Koje je značenje hrišćanskog slavljenja?



српски

Pitanje: Koje je značenje hrišćanskog slavljenja?

Odgovor:
Značenje novozavetne grčke reči koja se najčešće prevodi kao „slavljenje" (proskuneo) je „pasti dole" ili „pokloniti se". Slavljenje je stav duha. Pošto je to unutrašnji, pojedinačni čin, hrišćani slave Boga sve vreme, sedam dana u nedelji. Kada se hrišćani formalno okupe na slavljenju, naglasak i dalje treba da bude na individualnom slavljenju Gospoda. Čak i u crkvi, svaki učesnik treba da bude svestan da on ili ona slavi Boga kao pojedinac.

Priroda hrišćanskog slavljenja dolazi iznutra prema spolja i ima dva, podjednako važna kvaliteta. Moramo da slavimo u „duhu i istini" (Jovan 4:23-24). Slavljenje u Duhu nema nikakve veze sa našim fizičkim stavom. Ima veze sa najdubljim delom našeg bića i za to je potrebno nekoliko stvari. Prvo, moramo da budemo nanovo rođeni. Bez Svetog Duha koji obitava u nama, ne možemo da odgovorimo Bogu kroz slavljenje, jer ga ne poznajemo. „Niko — sem Duha Božijega — ne zna šta je u Bogu" (1. Korinćanima 2:11b). Sveti Duh u nama nam daje snagu za slavljene, jer On, suštinski, proslavlja samog sebe, a svako istinsko obožavanje proslavlja Boga.

Drugo, slavljenje u duhu zahteva um koji je usredsređen na Boga i obnovljen istinom. Pavle nas upozorava da „

svoja telesa prinesete na živu, svetu, bogougodnu žrtvu, da to bude vaša umna služba Bogu. I ne upodobljavajte se ovom svetu, nego se preobražavajte obnavljanjem svoga uma" (Rimljanima 12:1b, 2b). Tek kada se naši umovi promene i nisu više usmereni na ovozemaljske stvari, već na Boga, možemo da slavimo u Duhu. Mnoge stvari mogu da odvrate naše umove dok pokušavamo da slavimo Boga i tako nas sprečavaju u istinskom slavljenju.

Treće, možemo da slavimo Boga u duhu jedino ako imamo čisto, otvoreno i pokajničko srce. Kada je srce cara Davida bilo prepuno krivice zbog greha sa Vitsavejom (2. Samuilova 11), video je da je nemoguće da slavi Boga. Osećao je da je Bog daleko od njega i „uzdisao je po ceo dan" i osećao da ga Božija ruka pritiska (Psalam 32:3,4). Ali kada je ispovedio svoj greh, zajednica sa Bogom je obnovljena i slavljenje je poteklo iz njega. Razumeo je da „žrtva Bogu mila duh je skrušen" (Psalam 51:17). Slavljenje i obožavanje Boga ne mogu da dolaze iz srca koje nije ispovedilo greh.

Drugi kvalitet istinskog slavljenja je da je u „istini". Svo slavljenje je odgovor na istinu, a šta može da bude bolja mera za istinu od Božije Reči? Isus je rekao svom Ocu Tvoja Reč je istina (Jovan 17:17b). Psalam 119 kaže „Tvoj zakon je istina" (stih 142b) i „Tvoja reč je istina" (stih 160a). Da bismo istinski slavili Boga, moramo da razumemo ko je On i šta je uradio, a jedino mesto gde se On objavio u potpunosti je Biblija. Obožavanje je izraz slavljenja iz dubine naših srca prema Bogu koji se može razumeti kroz Njegovu Reč. Ukoliko nemamo istinu Biblije, ne poznajemo Boga i ne možemo istinski da slavimo.

Pošto su spoljašnje manifestacije od sporedne važnosti za hrišćansko slavljenje, ne postoji pravilo da li treba da se sedi, stoji, padne, biti tih ili pevati pesme slavljenja tokom zajedničkog slavljenja. O ovim stvarima treba da se odluči na osnovu prirode crkve u koju se ide. Najbitnija stvar je da se Bog slavi u duhu (u našim srcima) i istini (u našim umovima).



Vrati se na Srpsku stranu



Koje je značenje hrišćanskog slavljenja?