Šta je duhovni dar tumačenja jezika?


Pitanje: Šta je duhovni dar tumačenja jezika?

Odgovor:
Uz dar govora u drugim jezicima je drugi duhovni dar koji se pominje u 1. Korinćanima 12:10 – dar tumačenja jezika. Dar tumačenja jezika je spospobnost da se prevede strani jezik na jezik onih koji slušaju. Duh tumačenja jezika je odvojeni dar, ali izleda je da se koristi uz dar govorenja u jezicima.

Dar govora u jezicima je natprirodna sposobnost da se govori strani jezik koji slušaoci nikada nisu čuli. Vidimo da se ovaj dar koristio u Delima 2:4-12, kada su Jevreji u Jerusalimu čuli jevanđelje koje se propovedalo na mnogim jezicima. Osoba koja tumači jezike može da razume šta kaže osoba koja govori u jezicima iako ne razume taj jezik. Ovaj nedostatak prethodnog znanja jezika je ono što razdvaja duhovni dar od prirodnog dara razumevanja i govorenja mnogih jezika. Osoba koja tumači jezike čuje osobu koja govori u jezicima i onda prenosi tu poruku onima koji su prisutni koji nisu mogli da razumeju jezik. Cilj je bio da svi razumeju i imaju koristi od izgovorene istine. Prema apostolu Pavlu, i u skladu sa jezicima koji su opisani u Delima apostolskim, dar jezika je bio namenjen da se Božija poruka komunicira direktno drugoj osobi na njenom maternjem jeziku. Naravno, ako oni koji su bili prisutni nisu mogli da razumeju jezik kojim se govorilo, dar jezika je bio beskoristan – i time je bilo potrebno da postoji osoba koja tumači jezike, ako je bilo potrebno. Cilj svega je bila pouka Crkve (1. Korinćanima 14:5,12).

Jedan od problema crkve u Korintu je bio taj što su oni koji su govorili u jezicima tokom služenja, koristeći svoj dar, bili bez tumača jezika i bez ikoga prisutnog koji je govorio taj jezik. Ishod je bio da je osoba koja je govorila u jezicima privlačila pažnju, ali njene reči su bile besmislene jer niko nije mogao da je razume. Pavle je dao strog savet da se svaki govor u jezicima mora protumačiti: „Ali u Crkvi ću radije reći pet reči svojim umom — da i druge poučim, nego hiljade reči čudnim jezikom" ( 1. Korinćanima 14:19). Nije bilo koristi za druge članove crkve da čuju nešto što nisu mogli da razumeju. Korišćenje dara govora u jezicima u crkvi, samo radi pokazivanja drugima da osoba ima taj dar je bilo sujetno i beskorisno. Pavle je rekao Korinćanima da, ako dve ili tri osobe koje govore u jezicima žele da govore na okupu, tada mora da bude prisutna i osoba koja ima dar tumačenja jezika. „Ako pak nema tumača, neka ćuti u Crkvi, pa neka govori samom sebi i Bogu" (1. Korinćanima 14:28).

Privremena priroda dara jezika podrazumeva da je dar tumačenja jezika takođe bio privremen. Kada bi dar govorenja jezika bio aktivan danas u crkvi, bilo bi potrebno da se obavlja u skladu sa Svetim pismom. To bi bio pravi jezik koji može da se razabere (1. Korinćanima 14:10). Njegov cilj bi bio da prenese Božiju Reč nekoj osobi na drugom jeziku (Dela 2:6-12), i da to bude izvedeno „pristojno i uredno" (1. Korinćanima 14:40), „jer Bog nije Bog nereda, nego mira" (1. Korinćanima 14:33).

English


Vrati se na Srpsku stranu
Šta je duhovni dar tumačenja jezika?

Saznajte kako ...

Provedi večnost sa Bogom



Primite oproštaj od Boga