Pitanje
Šta to znači da čuvamo svoje srce?
Odgovor
Priče 4:23–26 poučava vernika: "Od svega što se čuva ti najviše čuvaj srce svoje, jer su u njemu izvori života. Od sebe odbaci nepošten govor i obmanu usana daleko baci od sebe. Oči tvoje nek gledaju pravo, ispred sebe ti prikuj svoj pogled. Poravnjaj stazu koraka svoga i bezbedni će biti svi tvoji putevi." Kada je Solomon kazao da čuvamo srce, ono na šta je zaista mislio, je suština osobe, misli, osećanja, želje, volja i izbori koji čine tu osobu takvom kakva je. Biblija nam kaže da naše misli ponekad određuju ko ćemo postati (Priče 23:7; 27:19). Čovekov um reflektuje ko on zapravo jeste, a ne samo njegove reči ili dela. Zato Bog ispituje čovekovo srce, a ne samo njegov spoljašnji izgled i kakav izgleda da je(1.Samuilova 16:7).
Baš kao što postoje mnoge bolesti i poremećaji koji mogu da utiču na srce u fizičkom smislu, postoje i mnogi poremećaji duhovnog srca koji mogu da naruše rast i razvoj vernika. Arteroskleroza je stvrdnjavanje arterija zbog nagomilanih plakova holesterola i stvaranje ožiljaka na zidovima arterija. Isto tako može doći do stvrdnjavanja duhovnog srca. Stvrdnjavanje srca se dešava kada nam se predstavi Božja istina, a mi odbijamo da je priznamo ili prihvatimo.
Iako je Egipat bio pogođen jednom nesrećom za drugom, kada je faraon odbio da oslobodi Izraelce iz njihovog ropstva, on je otvrdnuo u srcu protiv istine da je Svemogući Bog nameravao da izbavi svoj narod iz Egipta (2. Mojsijeva 7:22; 8:32; 9: 34). U Psalmu 95:7–8, Car David je molio svoj narod da ne otvrdnu svoja srca u pobunjenišvu portiv Boga, kao što su to učinili u pustinji. Postoji mnogo stvari koje mogu da otvrdnu srce i da vode osobu da se odrekne od Boga i baš kao što holesterol blokira protok krvi, tako i te sprečavaju da vernik ima slobodan potok Božijeg mira i blagoslove koji proističu od poslušnosti. Da se čuvamo od pobunjeničkog duha i da gajimo duh pokorne poslušnosti prema Božijoj Reči, je dakle prvi korak u tome da čuvamo svoje srce.
Šumovi na srcu su abnormalni obrasci protoka krvi koji su posledica defektnih srčanih zalistaka. Srčani zalistci deluju kao vrata koja blokiraju vraćanje krvi nazad u srce. Duhovni srčani šumovi se dešavaju kada se vernici žale, ogovaraju, spore i prepiru. Mnogo puta vernici se upućuju da izbegavaju gunđanje, mrmljanje i prigovaranje (Jovan 6:43; Filipljanima 2:14). Baveći se ovim stvarima, vernici preusmeravaju svoj fokus od planova, ciljeva i prošlih Božijih blagoslova prema stvarima ovog sveta. Bog na ovo gleda kao na nedostatak vere, a bez vere je nemoguće ugoditi Bogu (Jevrejima 11:6). Umesto toga, hrišćanima je naređeno da teže da budu zadovoljni u svemu. Verujući da će Bog obezbediti ono što je neophodno u Njegovo dobro vreme (Jevreji 13:5). Da se čuvamo od duha gunđanja i da izgrađujemo duh zahvalnosti i poverenja je drugi korak ka čuvanju srca.
Kongestivna srčana insuficijencija je nesposobnost srca da uspešno pumpa krv kroz telo, zbog slabosti u njegovim zidovima. Kongestivna srčana insuficijencija može nastati kao rezultat hipertenzije (visokog krvnog pritiska), infarkta miokarda (srčanog udara) i abnormalnog povećanja srca. Duhovni ekvivalenti su bes, prepuštanje iskušenju i ponos. Bes deluje na telo kao otrov i u fizičkom i u duhovnom smislu i čini vernika podatljivim na iskušenje da svojim delima i rečima povredi druge. Efescima 4: 31–32 navodi: „ Svaka gorčina, i jarost, i gnev, i vika, i hula da se ukloni od vas sa svakom zloćom. Budite među sobom čestiti, milosrdni, praštajući jedan drugom — kao što je i Bog vama u Hristu oprostio".
Svaki hrišćanin je zarobljen u stalnom, intenzivnom ratu protiv demonskih sila. Mnogi od nas postaju toliko usredsređeni da vode spoljnu duhovnu borbu, zaboravljajući da se većinom ta borba ne odnosi na spoljnje sile, već na naš um i naše misli. Jakov 1:14–16 nam kaže: "Nego svako podleže iskušenju na taj način što ga njegova sopstvena požuda vuče i mami; tada požuda začne i rađa greh, a učinjeni greh rađa smrt. Ne varajte se, draga braćo moja." Greh uvek započinje u glavi. Kod grešnika mora prvo da se začne i razvije ideja za pogrešan postupak, pre nego što će ga izvršiti. Prva linija odbrane, samim tim treba da bude odbijanje da se uopšte misli o pogrešnom postupku. Apostol Pavle nam kaže da zarobimo svaku misao, za da možemo da se upodobimo Božijoj volji (2. Korinćanima 10:3–5).
Priče 16:18 nam kažu da ponos vodi u propast. Priče 16:5 kažu: "Gospodu je mrsko svako ponosno srce.
Nema sumnje da taj neće proći nekažnjeno. " Ponos je bio prvi veliki greh Satane, kada je pomislio da može da bude kao Bog i podstakao jednu trećinu anđela na pobunu na nebu (Jezekilj 28:17). Iz ovog razloga je Satana zbačen sa neba. Satana je isto tako iskušao Evu u rajskom vrtu, tako što je apelovao na njen ego. On je rekao: "Naime, zna Bog da će vam se, kada okusite njegov plod, otvoriti oči, pa ćete biti kao bogovi koji poznaju dobro i zlo"(1. Mojsijeva 3:5). Eva je želela da bude mudra kao Bog, pa se predala Sataninom savetu da jede plod sa drveta. Ponos je, samim tim bio i uzrok čovekovog pada. Satana nije želeo čovek da posluša Boga, već da postane sam svoj bog—da određuje svoju realnost, smisao i moral. Ova satanska filozofija je osnovna filozofzofija čaranja, sekularnog humanizma i New Age (Nju Ejdž) misticizma.
Izbegavanje besa, ponosa i iskušenja takođe su kritični elementi čuvanja srca. Apostol Pavle nas upućuje: „Uostalom, braćo, što god je istinito, što god je časno, što god je pravedno, što god je čisto, što god ljubazno, što god je na dobru glasu, ako je kakva vrlina, ako je kakva pohvala, na to mislite" ( Filipljanima 4: 8). Ako prebivamo u ovim mislima, to će nam pomoći da se oko naših srca izgradi zaštitna ograda.
English
Šta to znači da čuvamo svoje srce?
