Šta Biblija kaže o davanju zaveta/zakletvi?


српски
Pitanje: Šta Biblija kaže o davanju zaveta/zakletvi?

Odgovor:
Postoji oko 30 biblijskih pominjana zaveta, uglavnom u Starom zavetu. Knjige Levita i Brojeva pominju zavete u odnosu na davanje i žrtve. Postojale su strašne posledice za Izraelce koji su davali i kršili zavete, posebno prema Bogu.

Priča o Jiftahu opisuje ludost davanja zaveta bez razumevanja posledica. Pre nego što je odveo Izraelce u bitku protiv Amonita, Jiftah – opisan kao srčani čovek – dao je ishitrenu zakletvu da će prineti Gospodu prvu osobu koja izađe na vrata da ga susretne, ako se vrati kući kao pobednik. Kada mu je Gospod dao pobedu, osoba koja je izašla da ga susretne bila je njegova ćerka. Jiftah se setio svoje zakletve i prineo je Gospodu kao žrtvu (Sudije 11:29-40). Da li je Jiftah trebalo da održi svoju zakletvu ili ne obrađuje se u drugom članku. Ono što nam ova situacija prikazuje je ludost davanja ishitrenih zakletvi.

Možda je zato Isus dao ovu zapovest u vezi sa zakletvama. „Opet ste čuli da je rečeno starima: ,Ne kuni se krivo, a ispuni Gospodu zakletve svoje'. A ja vam kažem: ne kunite se nikako; ni nebom, jer je presto Božiji; ni zemljom, jer je podnožje nogama njegovim; niti Jerusalimom, jer je grad velikoga cara; ne zaklinji se ni glavom svojom, jer ne možeš ni jednu vlas učiniti belom ili crnom. Nego neka reč vaša bude da-da, ne-ne; a što je više od ovoga, od zla je" (Matej 5:33-37).

Princip za hrišćane je ovde jasan: ne zaklinjite se, ni Gospodu niti bilo kome drugom. Prvo, ne možemo zasigurno da znamo da li ćemo biti u stanju da ispunimo zakletvu. Činjenica da smo skloni da se prevarimo u proceni, što je deo naše pale prirode, znači da možemo da se zakunemo iz ludosti ili nezrelosti. Dalje, ne znamo šta budućnost donosi-samo Bog zna. Ne znamo šta će se desiti sutra (Jakovljeva 4:14) i zato je nezrelo da se zaklinjemo da ćemo nešto uraditi ili ne. Bog je taj koji je u kontroli, ne mi, a On „sve pomaže na dobro onima koji ga ljube, koji su po njegovoj odluci pozvani" (Rimljani 8:28). Znajući ovo, možemo da vidimo da je nepotrebno zaklinjati se i da to ukazuje na nedostatak poverenja u Njega. Najzad, Isus zapoveda da je naša reč dovoljna i bez zaklinjanja. Kada kažemo„da" ili „ne", to, onda, treba i da mislimo. Dodavanje zakletvi ili zaveta na naše reči otvara nas za Satanin uticaj, čija je želja da nas uhvati u zamku i kompromituje naše hrišćansko svedočanstvo.

Ako smo se nesmotreno zakleli i shvatili da ne možemo da je ispunimo, treba da priznamo Bogu, znajući da je On „veran i pravedan — da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti". Prekršena zakletva, iako ozbiljna, nije neoprostivo pitanje, ako je ispovedimo Gospodu u istinskom priznanju. Bog nas neće smatrati odgovornima za nesmotrene zakletve, ali očekuje od nas da slušamo Isusa i da se uzdržavamo od davanja zaveta u budućnosti.

English


Vrati se na Srpsku stranu
Šta Biblija kaže o davanju zaveta/zakletvi?