Knjiga Galatima



српски

Autor: Galatima 1:1 jasno navodi apostola Pavla kao pisca poslanice Galatima.

Datum pisanja: Knjiga Galatima napisana je između 48. i 55. godine nove ere u zavisnosti tokom kog misionarsog putovanja je Pavle započeo crkve u toj oblasti, kao i od lokacije gde je knjiga bila poslata.

Svrha pisanja: Crkve u Galatiji bile su formirane delimično od obraćenih Jevreja, a delimično od mnogobožaca, kao što je obično bio slučaj. Pavle povrđuje svoje apostolstvo i doktrine koje je podučavao, da bi mogao da utvrdi crkve u Galatiji u veri u Hrista, posebno u odnosu na bitnu stavku opravdanja isključivo po veri. Samim tim, tema je uglavnom ista kao i ona o kojoj se pričalo u poslanici Rimljanima, a to je opravdanje po veri. U ovoj poslanici, međutim, pažnja je usmerena na čovekovo opravdanje po veri bez dela Mojsijevog zakona.

Knjiga Galatima nije napisana kao esej u savremenoj istoriji. To je bio protest protiv iskrivljavanja Hristovog evanđelja. Osnovna istina o opravdanju po veri, umesto delima zakona, iskrivljavali su Judaisti i njihovo insistiranje da vernici u Hristu moraju da drže zakon ako očekuju da budu savršeni pred Bogom. Kada je Pavle saznao da je ovo učenje počelo da prodire u crkve i da ih je otuđilo od njihovog nasleđa u slobodi, napisao je strastvenu zamerku koja se nalazi u ovoj poslanici.

Ključni stihovi: Galatima 2:16 „Ali znajući da se čovek ne opravdava delima zakona, nego samo verom u Isusa Hrista, poverovasmo i mi u Hrista Isusa, da budemo opravdani verom u Hrista, a ne delima zakona, jer na osnovu dela zakona niko neće biti opravdan”.

Galatima 2:20: „Tako ne živim više ja, nego Hristos živi u meni. A što sad živim u telu, živim verom u Sina Božijeg, koji me je zavoleo i sebe predao za mene”.

Galatima 3:11: „A da se kod Boga niko ne opravdava zakonom, jasno je, jer ,Pravednik će živeti od vere'.”

Galatima 4:5-6: „da iskupi one koji su pod zakonom - da mi primimo usinovljenje. A pošto ste sinovi, posla Bog u vaša srca Duha Sina svoga koji viče: Ava, Oče”.

Galatima 5:22-23: „A plod Duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, čestitost, dobrota, vera, krotost, uzdržljivost; protiv ovakvih stvari nema zakona.”

Galatima 6:7: „Ne varajte se, Bog se ne da ismejavati. Jer što čovek seje, ono će i žnjet”.

Sažetak: Rezultat opravdanja po blagodati kroz veru predstavlja duhovnu slobodu. Pavle je pozivao Galate da čvrsto stoje u svojoj slobodi i da se „ne potčinjavaju ropskom jarmu (tj.Mojsijevom zakonu)” (Galatima 5:1). Hrišćanska sloboda nije izgovor da se podilazi niskim strastima; naprotiv, to je prilika da se međusobno volimo (Galatima 5:13; 6:7-10). Takva sloboda nas neće poštedeti životnih borbi. Može čak da intenzivira borbu između Duha i tela. Ipak, telo (niske strasti) raspeto je sa Hristom (Galatima 2:20); i kao rezultat, Duh donosi rod kao što su ljubav, radost i mir u životu vernika (Galatima 5:22-23).

Pismo Galatima napisano je u duhu inspirisanog podsticaja. Za Pavla, nije bilo pitanje da li je osoba bila obrezana, već da li je postala „novo stvorenje” (Galatima 6:15). Da Pavle nije bio uspešan u svom argumentu za opravdanje po veri, hrišćanstvo bi ostalo sekta unutar judaizma, a ne univerzalni put spasenja. Galatima, stoga, nije samo Luterova poslanica; to je poslanica svakog vernika koji ispoveda sa Pavlom: „Tako ne živim više ja, nego Hristos živi u meni. A što sad živim u telu, živim verom u Sina Božijeg, koji me je zavoleo i sebe predao za mene”(Galatima 2:20).

Knjige Jakovljeva i Galatima opisuju dva aspekta hrišćanstva, koja su, čini se, od početka bila konfliktna, iako se u realnosti nadopunjuju. Jakov insistira na Hristovoj etici, zahtevu da vera potvrđuje svoje postojanje na osnovu plodova. Ipak Jakov, a ne Pavle, naglašava potrebu preobražaja osobe po Božijoj blagodati (Jakov 1:18). Knjiga Galatima naglašava dinamiku evanđelja koje proizvodi etiku (Galatima 3:13-14). Pavle se nije manje brinuo od Jakova o etičkom životu (Galatima 5:13). Kao dve strane novčića, ova dva aspekta hrišćanstva moraju uvek da prate jedno drugo.

Povezanost sa Starim zavetom: Kroz Pavlovu poslanicu Galatima, spasonosna blagodat – Božiji dar – suprotstavljena je Mojsijevom zakonu, koji ne spašava. Judaisti, oni koji bi se vratili Mojsijevom zakonu kao izvoru opravdanja, bili su istaknuti u ranoj crkvi, pa su čak povukli i takvog istaknutog hrišćanina kao što je Petar u njihovu mrežu prevare (Galatima 2:11-13). Toliko su rani hrišćani bili vezani za zakon da je Pavle stalno morao da naglašava istinu da spasenje po blagodati nema nikakve veze sa držanjem zakona. Teme koje povezuju Galate sa Starim zavetom odnose se na koncept „zakon naspram blagodati”: nemogućnost zakona da opravda (2:16); vernikovu smrt u odnosu na zakon (2:19); Avramovu opravdanost po veri (3:6); zakon ne donosi spasenje, već Božiji gnev (3:10); i ljubav, a ne dela, ispunjavaju zakon (5:14).

Praktična primena: Jedna od glavnih tema knjige Galatima nalazi se u 3:11 „Pravednik će živeti od vere.” Ne samo da smo spašeni po veri (Jovan 3:16; Efescima 2:8-9), već život vernika u Hristu – svakog dana i trena – je život po veri. To ne znači da je vera nešto što mi sami prizivamo – to je Božiji dar, nije od dela – ali je naša odgovornost i radost da 1) pokazujemo našu veru tako da drugi mogu da vide Hristovo delo u nama, 2) povećamo našu veru primenjujući duhovnu disciplinu (proučavanje Biblije, molitva, poslušnost). Isus je rekao da će nas drugi poznati po plodovima (Matej 7:16) što daje dokaz o veri koju nosimo. Svi hrišćani treba da teže da grade na temelju spasonosne vere tako da naši životi mogu da budu odsjaj Hrista u nama i da drugi vide Njega u nama i „proslave Oca vašega koji je na nebesima” (Matej 5:16).



Sažetak Novog Zaveta



Knjiga Galatima