Knjiga Filipljanima



српски

Autor: Filipljanima 1:1 navodi apostola Pavla kao autora knjige Filipljanima, verovatno uz pomoć Timoteja.

Datum pisanja: Knjiga Filiplljanima napisana je oko 61.godine nove ere.

Svrha pisanja: Poslanica Filipljanima, jedna od Pavlovih zatvorskih poslanica, napisana je u Rimu. U Filipima, koje je apostol posetio tokom svog drugog misionarskog putovanja (Dela 16:12), Lidija i čuvar zatvora i njegova porodica su se obratili Hristu. Sada, nekoliko godina kasnije, crkva je osnovana, što se može videti iz njegovog obraćanja koje uključuje „episkope (starešine) i đakone (Filipljanima 1:1).

Razlog za pisanje poslanice bio je da se zahvali na novčanom daru crkve u Filipima, koji je apostolu doneo Epafrodit, jedan od njenih članova (Filipljani 4:10-18). Ovo je jedno nežno pismo grupi hrišćana koji su bili posebno bliski Pavlovom srcu (2. Korinćanima 8:1-6) i malo se govori o doktrinalnoj grešci.

Ključni stihovi: Filipljani 1:21: „Jer Hristos je za mene život, a smrt dobitak”.

Filipljani 3:7: „Ali što mi je nekad bilo dobitak, to sam radi Hrista smatrao za štetu”.

Filipljani 4:4: „Radujte se svagda u Gospodu; opet velim: radujte se”.

Filipljani 4:6-7: „Ne brinite se ni za što, nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem neka se vaše molbe Bogu očituju. I mir Božiji, koji prevazilazi svaki um, sačuvaće vaša srca i vaše misli u Hristu Isusu”.

Filipljani 4:13: „Sve mogu u onome koji me snaži”.

Sažetak: Knjiga Filipljanima može se nazvati „Resursi kroz patnju”. Knjiga je o Hristu u našem životu, našem umu, Hristu kao našem cilju, našoj snazi i radosti kroz patnju.Bila je napisana tokom Pavlovog ropstva u Rimu, trideset godina nakon Hristovog vaznesenja i deset pošto je Pavle prvi put propovedao u Filipima.

Pavle je bio Neronov zarobljenik, ipak poslanica više puta trijumfalno kliče, reči „radost” i „radujte se” pojavljuju se često (Filipljanima 1:4,18, 25,26; 2:2,28; Filipljanima 3:1,4:1,4,10). Pravo hrišćansko iskustvo je posledica našeg života, prirode i uma Hristovog, kakve god bile naše okolnosti (Filipljanima 1:6,11; 2:5,13). Filipljanima doživljava svoj vrhunac u poglavlju 2:5-11 sa slavnom i dubokom izjavom o Hristovom poniženju i uzvišenju našeg Gospoda Isusa Hrista.

Filipljani mogu biti podeljeni na sledeći način:
Uvod 1:1-7
I. Hristos - hrišćanski život: Radovanje uprkos patnji, 1:8-30
II. Hristos - hrišćanski način života: Radovanje u poniznoj službi, 2:1-30
III. Hristos - predmet hrišćanske vere, želja i očekivanja, 3:1-21
IV. Hristos - hrišćanska snaga: Radovanje kroz brigu, 4:1-9

Povezanost sa Starim zavetom: Kao i mnogim drugim njegovim pismima, Pavle je upozorio nove vernike u crkvi u Filipima da se paze tendencije ka legalizmu koja se konstantno pojavljivala u ranim crkvama. Jevreji su bili toliko vezani za Stari zavet da su Judaisti stalno pokušavali da se vrate podučavanju spasenja po delima. Ali Pavle je iznova naglašavao da je spasenje isključivo po veri u Hrista i nazivao je Judaiste „psima” i „ljudima koji čine zlo”. Legalisti su posebno insistirali da se novi vernici obrežu po zahtevima Starog saveza (Postanje 17:10-12, Knjiga Levita 12:3). Na taj način, oni su pokušavali da Bogu udovolje svojim naporima i da se izdignu iznad hrišćana koji su došli od mnogobožaca i koji nisu učestvovali u tom ritualu. Pavle je objasnio da oni koji su oprani krvlju Jagnjeta ne treba više da upražnjavaju taj ritual koji je bio simbol potrebe za čistim srcem.

Praktična primena: Filipljani su jedno od Pavlovih najličnijih pisama i kao takvo ono daje nekoliko ličnih primena vernicima. Napisano tokom njegovog zarobljeništva u Rimu, Pavle upozorava Filipljane da prate njegov primer i da vernici „dobivši pouzdanje od mojih okova sve više se usuđuju da bez straha govore reč Božiju”(Filipljanima 1:14) tokom progonstva. Svi hrišćani su iskusili, pre ili kasnije, neprijateljstvo nevernika protiv evanđelja Isusa Hrista. To je za očekivati. Isus je rekao da ga svet mrzi i da će mrzeti i sledbenike (Jovan 5:18). Pavle ih upozorava da istraju tokom progonstva - „čvrsto stojite u jednom duhu, da se jednodušno zajedno borite za veru u evanđelje” (Filipljani 1:27).

Druga primena iz Filipljana je potreba da hrišćani budu ujedinjeni u poniznosti. Mi smo ujedinjeni sa Hristom i treba da težimo da budemo ujedinjeni i sa drugima na isti način. Pavle podseća - „isto mislite imajući istu ljubav, duhovno povezani, mislima usmerenim na jedno”, podseća da uklonimo uobraženost i sebičnost, „nego u poniznosti smatrajte jedan drugoga većim od sebe”, gledajući interese drugih i brinući se jedni za druge (Filipljani 2:2.4). Bilo bi mnogo manje konflikata u crkvama danas kada bismo primenili Pavlov savet.

Još jedna primena iz Filipljanima odnosi se na radost i radovanje koje se nalazi u njegovom pismu. On se raduje što se Hristos objavljuje (Filipljanima 1:8); on se raduje u progonstvu (2:18); upozorava druge da se raduju u Gospodu (3:1); i naziva braću iz Filipa kao njegovom „radošću i vencem” (4:1). On završava sa ovim upozorenjem vernicima: „Radujte se svagda u Gospodu; opet velim: radujte se” (4:4-7). Kao vernici, možemo da se radujemo i iskusimo mir Božiji tako što ćemo prebacimo sve brige na Njega - „u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem neka se vaše molbe Bogu očituju” (4:6). Pavlova radost, uprkos progonstvu i zarobljeništvu, isijava iz poslanice i nama je obećana ista radost koju je on doživeo, ako usredsredimo naše misli na Gospoda (Filipljanima 4:8).



Sažetak Novog Zaveta



Knjiga Filipljanima