Da li je javno ispovedanje neophodno za spasenje (Rimljanima 10:9-10)?


Pitanje: Da li je javno ispovedanje neophodno za spasenje (Rimljanima 10:9-10)?

Odgovor:
Mnogi dobronamerni hrišćani koriste Rimljanima 10: 9-10 pokušavajući da nekog dovedu do Hrista. „Ako, dakle, svojim ustima ispovediš da je Isus Gospod i poveruješ u svom srcu da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bićeš spasen. Jer srcem se veruje za pravednost, a ustima se ispoveda na spasenje″.

Ne treba shvatiti ovaj odlomak kao sredstvo da smo spašeni glasnim ispovedanjem vere. Znamo da je spasenje po blagodati putem dara vere (Efescima 2:8-9), a ne zbog reči koje izgovaramo. Stoga, kao i kada je u pitanju ostatak Biblije, kontekst je od kritične važnosti ako želimo da pravilno shvatimo 10. poglavlje poslanice Rimljanima.

U vreme kada je pisana knjiga Rimljanima, osoba koja bi prihvatila Hrista i priznala ga kao Gospoda bila bi progonjena i na kraju, ubijena. U to vreme, prigrliti Hrista i priznati ga kao Gospoda, znajući da će progonstvo sigurno doći, bilo je pokazatelj istinskog spasenja i rada Svetog Duha. Javno ispovedanje vere je retko kada je u pitanju gubitak nečijeg života, a posebno u ranoj crkvi. Izraz „bićeš spašen" nije bio namenjen kao uslov za spasenje tako što će se javno ispovedati vera, već kao definitivna činjenica da niko ko se suočava sa smrću, ne bi priznao Hrista kao Gospoda, osim ako zaista nije bio spašen.

U Rimljanima 10:10 čitamo: „Jer srcem se veruje za pravednost, a ustima se ispoveda na spasenje″. Izvorni grčki jezik, sadrži ideju „priznavanja" ustima onog što se desilo u srcu i zahvaljivanju za to.

Rimljanima 10:13 kaže: „Svako, ko prizove ime Gospodnje, biće spasen″. Međutim, stih 14, ukazuje da je prizivanje Gospoda privilegija onih koji su već spašeni: „Kako će, dakle, prizvati onoga u koga nisu poverovali?″ Dalje, stih 12 kaže: „Jer nema razlike između Judejina i Grka; jedan isti Gospod je nad svima, bogat za sve koji ga prizivaju″. Jasno je da, fraza, „bogat za sve one koji ga prizivaju" ne može da govori o spasenju, jer oni koji „prizivaju" već „veruju" prema stihu 14.

Da zaključimo, Rimljanima 10:9-10 ne uspostavlja javno ispovedanje kao preduslov za spasenje. Umesto toga, tvrdi da, kada neko je poverovao u Hrista i kasnije ga priznao kao Gospoda, znajući za progonstvo, ta osoba je dala svedočanstvo istinskog spasenja. Oni koji su spašeni će priznati Hrista kao Gospoda, jer On je već usadio veru u njihova srca. Kao i kod krštenja i svih dobrih dela, javno ispovedanje nije sredstvo spasenja, već dokaz spasenja.

English


Vrati se na Srpsku stranu
Da li je javno ispovedanje neophodno za spasenje (Rimljanima 10:9-10)?

Saznajte kako ...

Provedi večnost sa Bogom



Primite oproštaj od Boga