Šta je egzistencijalizam?



српски

Pitanje: Šta je egzistencijalizam?

Odgovor:
Egzistencijalizam nije toliko formalni sistem filozofije koliko je generalna orijentacija ka filozofskim pitanjima. Bio je najpopularniji u Evropi u ranom 20. Veku i reakcija na preveliku sigurnost u ljudski razum u periodu Prosvetiteljstva. Neki od uticaja koji su ga učinili privlačnijim je Kirkegorov uvid da hrišćanska vera ne može da se svede na set racionalnih teorija, već da uključuje i šire emocionalne i relacione implikacije. Što je još bitnije, istorijski događaji kao što je uništavanje u Prvom svetskom ratu, ekonomski kolapsi 1920tih i 1930tih godina, i užasi Drugog svetkog rata, pokazali su lažnu nadu modernizma da ljudski razum može da prevažiđe sve probleme.

Prema tome, egzistencijalizam omalovažava sposobnost ljudskog razuma. On očajava pronalaženjem individualnog i zajedničkog značaja u odnosu na nečije mesto u jednom racionalnom, uređenom kosmosu. Razumni red je sam po sebi pod teretom sumnje kod egzistencijalista. Zato razumno objašnjenje ostaje po strani u odnosu na druge pristupe za pronalaženje smisla. Neki egzistencijalisti iskazuju smisao u pogledu dostignuća jedne osobe, u prevazilaženju njenih okolnosti. Drugi to objašnjavaju i smislu značenja koje dolazi od povezivanja i komunikacije sa drugima u vezi sa ljudskim iskustvom. Iskustvo postojanja je u fokusu. Racionalno objašnjenje je stavljeno po strani.

Kako hrišćanin može na koristan način da reaguje na tvrdnje egzistencijalizma? Sa jedne strane, hrišćanin može da se složi da modernizam ima lažnu nadu u sposobnost ljudskog razuma da se suoči i prevaziđe svaki izazov. Zaista, postoji mnogo toga što, u skladu sa biblijskim učenjem može da se prevažiđe samo po Božijoj blagodati, uključujući probleme ljudskog greha i smrti. Takođe, hrišćani priznaju da postoji mnogo toga što ljudski um ne može da otkrije, i što može da se otkrije samo ako Bog odabere da to otkrije. Sa druge strane, hrišćanin se ne slaže sa egzistencijalistima po pitanju duha očajanja. Hrišćanstvo vrlo naglašava dva aspekta budućnosti. Prvo, hrišćanstvo potvrđuje konačni sud na kome će sve što je loše, bez reda, ili uništeno biti konačno ispravljeno, jer će se Hristos vratiti na kraju vremena da uništi svako zlo iz kosmosa i vlada nad svim. Drugo, hrišćanstvo potvrđuje budućnost punu nade za sve koji se pouzdaju u Hrista, putem vaskrsenja, večnog života, i potpune posvećenosti, što sve dobijamo za badava po Božijoj blagodati. Mnogi biblijski odeljci se mogu citirati po pitanju ova dva aspekta budućnosti. Evo jednog, od mnogih, Rimljanima 6:23: „Smrt je, naime plata za greh, a blagodatni dar Božiji je — večni život u Hristu Isusu, Gospodu našem."



Vrati se na Srpsku stranu



Šta je egzistencijalizam?