Druga knjiga Carevima



српски

Autor: Druga knjiga Carevima nema ime autora. Po predanju, prorok Jeremija je napisao i prvu i drugu knjigu Carevima.

Datum pisanja: Druga knjiga Carevima, zajedno sa Prvom knjigom Carevima je verovatno napisana između 560. i 540. godine pre Hrista.

Svrha pisanja: Druga knjiga Carevima je nastavak Prve knjige Carevima. Ona nastavlja priču Carevima unutar podeljenog parstva (Izrael i Juda). Druga knjiga Carevima završava svrgavanjem i proterivanjem naroda Izraela i Jude u Asiriju i Vavilon.

Ključni stihovi: 2.Carevima 17:7-8: "A to bi što sinovi Izrailjevi grešiše Gospodu Bogu svom, koji ih je izveo iz zemlje misirske ispod ruke Faraona, cara misirskog, i bojaše se drugih bogova, i hodiše po uredbama naroda koji odagna Gospod ispred sinova Izrailjevih, i kako činiše carevi Izrailjevi".

2.Carevima 22:1a-2: "Osam godina beše Josiji kad poče carovati, i carova trideset i jednu godinu u Jerusalimu. On činjaše što je pravo pred Gospodom, i hođaše svim putem Davida, oca svog i ne odstupaše ni nadesno ni nalevo".

2. Carevima 24:2: “I Gospod posla na nj čete haldejske i čete sirske i čete moavske i čete sinova Amonovih; posla ih na Judu da ga potru, po reči Gospodnjoj koju govori preko sluga svojih proroka”.

2.Carevima 8:19: “Ali Gospod ne hte zatrti Jude radi Davida sluge svog, kao što mu beše rekao da će mu dati videlo između sinova njegovih doveka”.

Kratak sažetak: Druga knjiga Carevima opisuje propast podeljenog carstva. Proroci su nastavili da upozoravaju Božije ljude da se bliži sud Božiji, ali se oni nisu pokajali. Izraelom su uzastopno vladali zli carevi. Iako su neki od careva Jude bili dobri, većina njih je vodila ljude daleko od Gospodnjeg puta. Ta nekolicina dobrih vladara, uključujući Jelesiju i druge proroke nije mogla da spreči propast naroda. Najzad, Izrael – Severno Carstvo su uništili Asirci, dok su Judu – Južno carstvo uništili Vavilonci 136 godina kasnije.

U Drugoj knjizi Carevima postoje tri istaknute teme. Prvo, Gospod će suditi Svom narodu kada Mu okrenu leđa i kada nisu poslušni. Nevernost Izraelaca koja se ogledala u idolopoklonstvu njihovih careva je dovela do Božijeg gneva zbog njihove neposlušnosti. Drugo, reč pravih Božijih proroka se uvek obistini. Reči Njegovih proroka su uvek istinite jer Bog uvek drži Svoju reč. Treće, Gospod je veran. On nije svrgao sa vlasti Davidovu porodicu, uprkos neposlušnosti naroda i zlim carevima koji su vodili taj narod, sećajući se obećanja datog Davidu (2. Samuilova 7:10-13).

Predskazanja: Isus koristi priče o udovici iz Sarepte (1. Carevima) i junaku po imenu Neman (2. Carevima) da pokaže divnu istinu o Božijem saosećanju prema onima koje su Jevreji smatrani nedostojnim Božije blagodati – siromašnima, slabima, ugnjetavanima, carinicima, Samarćanima, onima koji nisu Jevreji. Navodeći primere siromašne udovice i gubavca Isus je pokazao da je Dobri Lekar koji leči i sluga onima kojima je najviše potrebna Božija milost. Upravo ova istina je osnova tajne Hristovog tela, Njegove Crkve, koja će biti sastavljena od svih društvenih nivoa, muškaraca i žena, bogatih i siromašnih, Jevreja i Grka (Efescima 3:1-6).

Mnoga Jelisejeva čuda nagoveštavaju samog Isusa. Jelisej je podigao iz mrtvih sina jedne Sunamka (2.Carevima 4:34-35), izlečio Nemana od gube (2. Carevima 5:1-19), i umnožio hleb da nahrani stotine ljudi tako da je čak i preteklo (2.Carevima 4:42-44).

Praktična primena: Bog ne voli greh i neće dozvoliti da se greh u nedogled nastavi. Ukoliko mu pripadamo možemo očekivati Njegovu kaznu kada nismo poslušni. Milostivi Otac ispravlja (opominje) svoju decu radi njihove koristi, čime dokazuje da Mu zaista pripadaju. S vremena na vreme Bog koristi nevernike da bi disciplinovao Svoj narod doveo do izceljenja (popravljanja) i uvek nas upozori pre nego što donese sud. Mi kao Hrišćani imamo Njegovu Reč da nas voditi i upozorava kada skrenemo sa Njegovog puta. Njegova Reč je pouzdana i uvek istinita, kao kod starih proroka. Bog je veran prema nama, Svom narodu čak i kada mi to nismo.

Priče o udovici i gubavcu su primeri koji se odnose na Hristovo telo. U našim crkvama treba da prijatno dočekamo sve one koji pripadaju Hristu, baš kao što Jelisej ima sažaljenje prema najnižem sloju društva. Bog ne “gleda ko je ko” (Dela 10:34) a ni mi ne bi trebalo.



Sažetak Starog Zaveta



Druga knjiga Carevima