Pitanje
Šta je dan za Gospoda?
Odgovor
Dan za Gospoda (koji se razlikuje od dana Gospodnjeg) je nedelja. Izraz „dan za Gospoda" koristi se samo jednom u Bibliji. Otkrivenje 1:10 kaže: „U dan Gospodnji zaneh se i čuh za sobom snažni glas kao zvuk trube″. Pošto apostol Jovan ne govori dalje o značenju tog dana, možemo da pretpostavimo da je njegova ciljna publika, hrišćani prvog veka, bila već upoznata sa ovim izrazom.
Neki ljudi pretpostavljaju da je dan za Gospoda u Novom zavetu istovetan šabatu. Bog je ustanovio šabat za izraelski narod da bi se podsećali Njegovog izbavljenja iz Egipta (Ponovljeni zakon 5:15). Šabat je počinjao u petak tokom zalaska sunca i završavao se u subotu prilikom zalaska sunca i trebalo je da označi dan potpunog odmora od rada, što je simbolizovalo odmor Stvoritelja tokom sedmog dana (Postanje 2:2-3; Izlazak 20:11; 23:12). Šabat je bio poseban znak Izraelcima da su oni izdvojeni kao sledbenici najuzvišenijeg Boga. Njihovo poštovanje šabata bi ih izdvojilo od drugih naroda oko njih. Međutim, nigde se u Biblji ne pominje šabat kao dan za Gospoda. Taj termin su Isus i apostoli i dalje koristili u jevrejskoj zajednici tokom novozavetnih vremena (Matej 12:5; Jovan 7:23; Kološanima 2:16).
Nedelja je bila dan kada je Isus Hristos ustao iz mrtvih, što je čin koji je zauvek odvojio hrišćanstvo od bilo koje druge religije (Jovan 20:1). Od tada, vernici su se okupljali na prvi dan nedelje da proslave Njegovu pobedu nad grehom i smrću (Dela 20:7; 1. Korinćanima 16:2). Iako je subotu ustanovio Bog kao jedan sveti dan, Isus je pokazao da je On Gospod nad šabatom (Matej 12:8). Isus je rekao da nije došao da ukine, već da ispuni ceo Zakon. Držanje pravila nikoga ne može da opravda; grešno čovečanstvo može biti opravdano samo kroz Isusa (Rimljanima 3:28). Pavle govori o ovoj istini u Kološanima 2:16-17: „Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo, ili za piće, ili za kakav praznik, ili mladinu, ili subotu; ovo je sve samo sen onoga što će doći, a stvarnost je Hristos″.
Nedelja je dan na koji se tipično pomišlja kada se govori o danu za Gospoda, ali to nije direktna kopija šabata – drugim rečima, nedelja nije „hrišćanski šabat". Iako treba da odvojimo dan za odmor i odamo počast Gospodu koji je umro i vaskrsao za nas, mi nismo pod Zakonom (Rimljanima 6:14-15). Kao nanovo rođeni Isusovi sledbenici, mi imamo slobodu da ga slavimo bilo kog dana po svojoj savesti. Rimljanima 14 daje jasno objašnjenje kako hrišćani treba da se odnose prema tim suptilnim sivim zonama učeništva. Stihovi 4 i 5 kažu: „Jedan razlikuje dan od dana, a drugi smatra da su svi dani jednaki; neka je samo svaki potpuno uveren u svoje mišljenje. Ko polaže na izvestan dan, čini to Gospodu, a ko jede Gospodu na slavu jede, jer Bogu zahvaljuje; i koji ne jede Gospodu za ljubav ne jede, te i on zahvaljuje Bogu".
Neki mesijanski Jevreji žele da nastave da poštuju šabat kao sveti dan, zbog njihovog jevrejskog nasleđa. Neki hrišćani se pridružuju svojoj jevrejskog braći i sestrama u držanju šabata kao načina da poštuju Boga. Poštovanje šabata je prihvatljivo – dan u nedelji nije najbitnije pitanje – već motivacija srca koja stoji iza tog izbora je bitna. Ako su legalizam i držanje zakona motiv za poštovanje šabata, onda taj izbor nije načinjen iz ispravnog stava srca (Galatima 5:4). Kada su naša srca čista pred Gospodom, imamo slobodu da ga slavimo subotom (na šabat) ili nedeljom (dan za Gospoda). Bogu su jednako ugodna oba dana.
Isus je upozorio protiv legalizma kada je citirao proroka Isaiju: „Ovaj narod me poštuje usnama, a srce je njihovo daleko od mene. Uzalud me poštuju učeći nauke koje su ljudske zapovesti″ (Matej 15:8-9; Isaija 29:13). Boga ne interesuje naše poštovanje rituala, pravila ili zahteva. On želi naša srca koja gore od Njegove ljubavi ili blagodati na šabat, tokom dana za Gospoda ili na bilo koji drugi dan (Jevrejima 12:28-29; Psalam 51:15-17).
English
Šta je dan za Gospoda?
