakovljeva detaljno obrazlaže hod vere govoreći o tome u kontekstu istinske pobožnosti (1:1-27), istinske vere (2:1-3:12) i istinske mudrosti (3:13-5:20). Ova knjiga je neverovatna paralela sa Isusovom Besedom na Gori u Mateju 5-7. U prvom poglavlju, Jakov opisuje karakteristike hoda po veri. U drugom i na početku trećeg poglavlja, on govori o socijalnoj pravdi i o veri na delu. Potom, on upoređuje i kontrastira ovozemaljsku i božansku mudrost i traži od nas da se okrenemo od zla i približimo Bogu. Jakov se posebno oštro obraća bogatima koji gomilaju bogatstvo i onima koji se oslanjaju na sebe. Na kraju, završava sa ohrabrenjem vernicima da budu trpeljivi u patnji, moleći se i brinući jedni za druge i da učvršćuju veru kroz zajedništvo.

Povezanost sa Starim zavetom: Knjiga Jakovljeva je vrhunski opis odnosa između vere i dela. Jevrejski hrišćani, kojima se Jakov obraćao, bili su toliko ukorenjeni u Mojsijevom zakonu i njegov sistem dela, da je Jakov proveo poprilično vreme objašnjavajući tešku istinu da se niko ne opravdava delima zakona (Galatima 2:16). On im otkriva da, čak iako učine sve da se pridržavaju raznih zakona i rituala, to je nemoguće, jer pogrešivši i u najmanjem delu zakona, biće krivi za sve (Jakov 2:10), pošto je zakon jedan entitet i kršenje jednog dela predstavlja kršenje celog zakona.

Praktična primena: U ovoj knjizi vidimo da Jakov pruža izazov vernim Hristovim sledbenicima da ne provode samo vreme pričajući, već i da urade nešto po tom pitanju. Iako naš hod u veri, sasvim sigurno, zahteva rast u poznanju Božije reči, Jakov nas upozorava da tu ne stajemo. Mnogi hrišćani ovu poslanicu smatraju punom izazova, jer Jakov predstavlja 60 obaveza u samo 108 stihova. On se usredsređuje na Hristove reči u Besedi na Gori i motiviše nas da delamo u skladu sa onim što je On podučavao.

Ova poslanica takođe sahranjuje ideju da osoba može da postane hrišćanin, a da ipak nastavi da živi u grehu, bez pokazivanja plodova pravednosti. Takvu „veru“, kaže Jakov, imaju i demoni koji „veruju i tresu se“ (Jakovljeva 2:19). Ipak takva „vera“ ne može da spase, jer je ne verifikuju dela koja uvek prate pravu spasonosnu veru (Efescima 2:10). Dobra dela nisu uzrok spasenja, ali jesu njegov rezultat.



Sažetak Novog Zaveta



Knjiga Jakovljeva