Da li bi hrišćani trebalo da pokušaju da evangeliziraju ateiste?



српски

Pitanje: Da li bi hrišćani trebalo da pokušaju da evangeliziraju ateiste?

Odgovor:
Kao hrišćani koji poznaju Božiju ljubav i imaju sigirnost da će provesti večnost na nebu, teško nam je da razumemo bilo koga ko želi da bude ateista. Međutim, kada uvidimo prirodu greha i njen snažan uticaj na um i srce, počnemo da razumemo način razmišljanja jenog ateiste. Sa biblijske tačke gledišta, ne postoje ateisti. Psalam 19:1-2 kaže da nebesa objavljuju slavu Božiju. Vidimo Njegovu kreativnu snagu u svemu što je stvorio. Rimljanima 1:19-20 nastavlja ovu ideju, rekavši nam da sve što može se zna o Bogu je već jasno objavljeno kroz tvorevinu, i da svako ko poriče ovo „nepravednošću zadržava istinu" (st. 18). Psalam 14:1 i 53:1 objavljuju da su budale oni koji poriču Božije postojanje. Tako da ateista ili laže ili je budala ili oboje. Šta je to što nekoga navodi da poriče Boga?

Glavni cilj onih koji su pod uticajem grešne prirode je da od sebe načine boga, da imaju potpunu kontrolu na svojim životom, ili bar tako misle. Kada se religija pojavi sa svojim obavezama, sudovima i ograničenjima, ateisti pokušavaju da sami definišu svoj smisao i moralnost. Ne žele da se pokore Bogu jer su njihova srca u „neprijateljstvu sa Bogom", i nemaju želju da se pokore Njegovom zakonu. U stvari, oni to i ne mogu jer ih je greh oslepeo za istinu (Rimljanima 8:6-7). Zato ateisti provode većinu vremena žaleći se i raspravljajući ne o dokazu za biblijski tekst, već o „onome što treba i ne treba raditi". Njihovo prirodno pobunjeništvo prezire Božije zapovesti. Jednostavno mrze ideju da bilo šta ili bilo ko može da ima kontrolu nad njima. Ono što ne uviđaju je da ih sam sotona kontroliše, svezuje i priprema im duše za pakao.

U pogledu evangeliziranja ateista, ne bi trebalo da ne kažemo jevanđelje nekome samo zato što neko tvrdi da je ateista. Ne treba zaboraviti da je ateista podjednako izgubljen kao i Musliman, Indus ili Budista. Bog svakako želi da širimo jevanđelje (Matej 28:19) i da odbranimo istunu Njegove reči (Rimljanima 1:16). Sa druge strane, nismo u obavezi da traćimo svoje vreme pokušavajući da ubedimo one koji nisu voljni. U stvari, upozoreni smo da da ne trošimo previše napora na one koji su jasno nezainteresovani za bilo kakvu iskrenu raspravu (Mateja 7:6). Isus je rekao apostolima da idu i propovedaju Reč, ali nije očekivao od njih da ostanu bilo gde sve dok i poslednja osoba ne bude obraćena (Mateja 10:14).

Možda je najbolja taktika dati svakoj osobi prostora da joj verujemo, bar na početku. Svako pitanje, na koje je iskreno i istinito odgovoreno, daje toj osobi šansu da čuje jevanđelje. Međutim, ako se ta osoba samo raspravlja, neprijateljski je nastrojena, ili ne sluša, verovatno je vreme da odemo. Neki ljudi su potpuno i apsolutno otvrdli za jevanđelje (Poslovice 29:1). Mogu da budu racionalni ili iracionalni, međutim, postoje biblijski razlozi da verujemo da su neki ljudi imuni na uticaj Svetog Duha (Postanje 6:3). Kada smo se dobro potrudili da o veri razgovarao sa nekim, i tu osobu ne možemo da dosegnemo, tada imamo zapovest da „otresemo prah sa svoje obuće" (Luka 9:5) i provedemo vreme razgovarajući sa onima koji su duhovno otvoreniji. Kao i u svemu, od klučne važnosti je Božija mudrost. Bog je nam je obećao mudrost ako od Njega zatražimo (Jakovljeva 1:5) i trebalo bi da se molimo za nju i pouzdamo se u Božije podsticaje da bismo znali kako i kada da završimo dijalog sa neprijateljski nastrojenim ateistom.



Vrati se na Srpsku stranu



Da li bi hrišćani trebalo da pokušaju da evangeliziraju ateiste?