Evanđelje po Jovanu



српски

Autor: Stih Jovan 21:20-24 opisuje pisca kao "učenika koga je Isus ljubio," a iz istorijskih i unutrašnjih izvora se jasno vidi da se radi o Apostolu Jovanu, jednom od Zevedejevih sinova (Luka 5:10).

Datum pisanja: Otkriće određenjih papirusa koji datiraju iz 135. godine nove ere podrazumeva da je knjiga morala biti napisana, prepisana i rasprostranjena pre tog datuma. Iako mnogi smatraju da je knjiga napisana pre nego što je Jerusalim bio razoren (70. godina nove ere), prihvatljivije vreme pisanja ove knjige je od 85. do 90. godine nove ere.

Svrha pisanja: Svrha pisnja knjige se nalazi u stihovima Jovan 20:31, "a ova (čuda) su zapisana da vi verujete da je Isus Hristos, Sin Božiji, i da verujući imate život u njegovo ime." Za razliku od tri hronološka Evanđelja, svrha Jovanovog pisanja nije da prikaže hronološku priču o Hristovom životu, već da pokaže Njegovo božanstvo. Jovan je, pored toga što je pokušavao da ojača veru sledeće generacije vernika i da evangelizira ostale, pokušao u isto vreme da ispravi lažno učenje koje se širilo. Jovan je predstavio Isusa Hrista kao "Sina Božijeg," u potpunosti Boga i u potpunosti čoveka, što je bilo u suprotnosti sa lažnom doktrinom koja kaže da je "Hristos - duh" sišao na Isusa tokom njegovog krštenja i napustio ga tokom razpeća.

Ključni stihovi: "U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč... I Reč se ovaploti i stanova među nama, i gledasmo njenu slavu, slavu kao jedinorodnoga od Oca, punog blagodati i istine." (Jovan 1:1,14).

"Sutradan vide Isusa kako dolazi k njemu i reče: evo jagnje Božije koje uklanja greh sveta!'" (Jovan 1:29).

"Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego da ima večni život." (Jovan 3:16).

"Odgovori Isus i reče im: ovo je delo Božije, da verujete u onoga koga je on poslao" (Jovan 6:29).

"Lopov dolazi samo da ukrade, zakolje i upropasti; ja sam došao da imaju život i da ga imaju u izobilju." (Jovan 10:10).

"Dajem im večni život, pa neće nikada propasti, niti će ih ko oteti iz moje ruke" (Jovan 10:28).

" Reče joj Isus: ja sam vaskrsenje i život; ko veruje u mene - živeće - ako i umre. I svaki, koji živi i veruje u mene, neće umreti doveka; veruješ li to?'"(Jovan 11:25-26).

"Po tom će svi poznati da ste moji učenici -ako budete imali ljubavi među sobom." (Jovan 13:35).

"Reče mu Isus: ja sam put i istina i život; niko ne dolazi k Ocu - sem kroz mene.'" (Jovan 14:6).

"Reče mu Isus: toliko vremena sam s vama i nisi me upoznao, Filipe? Ko je video mene, video je Oca; kako onda govoriš: pokaži nam Oca?'" (John 14:9).

"Posveti ih u istini; tvoja reč je istina." (Jovan 17:17).

"No Isus, kada primi ocat, reče: svršeno je, i prikloni glavu, te predade duh." (Jovan 19:30).

"Reče mu Isus: poverovao si zato što si me video. Blaženi su koji ne videše - a poverovaše." (Jovan 20:29).

Kratak sažetak: U Evanđelju po Jovanu su izabrani samo sedam čuda kao znaci za da se prikaže Hristovo božanstvo i da se ilustruje Njegova služba. Neki od ovih znaka i priča se nalaze jedino u ovom Evanđelju. U poređenju sa ostalim Evanđeljima, ovo je u najvećoj meri teološko, i često daje osnovu za događaje koji su pomenuti u drugim Evanđeljima. U svom Evanđelju Jovan je dosta izlagao o službi Svetog Duha koja predstoji nakon vaznesenja Isusa Hrista. Postoje određene reči ili fraze koje Jovan često koristi da pokaže ponavljanje sadržaja njegovog Evanđelja: verovanje, svedok, Utešitelj, život – smrt, svetlo – tama, Ja Sam... (kao što je Isusovo „Ja Sam“), i ljubav.

Evanđelje po Jovanu nam ne pretstavlja Hrista od Njegovog rodjenja, već od "početka" kao "Reč" (Logos) koja je, kao Božanstvo uključena u svaki aspekt stvaranja (1:1-3) a koja kasnije postaje telo (1:14) da bi On mogao da preuzme naše grehe, kao neokaljano žrtveno Jagnje (Jovan 1:29). Jovan odabira duhovne razgovore koji pokazuju da je Isus Mesija (4:26) i da objasni kako je čovek spašen Njegovom smrću na krstu (3:14-16). Isus neprekidno ljuti jevrejske vođe zato što ih ispravlja (2:13-16); isceljuje bolesne u Subotu, i pridaje sebi Božije karakteristike (5:18; 8:56-59; 9:6,16; 10:33). Isus Svoje učenike priprema na Svoju smrt koja sledi i na njihovu službu koja će stupiti nakon Njegovog vaskrsenja i vaznesenja (Jovan 14-17). Zatim dobrovoljno umire na krstu zarad svih nas (10:15-18), plativši u celosti za naše grehe (19:30) tako da će biti spašen svako ko veruje u Njega kao svog Spasitelja (Jovan 3:14-16). Nakon toga On ustaje iz mrtvih, ubedivši čak i najsumnjičavije učenike u to da je On Gospod i Bog (20:24-29).

Povezanost: Jovanov prikaz Isusa kao Boga Starog Zaveta se najjasnije vidi u sedam Isusovih “Ja Sam” izjava. On je “Hleb života” (Jovan 6:35), koji je Bog obezbedio da se nahrane duše Njegovog naroda, kao što je obezbedio manu sa neba da nahrani Izraelce u pustinji (Izlazak 16:11-36). Isus je “Svetlost sveta” (Jovan 8:12), ista ona svetlost koju je Bog obećao Svom narodu u Starom Zavetu (Isaija 30:26, 60:19-22) i koja će dostići kulminaciju u Novom Jerusalimu kada Hrist Jagnje bude svetilo (Otkrivenje 21:23). Dve “Ja Sam” izjave se odnose na Isusa kao na “Dobrog Pastira” i “Vrata za stado”. Ovde su jasne aluzije na Hrista kao Boga Starog Zaveta, Izraelskog Pastira (Psalmi 23:1, 80:1; Jeremija 31:10; Jezikelj 34:23) i jedina Vrata na ovčarnici, jedini put ka spasenju.

Jevreji su verovali u vaskrsenje te su zapravo tom doktrinom pokušali da navedu Isusa da da izjavu koju mogu iskoristiti protiv njega. Ipak, zapanjila ih je Njegova izjava na Lazarevom grobu: “Ja sam vaskrsenje i život” (Jovan 11:25). On je tvrdio da je On uzrok Lazarevog vaskrsenja i vlasnik nad životom i smrti. Niko osim samog Boga ne može da tvrdi tako nešo. Slično tome, Njegova tvrdnja da je “put, istina i život” (Jovan 14:6) ga nepogrešivo povezuje sa Starim Zavetom. Njegov “Sveti Put” je pretkazan u stihu Isaija 35:8; Utvrdio je "Grad Istiniti" (Zaharija 8:3) kada je On, koji je sam po sebi "istina" u Jerusalimu propovedao istinu Evanđelja sa svojim učenicima; a kao “život,” On potvrđuje da ima Božansku prirodu, da je Tvorac života, Božije ovaploćenje (Jovan 1:1-3). Naposletku, kao “pravi Čokot” (Jovan 15:1, 5) Isus se poistovećuje sa Izraelskim narodom koji je u mnogim stihovima Starog Zaveta nazvan Božijim vinogradom. Kao pravi Čokot Izraelskog vinograda Isus sebe opisuje kao Gospoda “pravog Izraela”—svih onih koji Mu dolaze u veri, jer “…nisu svi, koji vode poreklo od Izrailja, pravi Izrailjci” (Rimljanima 9:6).

Praktična primena: Jovanovo evanđelje i danas nastavlja da ispunjava svoju svrhu time što sadrži dosta korisnih informacija za evangelizaciju (Stih Jovan 3:16 je verovatno najpoznatiji stih, iako ga mnogi ne razumeju pravilno) a često se koristi u evangelističkim izučavanjima Biblije. O Isusovom modelu lične evangelizacije možemo naučiti dosta iz zabeleženih susreta između Isusa sa Nikodimom, i Samarjankom (poglavlja 3-4). Utešne reči koje je pre smrti Isus izgovorio Svojim učenicima (14:1-6,16, 16:33) su još uvek velika uteha kada smrt zakuca na vrata naših bližnjih u Hristu, kao što je Njegova “prvosveštenička molitva” za vernike u 17. poglavlju. Jovanova učenja koja se odnose na Hristovo Božanstvo (1:1-3,14; 5:22-23; 8:58; 14:8-9; 20:28, itd.) su veoma korisna u borbi protiv lažnih učenja nekih kultova koji Isusa ne vide kao potpunog Boga.



Sažetak Novog Zaveta



Evanđelje po Jovanu