Dekonstrukcionizam — da li je to ispravan način tumačenja Biblije?


српски
Pitanje: Dekonstrukcionizam — da li je to ispravan način tumačenja Biblije?

Odgovor:
Dekonstrukcionizam je, praktično, teorija tekstualnog kriticizma ili tumačenja koje poriče da postoji bilo kakvo ispravno značenje ii tumačenje odlomka ili teksta. Dve osnovne ideje sačinjavaju srž teorije tumačenja u okviru dekonstrukcionizma. Prva ideja je da nijedan odlomak ili tekst ne može da pruži bilo kakvu pouzdanu, doslednu i skladnu poruku bilo kome ko je čita ili sluša. Druga je, da je autor koji je napisao tekst, manje odgovoran za sadržaj teksta, koliko su odgovorne bezlične sile kulture kao što je jezik ili njihova nesvesna ideologija. Stoga, suštinska načela dekonstrukcionizma su suprotna jasnom podučavanju Biblije da apsolutna istina postoji i da je zaista možemo saznati (Ponovljeni zakon 32:4; Isaija 65:16; Jovan 1:17-18; Jovan 14:6; Jovan 15:26-27; Galatima 2:5).

Pristup tumačenju Biblije koji zastupa dekonstrukcionizam proističe iz postmodernizma i još je jedno poricanje postojanja apsolutne istine, što je jedan od najozbiljnijih logičkih propusta koji neko može da učini. Poricanje apsolutne istine je logički propust, izjava koja je kontraktidorna samoj sebi. Niko ne može racionalno da porekne apsolutnu istinu, jer da bi se to desilo, osoba je prisiljena da tvrdi da je nešto apsolutno – za šta upravo govori da ne postoji. Kada neko kaže da ne postoji tako nešto kao apsolutna istina, pitaj ga: „Da li si apsolutno siguran u to?" Ako kaže: „Da", onda je izjavio nešto suprotno sopstvenoj pretpostavci.

Kao i druge filozofije koje proizilaze iz postmodernizma, dekonstrukcionizam uzvisuje ljudsku autonomiju i određuje istinu prema ljudskom intelektu. Stoga, prema postmodernisti, sva istina je relativna i ne postoji nešto kao što je apsolutna istina. U srcu postmodernizma i dekonstrukcionizma je ponos. Dekonstrukcionista misli da može da otkrije ličnu ili društvenu motivaciju i dalje od onog što Biblija govori i da, tako, može da otkrije šta je „stvarno rečeno". Rezultat je subjektivna interpretacija određenog odlomka. Umesto da prihvati ono što Biblija zaista govori, dekonstrukcionista je dovoljno arogantan da misli da može da odredi motiv iza onog što je napisano i da iznađe „stvarno" ili „skriveno" značenje teksta. Međutim, ako bi neko želeo da logički prihvati ono što dekonstrukcionizam govori, onda nalazi dekonstrukcioniste bi, sami po sebi, morali da budu raščlanjeni da bi se odredilo ono što je dekonstrukcionista „stvarno" rekao. Beskrajno kružno rezonovanje je samo po sebi poražavajuće. Kada osoba pomisli na to kako je ovaj način razmišljanja u suštini pogrešan, podseti se 1. Korinćanima 3:19: „Jer je mudrost ovoga sveta ludost pred Bogom. Napisano je, naime: ,On hvata mudrace u njihovom lukavstvu."

Dekonstrukcionista ne proučava Bibliju da bi saznao značenje koje je namenio pisac, već da bi pokušao da shvati kulturne i društvene motive iza onog što je napisano. Dekonstrukcionista je usredsređen na svoje tumačenje odlomka uz pomoć svoje mašte. Po dekonstrukcionisti, ne postoji ispravno ili pogrešno tumačenje, a značenje teksta postaje šta god pisac želi da to bude. Možemo samo da zamislimo šta bi se desilo sa testamentima i tapijama kada bi se ovako tumačile. Ovaj pristup Bibliji ne priznaje temeljnu istinu da je Biblija objektivna Božija komunikacija čovečanstvu i da značenje odlomaka dolazi od Boga.

Umesto da provodimo vreme raspravljujući o dekonstrukcionizmu ili drugim postmodernističkim teorijama, treba da se usredsredimo na uzvišavanje Hrista i naglašavanje dovoljnosti i autoriteta Biblije. Rimljanima 1:21-22 daje sažetak u vezi sa većinom postmodernističkih mislilaca koji se drže takvih teorija kao što je dekonstrukcionizam: „Jer iako su Boga poznali, nisu ga kao Boga proslavili, niti zahvalnost pokazali, nego u svojim mislima padoše u ništavnu varku, te potamne njihovo nerazumno srce. Postali su ludi govoreći da su mudri".

English
Vrati se na Srpsku stranu
Dekonstrukcionizam — da li je to ispravan način tumačenja Biblije?