Pitanje
Kako mogu da imam čistu savest?
Odgovor
Savest može da se definiše kao "unutrašnje osećanje koje deluje kao vodič za ispravno ili pogrešno nečije ponašanje." Za one koji imaju biblijski pogled na svet, savest je deo čovekove duše koji je najsličniji Bogu (Postanje 3:22). Oni koji ne veruju u Boga, teško objašnjavaju postojanje čovekove savesti. Evolucija ne može da objasni ovaj aspekt ljudskog duha, zato što se savest ne može objasniti teorijom „preživljavanja najsposobnijih".
Čovekova savest se probudila kada su Adam i Eva prekršili Božju zapovest i jeli sa drveta poznanja dobra i zla (Postanje 3: 6). Pre toga su znali samo za dobro. Reč poznati u 1. Mojsijevoj 3: 5, je ista reč koja se koristi na drugim mestima u Biliji za opis seksualne intimnosti (Postanje 4:17; 1. Samuilova 1:19). Kada odlučimo da „spoznamo" zlo kroz intimno iskustvo, naša savest je uznemirena i počinjemo da se osećamo nelagodno. Bez obzira priznajemo li Boga ili ne, mi smo stvoreni da bismo imali zajedništvo sa našim Stvoriteljem. Kada pogrešimo, osećamo da smo u suprotnosti sa stvorenom svrhom i taj osećaj nas duboko uznemirava.
Bog je bio taj koga su Adam i Eva su uvredili ; ipak, sam Bog je pružio rešenje za njihovu narušenu savest. Zaklao je nevinu životinju da bi prikrio njihovu nagost (Postanje 3:21). Ovo je bilo nagoveštaj Božjeg plana da pokrije greh celog čovečanstva.
Ljudi su pokušali na razne načine da očiste svoju savest, od dobrotvornog rada do samosakaćenja. Istorija je prepuna primera čovekovih napora da umiri svoju savest, ali ništa ne deluje. Stoga se čovek često okreće drugim načinima za da utopi taj unutrašnji glas koji ga proglašava krivim. Zavisnosti, nemoral, nasilje i pohlepa često su duboko ukorenjeni u plodnom tlu griže savesti.
Međutim, pošto je svaki greh u krajnjem slučaju greh protiv samogo Boga, samo Bog može da iskupi grižu savest. I baš kao što je uradio u Edemskom vrtu, Bog nam je obezbedio pokrivalo tako što je žrtvovao nešto što je bilo savršeno i bez mane (2. Mojsijeva 12: 5; 3. Mojsijeva 9: 3; 1. Petrova 1: 18–19). Bog je poslao svog sopstvenog Sina, Isusa, na svet da bude konačna, savršena žrtva za grehe celog sveta (Jovan 3:16; 1. Jovanova 2: 2). Isus je poneo na krst svaki greh koji bismo ikada počinili. Svaka griža savest, svaka grešna misao i svako zlo delo su poneti od Njega (1. Petrova 2:24). Sav pravedni gnev koji Bog ima zbog našeg greha se izlio na Njegovog Sina (Isaija 53: 6; Jovan 3:36). Kao što je nevina životinja žrtvovana da pokrije Adamov greh, tako je i savršeni Sin žrtvovan da pokrije naš greh. Sam Bog je odlučio da nas pomiri sa sobom i da proglasi da nam je oprošteno.
Savest se može očistiti kada donesemo svoj greh, svoje neuspehe i bedne pokušaje da udovoljimo Bogu do podnožja krsta. Hristovo iskupljenje oprašta naše grehe i čisti našu savest (Jevrejima 10:22). Priznajemo svoju nesposobnost da očistimo sopstveno srce i molimo ga On da napravi to za nas. Verujemo da su Isusova smrt i vaskrsenje dovoljni da plate cenu koju dugujemo Bogu. Kad prihvatimo Isusovu platu za svoj lični greh, Bog obećava da će odbaciti naše grehe od nas „koliko je istok daleko od zapada" (Psalam 103: 12; up. Jevrejima 8:12).
U Hristu smo oslobođeni od robstva greha. Oslobođeni smo da težimo za pravednošću i čistoćom i da postanemo muškarci i žene, kakvim nas je Bog stvorio da budemo (Rimljanima 6:18). Kao Hristovi sledbenici i dalje ćemo povremeno grešiti. Ali čak i tada, Bog pruža način da se naša savest očisti. Prva Jovanova 1: 9 kaže da: „ Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan — da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti". Često uz to priznanje dolazi i saznanje da moramo ispraviti stvari sa onima koje smo uvredili. Taj korak možemo preduzeti sa ljudima koje smo povredili, znajući da nam je Bog već oprostio.
Naša savest može da ostane čista kroz neprestano ispovedanje naših grehova Bogu i verom da je Isusova krv dovoljna da nas napravi pravednim pred Njim. Mi i dalje „ tražimo prvo carstvo i pravednost Njegovu " (Matej 6:33). Verujemo da uprkos našem nesavršenstvu, Bog nam se raduje i uživa u Svom delu preobraženja u našim životima (Filipljanima 2:13; Rimljanima 8:29). Isus je rekao: „ Ako vas, dakle, Sin oslobodi, bićete stvarno slobodni" (Jovan 8:36). Treba da živimo čiste savesti odbijajući da se utapamo u neuspesima koje je Bog oprostio. Uvereni smo u Njegovo obećanje da: „ Ako je Bog za nas, ko će protiv nas?" (Rimljanima 8:31).
English
Kako mogu da imam čistu savest?
