Knjiga 3. Jovanova



српски

Autor: Knjiga 3. Jovanova ne imenuje direktno autora. Tradicija iz najranijih dana crkve kaže da je autor apostol Jovan. Neki ljudi su sumnjali u to autorstvo i mislili da je bilo moguće da je drugi apostol po imenu Jovan napisao ovu knjigu, ali svi dokazi upućuju da je Jovan autor.

Datum pisanja: Knjiga 3. Jovanova napisana je, najverovatnije, u otprilike isto vreme kao 1. i 2. Jovanova, između 85. i 95. godine nove ere.

Svrha pisanja: Svrha Jovanovog pisanja ove treće poslanice je trostruka. Prvo, piše da pohvali i ohrabri svog voljenog saradnika, Gaja, u njegovoj službi gostoljubivosti prema putnicima glasnicima koji su išli od mesta do mesta i propovedali Hristovo Evanđelje. Drugo, on posredno upozorava i osuđuje ponašanje Diotrefa, diktatorski nastrojenog vođe, koji je preuzeo jednu od crkava u Aziji i čije je ponašanje bilo suprotno svemu što su apostol i Evanđelje zastupali. Treće, on hvali Dimitrijev primer, za koga su svi rekli da je imao dobro svedočanstvo.

Ključni stihovi:
3. Jovanova 4: „Ja nemam veće radosti od toga - da slušam kako moja deca žive u istini“.

3. Jovanova 11: „Dragi moj, ne ugledaj se na zlo nego na dobro. Ko čini dobro od Boga je; ko čini zlo, nije video Boga“.

Sažetak: Jovan piše svom voljenom bratu u Hristu, Gaju, dobrostojećem i uglednom laiku u gradu blizu Efesa, i kao i obično u svojim pismima, naglašava istinu. On izuzetno hvali Gajevu brigu i gostoprimstvo prema putnicima glasnicima, bilo poznatim ili nepoznatim, čija je misija bila da pronose Evanđelje od mesta do mesta. Jovan ga podstiče da nastavi da čini dobro i da ne oponaša zlo, kao što je bio slučaj sa Diotrefom. Ovaj čovek je preuzeo vođstvo jedne crkve u Aziji, i ne samo da je odbio da prizna Jovanov autoritet kao apostola, već i da primi njegova pisma i da se potčini njegovim uputstvima. Takođe je širio klevete protiv Jovana i izbačenim članovima koji su pokazali podršku i gostoljubivost prema Jovanovim glasnicima. Pre nego što će završiti svoje pismo, on takođe hvali Dimitrijev primer, za koga svi imaju samo reči hvale.

Povezanost sa Starim zavetom: Ideja pružanja gostoprimstva strancima ima bogatu prethodnicu u Starom zavetu. Činovi gostoprimstva uključili su i ponizan i milostiv prijem stranaca u dom radi hrane, smeštaja i zaštite (Postanje 18:2-8, 19:1-8; Jov 31:16-23, 31-32). Pored toga, starozavetno učenje opisuje Izraelce kao ljude bez domovine, koji zavise od Božije gostoljubivosti (Psalm 39:12) i Boga kao nekog ko milostivo ispunjavanja njihove potrebe, izbavljajući ih iz Egipta i hraneći i oblačeći u pustinji (Izlazak 16; Ponovljeni zakon 8:2-5).

Praktična primena: Jovan, kao i uvek, naglašava važnost hoda u istini Evanđelja. Gostoljubivost, podrška i ohrabrenje pruženo našoj braći hrišćanima je jedno od glavnih načela u Hristovom učenju, a Gaj je, očigledno, bio izuzetan primer ove službe. Mi treba da radimo isto, kada god možemo, dočekujući putujuće misionare, propovednike i strance (dokle god smo sigurni da su pravi vernici), ne samo u našim crkvama, već i u našim domovima i treba da im ponudimo bilo koju podršku i ohrabrenje koje im je potrebno.

Mi takođe treba da pazimo da uvek pratimo primer onih čije su reči i dela u skladu sa Evanđeljem, i da imamo dovoljno pronicljivosti i svesti u vezi sa ljudima kao što su Diotref čije ponašanje je daleko od Isusovog učenja.



Sažetak Novog Zaveta



Knjiga 3. Jovanova