Evanđelje po Luki



српски

Autor: Pisac knjige nije naveden. U stihovima Luka 1:1-4 i Delima 1:1-3 se jasno vidi da je ove knjige napisao isti pisac, u obema se obraćajući “uglednom Teofilu,” koji je verovatno bio Rimski velikodostojnik. Po predanju rane crkve, Luka, lekar i bliski pratilac Apostola Pavla, je napisao Evanđelje po Luki i Dela apostolska (Kolosanima 4:14; 2.Timoteju 4:11). Luka je jedini pisac Svetog Pisma koji nije jevrej.

Datum pisanja: Evanđelje po Luki je najverovatnije napisano između 58. i 65. godine nove ere.

Svrha pisanja: Svrha ove knjige je da kao i u Markovom i Matejinom evanđelju, otkrije Gospoda Isusa Hrista i sve što je On “činio i učio sve do dana kada je bio vaznet” (Dela apostolska 1:1-2). Lukino evanđelje je jedinstveno po tome što uredno prati hronologiju—“napisano po redu” (Luka 1:3) u skladu sa Lukinim lekarskim duhom—često dajući pojedinosti koje ostali izostavljaju. Luka u svom pismu predstavlja Isusa kao Najvećeg Iscelitelja naglašavajući Njegovu službu i saosećanje prema paganima, samarićanima, ženama, deci, carinicima, gršnicima i svim drugima koji su bili odbačeni od izraelskog društva.

Ključni stihovi: Luka 2:4-7: “Tako i Josif ode iz Galileje iz grada Nazareta gore u Judeju u Davidov grad koji se zove Vitlejem, zato što je bio iz Davidove kuće i porodice, da se upiše sa svojom isprošenom ženom Marijom koja je bila trudna. A kad su bili onde, dođe vreme da ona rodi, i rodi svoga; sina prvenca, te ga povi u pelene i metnu u jasle, jer za njih nije bilo mesta u gostionici.”

Luka 3:16: "Jovan odgovori svima: ja vas krštavam vodom; ali ide jači od mene, kome ja nisam dostojan da odrešim remena na njegovoj obući; on će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem."

Luka 4:18-19, 21: “»Duh Gospodnji je na meni, zato me je pomazao i poslao da objavim radosnu vest siromašnima, da javim zarobljenima da će se pustiti i slepima da će progledati, da otpustim potlačene, da najavim prijatnu godinu Gospodnju«. Danas smo čuli ispunjenje ovoga pisma."

Luka 18:31-33: “Tada uze Dvanaestoricu i reče im: evo, idemo gore u Jerusalim i svršiće se sve što su proroci napisali za Sina čovečijeg. Jer će ga predati mnogobošcima i narugaće mu se, i biće zlostavljan i ispljuvan pa kad ga išibaju ubiće ga i treći dan će vaskrsnuti."

Luka 23:33-34: " Pa kad dođoše na mesto koje se zove Lubanja, onde raspeše njega i zločince, jednog s desne a drugog s leve strane. A Isus je govorio: Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine."

Luka 24:1-3: "A u prvi dan nedelje, vrlo rano, dođoše na grob noseći mirise koje su spremile. Ali nađoše kamen odvaljan od groba, i kad su ušle, ne nađoše telo Gospoda Isusa."

Kratak Sažetak: Luka započinje knjigu koja važi za najlepšu knjigu ikad napisanu, pričom o Isusovim roditeljima; rođenju Njegovog rođaka – Jovana Krstitelja; Marijinom i Josifovom putu u Vitlejem, gde je u jaslama rođen Isus; i Hristovom rodoslovu po Marijinoj liniji. Isusova javna služba otkriva Njegovo savršeno saosećanje i oproštenje kroz priče o bludnom sinu, bogatašu i Lazaru, i Dobrom Samarićaninu. Dok mnogi veruju u ovu ljubav bez predrasuda koja prevazilazi sve ljudske granice, drugi—a naročito verske vođe—dovode u pitanje njegove tvrdnje i Mu se suprostavljaju.Hristovi sledbenici se nasrčavaju dok plaćaju cenu učeništva, a u isto vreme Njegovi neprijatelji traže Njegovu smrt. Na kraju, Hrist je bio izdan, suđen, osuđen i razapet. Ali grob Ga nije mogao zadržati! Njegovo Vaskrsenje omogućava nastavak Njegove službe traženja i spasavanja izgubljenih.

Povezanosti: Kao nejevrejin, Luka je relativno malo upućivao na Stari Zavet, za razliku od Mateja. Većina citiranja iz Starog Zaveta u Lukinom Evanđelju su Isusove reči, a ne Lukina naracija. Isus koristi Stari Zavet da se odbrani od Sotane, odgovarajući sa “jer je napisano” (Luka 4:1-13); da se poistoveti sa obećanim Spasiteljem (Luka 4:17-21); da podseti Fariseje na njihovu nesposobnost da održe sav Zakon i potrebu za Spasiteljem (Luka 10:25-28, 18:18-27); i da ih zbuni u njihovom znanju kada pokušaju da mu postave zamku i da ga prevare (Luka 20).

Praktična primena: Luka nam pruža prekrasan portret našeg milostivog Spasitelja. Isus nije bio odbačen od strane siromašnih i ohih koji su bili u potrebi;zapravo oni su bili u fokusu njegove službe. U Isusovo doba Izrael je bio društvo svesno klasnih razlika. Slabi i ugnjetavani su bukvalno bili nemoćni da poboljšaju bilo šta u životu, i su bili otvoreni da prime poruku koja kaže “došlo je do vas carstvo Božije” (Luka 10:9). Ovo je poruka koju moramo preneti svima okolo nas koji imaju očajničku potrebu da je čuju. Potreba za duhovnošću je izražena čak i u relativno bogatim zemljama—a možda pogotovo u tim zemljama. Hrišćani treba da slede Isusov primer i šire dobru vest o spasenju duhovno siromašnima. Carstvo Božije je blizu, i vreme postaje kraće svaki dan.



Sažetak Novog Zaveta



Evanđelje po Luki