Druga knjiga Samuilova



српски

Autor: Druga knjiga Samuilova nema konkretnog autora. Samuilo je umro pri kraju Prve Samuilove tako da on ne može biti pisac druge knjige. Mogući pisci ove knjige su Natan i Gad (videti 1.Dnevnika 29:29).

Datum pisanja: Prvobitno, Prva i Druga Samuilova knjiga su bile sadržane u jednoj knjizi. Prevodioci Septuaginte su ih razdvojili i zadržali smo tu podelu. Događaji iz Prve Samuilove knjige su se desili u vremenskom rasponu od približno 100 godina, od 1100. godine pre Hrista do 1000.godine pre Hrista. Događaji iz Druge Samuilove knjige obuhvataju narednih 40 godina. Tako da bi datum pisanja mogao biti posle 960. godine pre Hrista.

Svrha pisanja: Druga Samuilova knjiga beleži vladavinu kralja Davida. Ova knjiga stavlja Davidov Zavet u istorijski kontekst.

Ključni stihovi: “Nego će tvrd biti dom tvoj i carstvo tvoje doveka pred tobom, i presto će tvoj stajati doveka.” (2. Samuilova 7:16).

“A car pokri lice svoje; i vikaše glasno: Sine moj Avesalome! Avesalome sine moj, sine moj!” (2. Samuilova 19:4).

“I reče: Gospod je moja Stena i Grad moj i Izbavitelj moj. Bog je Stena moja, u Njega ću se uzdati, Štit moj i Rog spasenja mog, Zaklon moj i Utočište moje, Spasitelj moj, koji me izbavlja od sile. Prizivam Gospoda, koga valja hvaliti, i opraštam se neprijatelja svojih.” (2. Samuilova 22:2-4).

Kratak sažetak: Druga knjiga Samuilova može biti podeljena na dva glavna dela —Davidove pobede (poglavlja 1-10) i Davidove neprilike (poglavlja 11-20). Poslednji deo knjige je nehronološki dodatak koji sadrži detalje iz perioda Davidove vladavine (poglavlja 21-24).

Knjiga počinje tako što David dobija vest o smrti Saula i njegovog sina. On proglašava žalost za njima. Ubrzo nakon toga David je krunisan za cara grada Judinog, a jedan od preživelih Saulovih sinova, Isvostej postaje car Izraela (poglavlje 2). U toku građanskog rata, nakon što je Isvostvej ubijen, Izraelci su pomazali Davida za svog cara (poglavlja 4-5).

David je svoje carstvo preselio iz Hevrona u Jerusalim, a kasnije je preneo i Božiji kovčeg (poglavlja 5-6). Bog je odbacio Davidov plan da izgradi hram u Jerusalimu, i obećao mu sledeće stvari: 1) da će imati sina da vlada nakon njega; 2) da će njegov sin izgraditi Božiji hram; 3) da će utvrditi presto carstva njegovog sina za navek; i 4) da neće ukloniti svoju milost sa kuće Davidove (2.Samuilova 7:4-16).

David vodi Izral u pobede nad mnogim neprijateljskim narodima koji ih okružuju. On takođe pokazuje dobrotu prema Jonatanovoj porodici, uzimajući njegovog hromog sina, Mefivosteja da “za svagda jede za carskim stolom” i daje mu svo Saulovo imanje (poglavlja 8-10).

Tada David pada. On zbog požude čini preljubu za lepom ženom po imenu Vitsaveja, a nakon toga naredjuje da njen muž bude ubijen (poglavlje 11). Bog je poslao Davidu proroka Natana koji mu je ukazao na grehe koje čini. Tada se David ispoveda, a Bog mu milostivo oprašta. Međutim, Gospod je rekao Davidu da će se podići zlo unutar njegove kuće.

Nevolja nastaje kada Davidov prvorođeni sin, Amnon, siluje svoju polusestru Tamaru. Tamarin brat Avesalom iz osvete ubija Amnona. Nakon toga Avesalom beži u Jerusalim da se ne bi suočio sa besom svoga oca. Kasnije se Avesalom digao protiv Davida a pobuni su se pridružili i neki Davidovi nekadašnji prijatelji (poglavlja 15-16). David je prisiljen da izađe iz Jerusalima, a Avesalom je za kratko vreme postavio sebe za cara. Uzurpator je poražen, uprkos i protiv Davidove molbe je ubijen. David oplakuje svog palog sina.

Ostatak Davidove vladavine je prožet opštim osećajem nemira. Izraelski narod preti da se otcepi od Jude, i David treba da suzbije naredne nemire (poglavlje 20).

Dodatak knjizi sadrži informacije o tri godine gladi u zemlji (poglavlje 21), Davidovu pesmu Gospodu (poglavlje 22), zapis o podvizima Davidovih najhrabrijih ratnika (poglavlje 23), Davidov grešan popis naroda i nedaće koje su nastale iz toga (poglavlje 24).

Predskazanja: Gospod Isus Hristos se pre svega vidi u dva dela Druge Samuilove. Prvo, u Davidovom Zavetu kao što je navedeno u Drugoj Samuilovoj 7:16: “Nego će tvrd biti dom tvoj i carstvo tvoje doveka pred tobom, i presto će tvoj stajati doveka” i ponovo u Luki 1:32-33 u rečima anđela koji se pojavio da Mariji objavi rođenje Hristovo: “On će biti velik i zvaće se Sin Svevišnjega, i daće mu Gospod Bog presto njegovog oca Davida, te će vladati nad domom Jakovljevim doveka, i njegovom carstvu neće biti kraja." Hrist je ispunjenje Davidovog Zaveta; On je Božiji Sin u Davidovoj lozi koji će večno vladati.

Drugo, Isus je viđen u Davidovoj pesmi na kraju njegovog života (2. Samuilova 22:2-51). On peva o svojoj steni, gradu i izbavitelju, njegovom zaklonu i utočištu. Isus je naša Stena (1. Korinćanima 10:4; 1. Petrova 2:7-9), Izbavitelj Izraelaca (Rimljanima 11:25-27), grad nama “koji smo pribegli da se uhvatimo za nadu koja je pred nama.” (Jevrejima 6:18 ), i naš jedini Spasitelj (Luka 2:11; 2. Timoteju 1:10).

Praktična primena: Svako može pasti. Čak i čovek poput Davida, koji je istinski želeo da sledi Gospoda, i koga je Gospod bogato blagoslovio, je bio podložan iskušenju. Davidov greh sa Vitsavejom bi trebalo da nas upozori da čuvamo naše srce, naše oči i naše umove. Gordost zbog naše duhovne zrelosti i naše sposobnosti da odolimo iskušenju u našoj sopstvenoj snazi, je prvi korak do pada (1. Korinćanima 10:12).

Kada se iskreno pokajemo Bog je milostiv u opraštanju čak i najgnusnijih grehova. Međutim, lečenje rana izazvanih tim gresima ne briše uvek ožiljak. Greh ima prirodne posledice, čak i kada je oprošten, tako da je David požnjeo ono što je posejao. Njegov sin iz nedozvoljenog odnosa sa ženom drugog čoveka je uzet od njega (2. Samuilova 12:14-24) a on je pretrpeo bol zbog prekida u svom odnosu sa nebeskim Ocem (Psalmi 32 i 51). Koliko je bolje izbeći greh na prvom mestu, nego kasnije tražiti oproštaj!



Sažetak Starog Zaveta



Druga knjiga Samuilova