Zašto nije dovoljno biti dobra osoba za odlazak na nebo?


Pitanje: Zašto nije dovoljno biti dobra osoba za odlazak na nebo?

Odgovor:
Ako pitate većinu ljudi šta treba da se uradi da bi se išlo u raj (pod pretpostavkom da veruju u nebo ili život posle smrti), preovlađujući odgovor bi bio da se „bude dobra osoba". Većina, ako ne i sve religije i svetski sistemi zasnovani su na etici. Bilo da je u pitanju islam, judaizam ili svetovni humanizam, zajedničko učenje je da je odlazak u raj stvar toga da je osoba dobra – da prati Deset zapovesti ili principe Kurana ili Zlatno pravilo. Ali, da li je to ono što hrišćanstvo podučava? Da li je hrišćanstvo samo jedna od mnogih svetskih religija koja podučava da je biti dobra osoba ono što će da je odvede u raj? Hajde da proučimo evanđelje po Mateju 19:16-26 za neke odgovore; to je priča o bogatom, mladom vladaru.

Prva stvar koju primećujemo u priči je da bogati, mladi vladar postavlja dobro pitanje: „Kakvo dobro da učinim da imam život večni?″ Postavljajući ovo pitanje, on priznaje činjenicu da, uprkos svim njegovim naporima da bude dobra osoba do sada, nešto nedostaje i on želi da zna šta još mora da učini da bi dobio večni život. Međutim, on postavlja pitanje iz pogrešne perspektive – te koja se odnosi na zaslugu („kakvo dobro da učinim"); on nije shvatio istinsko značenje Zakona, kako će mu Isus ukazati, a to je da zakon služi kao pedagog do Hristovo vremena (Galatima 3:24).

Druga stvar koju primećujemo je Isusov odgovor na njegovo pitanje. Isus uzvraća pitanjem zašto pita šta je dobro. Isus dolazi do srži stvari – da niko nije dobar i da niko ne čini dobro osim Boga. Mladić funkcioniše pod pogrešnom pretpostavkom; da je dobra osoba u stanju da zaradi svoj put na nebo. Da bi naglasio suštinu, Isus kaže da, ako mladić želi večni život, treba da drži zapovesti. Time, Isus se ne zalaže za pravednost zasnovanu na delima. Umesto toga, Isus izaziva pretpostavku ovog mladića pokazujući njegovo površno razumevanje Zakona i ljudske sposobnosti.

Odgovor mladog čoveka je efektan. Kada mu je rečeno da drži zapovesti, on pita Isusa: „Koje?" Isus nastavlja nežno da mu ukazuje na greške dajući mu drugi spisak zakona, tj. onih zapovesti koje se odnose na naše odnose sa drugim ljudima. Može skoro da se oseti frustracija u odgovoru mladića kada kaže Isusu da je držao sve te zapovesti od svoje mladosti – on insistira da je bio dobra osoba. Njegov odgovor je ironičan. Rekavši da je držao sve te zapovesti od svoje mladosti, prekršio je zapovest u vezi sa lažnim svedočenjem. Da je zaista bio iskren, rekao bi, da, koliko god da se trudio da drži zapovesti, nije uspeo. Nije bio potpuno dobra osoba. Ima plitko razumevanje Zakona i preterano mišljenje o sopstvenim sposobnostima. Takođe, oseća da nije skroz dobra osoba i pita Isusa: „Šta mi još nedostaje?"

Isus se, zatim, suprotstavlja mladićevoj samopravednosti. Kaže mu da, ako želi da bude savršen – zaista dobra osoba – mora da proda sve što ima i da sledi Njega. Isus je savršeno uočio čovekov „nedostatak" – njegovu vezanost za bogatstvo. Čovekovo veliko bogatstvo postalo je idol u njegovom životu. Tvrdio je da je držao sve zapovesti, ali, u stvarnosti, nije čak mogao da održi ni prvu, da nema drugih bogova pred Gospodom! Mladić je okrenuo leđa Isusu i otišao. Njegov bog bilo je bogatstvo, koje je odabrao umesto Isusa.

Isus se, potom, obraća svojim učenicima da ih nauči jednom principu: „Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši, nego da bogataš uđe u carstvo Božije″. Ovo je bilo šokantno za učenike , koji su mislili da je bogatstvo znak Božijeg blagoslova. Ali, Isus ukazuje na prepreku koje bogatstvo obično jeste, da ima tendenciju da bude samo sebi dovoljno. Njegovi učenici pitaju: „Ko onda može da se spase?" Isus odgovara podsećajući učenike da je spasenje od Boga: „Ljudima je ovo nemoguće, ali je Bogu sve moguće".

Ko može da se spasi? Niko, ako to zavisi samo od čoveka! Zašto nije dovoljno biti dobra osoba da bi se išlo u raj? Jer, niko nije „dobra"osoba; postoji samo Jedan koji je dobar, a to je sam Bog. Niko ne može savršeno da drži Zakon. Biblija kaže da su svi zgrešili i tako su lišeni slave Božije (Rimljanima 3:23). Biblija, takođe, kaže da je plata za greh smrt (Rimljanima 6:23a). Na sreću, Bog nije čekao da mi nekako naučimo da budemo „dobri"; dok smo bili u našem grešnom stanju, Hristos je umro za nas nepravedne (Rimljanima 5:8).

Spasenje nije zasnovano na našoj dobroti, već na Hristovoj dobroti. Ako priznamo našim ustima da je Isus Gospod i verujemo u našim srcima da ga je Bog digao iz mrtvih, bićemo spašeni (Rimljaima 10:9). Ovo spasenje u Hristu je dragoceni dar i kao svi istinski darovi, nije po zasluzi (Rimljanima 6:23; Efescima 2:8-9). Poruka evanđelja je da ne možemo nikada da budemo dovoljno dobri da idemo na nebo. Moramo da priznamo da smo grešnici koji su lišeni Božije slave i moramo da budemo poslušni zapovesti da se pokajemo od naših greha i da verujemo u Isusa Hrista. Samo Hristos je bio „dobra osoba" – dovoljno dobra da zasluži nebo – i On daje svoju pravednost onima koji veruju u Njegovo ime (Rimljaima 1:17).

English


Vrati se na Srpsku stranu
Zašto nije dovoljno biti dobra osoba za odlazak na nebo?

Saznajte kako ...

Provedi večnost sa Bogom



Primite oproštaj od Boga