Da li je Isus mit? Da li je Isus samo kopija paganskih bogova drugih drevnih religija?



српски

Pitanje: Da li je Isus mit? Da li je Isus samo kopija paganskih bogova drugih drevnih religija?

Odgovor:
Dosta ljudi tvrdi da su zapisi o Isusu u Novom zavetu prosto mitovi pozajmljeni iz paganske tradicije, kao što su priče o Ozirisu, Dionisiju, Adonisu, Atisu i Mitri. Ti ljudi tvrde da su mitovi u suštini isti kao novozavetna priča o Isusu Hristu iz Nazareta. Kao što Den Braun tvrdi u svojoj knjizi „Da Vinčijev kod”: „Ništa u hrišćanstvu nije original”.

Da bismo otkrili istinu o tvrdnji da su pisci evanđelja pozajmili iz mitologije, bitno je 1) da se pozabavimo istorijom koja leži iza tih tvrdnji, 2) ispitamo istinske opise lažnih bogova koji se upoređuju sa Hristom, 3) iznesemo na videlo eventualne zablude koje se stvaraju i 4) vidimo zašto su novozavetna evanđelja verodostojni opisi istinskog i istorijskog Isusa Hrista.

Tvrdnja da je Isus mit ili da su izveštaji o Njemu preterivanje poteklo je od liberalnih nemačkih teologa 19. veka. U suštini, oni su tvrdili da Isus nije bio ništa više od kopije popularnih bogova plodnosti koji su umirali i ustajali iz mrtvih na različitim mestima – Tamuz u Mesopotamiji, Adonis u Siriji, Atis u Maloj Aziji i Horus u Egiptu. Treba naglasiti da nijedna od knjiga koja je promovisala te teorije nije bila ozbiljno shvaćena u to vreme. Tvrdnju da je Isus reciklirani Tamuz ispitali su savremeni naučnici i doneli zaključak da je u potpunosti bez osnova. Tek nedavno su ove tvrdnje ponovo dobile na aktuelnosti, prvenstveno zahvaljujući pojavi interneta i masovnom širenju informacija iz nepouzdanih izvora.

Ovo nas vodi do sledeće oblasti ispitivanja – da li mitološki bogovi iz antičkih vremena zaista oslikavaju ličnost Isusa Hrista? Na primer, film „Duh vremena” (Zeitgeist) tvrdi sledeće o egipatskom bogu Horusu:

• Rodila ga je devica 25. Decembra: Izida Marija
• Zvezda na istoku nagovestila je njegov dolazak
• Tri kralja došla su da se poklone novog „spasitelju”
• Postao je čudo od deteta koje je podučavalo sa 12 godina
• Sa 30 godina bio je „kršten” i započeo je „službu”
• Horus je imao 12 „učenika”
• Horusa su drugi izdali
• Bio je raspet
• Bio je ukopan tri dana
Vaskrsao je posle tri dana

Međutim, kada se temeljno ispitaju spisi o Horusu, evo šta je zaključak:

• Horusa jeste rodila Izida; ne pominje se u istoriji pod imenom „Marija”. Štaviše, „Marija” je naša verzija njenog pravog imena Mirijam. ,Marija” se čak ni ne koristi u prvobitnom biblijskom tekstu.
• Izida nije bila devica; bila je udovica Ozirisa i začela je Horusa sa Ozirisom
• Horus je rođen tokom meseca khoiak (oktobar/novembar), a ne 25. decembra. Štaviše, u Bibliji se ne pominje tačan datum Hristovog rođenja.
• Ne postoji zapis da su tri kralja posetila Horusa na rođenju. Biblija nikada ne pominje tačan broj mudraca koji su posetili Hrista.
• Horus ni na koji način nije „spasitelj”; on nije ni za koga umro.
• Ne postoji zapis da je Horus podučavao sa 12 godina.
• Horus nije bio „kršten”. Jedini izveštaj u kome se Horus povezuje sa vodom je jedna priča u kojoj je Horus rastrgnut, kada Izida naređuje bogu krokodila da ga izbaci iz vode.
• Horus nije imao „službu”.
• Horus nije imao 12 učenika. Prema njegovim zapisima, Horus je imao četiri poluboga sledbenika i postoje neke naznake da ga je sledilo 16 ljudskih sledbenika i nepoznat broj kovača koji je sa njim ratovao.
• Nema izveštaja po kome je Horusa izdao prijatelj.
• Horus nije raspet. Postoje različiti izveštaji o Horusovoj smrti, ali nijedan ne uključuje raspeće.
• Ne postoji izveštaj po kome je Horus bio pokopan tri dana.
Horus nije vaskrsao. Ne postoji izveštaj po kome je Horus ustao iz groba u telu u kome je bio pokopan. Po nekim izveštajima Izida je vratila u život Horusa/Ozirisa, da bi potom postao gospodar podzemnog sveta.

Kada se uporede, Isus i Horus imaju malu ili nikakvu sličnost.

Oni koji tvrde da je Isus Hristos mit takođe Ga upoređuju sa Mitrom. Svi gorenavedeni opisi Horusa odnose se i na Mitru (npr. rođen od device, raspet,ustao treći dan itd). Ali šta mit o Mitrasu zaista govori?

• Nastao je od stene, nije ga rodila žena.
• Borio se prvo sa suncem, potom sa prastarim bikom, za koga se smatralo da je prvo stvorenje. Mitra je ubio bika, koji je, zatim, postao baza za život ljudskog roda.
• Mitrovo rođenje slavilo se 25. decembra, zajednom sa zimskom kratkodnevnicom.
• Nema pomena da je on bio veliki učitelj.
• Nigde se ne pominje da je Mitra imao 12 učenika. Ta ideja možda je potekla od murala na kome je Mitra okružen sa dvanaest znakova zodijaka.
• Mitras nije vaskrsao u telu. Naprotiv, kada je on završio svoju zemaljsku službu, odveden je kočijama u raj, živ i zdrav. Ranohrišćanski pisac Tertulijan jeste pisao o poklonicima Mitre koji su ponovo oživljavali scene vaskrsenja, ali ovo se desilo mnogo kasnije posle novozavetnog doba, tako da, ako je i bilo kopiranja, mitraizam je kopirao hrišćanstvo.

Još primera može se dati o Krišni, Atisu, Dionisiju i drugim mitološkim bogovima, ali rezultat je isti. Na kraju, istorijski Isus opisan u Bibliji je jedinstven. Navodne sličnosti Isusove priče i paganskih mitova su preterane. Pored toga, dok priče o Horusu, Mitrasu i drugima datiraju pre hrišćanstva, ima vrlo malo istorijskih zapisa o prethrišćanskim verovanjima tih religija. Velika većina najranijih spisa ovih religija potiču iz trećeg i četvrtog veka nove ere. Pretpostaviti da su prethrišćanska verovanja ovih religija (za koje ne postoje dokazi) identična njihovim post hrišćanskim verovanjima je naivno. Logičnije je pripisati svaku sličnost između ovih religija i hrišćanstva tome da su one kopirale hrišćanska učenja o Isusu.

Ovo nas vodi do sledeće oblasti koju treba ispitati: logične zablude onih koji su tvrdili da je hrišćanstvo pozajmljivalo iz religija paganskih misterija. Posebno ćemo razmotriti dve zablude: zabludu pogrešnog uzroka i zabludu pogrešnih termina.

Ako jedna prethodi drugoj, neki donose zaključak da prva stvar mora da je bila uzrok drugoj. Ovo je zabluda pogrešnog uzroka. Možda petao kukuriče pre svitanja, ali to ne znači da petao dovodi do svitanja. Čak i da su predhrišćanski izveštaji o mitološkim bogovima veoma ličili Hristu (a ne liče), to ne znači da su oni bili uzrok tome da pisci evanđelja izmisle pogrešnog Isusa. Ta tvrdnja je ista kao kada bismo rekli da je TV serija „Ratovi zvezda” dovela do osnivanja programa vasionskih brodova u svemirskoj agenciji NASA.

Terminološka zabluda nastaje kada se reči ponovo definišu da bi se nešto dokazalo. Na primer, film „Duh vremena” (Zeitgeist) kaže za Horusa da je „započeo svoju službu”, ali reč „služba” je redefinisana. Horus nije imao istinsku „službu” – ništa nalik Hristovoj službi. Oni koji tvrde da postoji veza između Mitre i Isusa pričaju o „krštenju” koje je uvodilo potencijalne vernike u sektu Mitre, ali šta je to, u stvari, bilo? Mitrovi sveštenici bi smeštali vernike u jamu, postavili bika preko jame, rasporili bikovu utrobu, prekrivajući vernike krvlju i iznutricama. Takva praksa ni po čemu nije slična hrišćanskom krštenju – osobi koja se uranja u vodu (simbol Hristove smrti), a potom izranja iz vode (simbol Hristovog varskrsenja). Ali, zastupnici mitološkog Isusa na prevaru koriste ovaj termin „krštenje” da bi opisali oba ritual u nadi da će iz povezati.

Ovo nas dovodi do pitanja istinitosti Novog zaveta. Ni za jedno drugo delo antike nema toliko puno dokaza o verodostojnosti kao za Novi zavet. Novi zavet ima više pisaca (devet), kvalitetnije pisce i pisce ranijeg datuma nego bilo koji drugi dokument iz tog perioda. Pored toga, istorija govori da su ovi pisci umrli, jer su verovali da je Isus ustao iz mrtvih. Dok neki mogu da umru za laž za koju veruju da je istina, nijedna osoba ne umire za laž za koju zna da je laž. Razmisli o tome- ukoliko se neko sprema da te razapne naopačke, kao što se desilo apostolu Petru, i sve što je trebalo da uradiš da spasiš svoj život je da se odrekneš laži koju si namerno izgovorio, šta bi uradio?

Pored toga, istorija je pokazala da je potrebno da prođu bar dve generacije pre nego što mit može da se uvrsti u istorijski zapis. Razlog tome je dok god postoje očevici događaja, greške se mogu opovrgnuti , a mitsko ulepšavanje može da se obelodani. Sva evanđelja Novog zaveta napisana su tokom života očevidaca, npr. kao Pavlove poslanice koje su napisane već oko 50. godine nove ere. Pavle direktno poziva savremene očevice da potkrepe njegovo svedočanstvo (1. Korinćanima 15:6).

Novi zavet potvrđuje da, u prvom veku, Isus nije zamenjen ni sa jednim drugim bogom. Kada je Pavle propovedao u Atini, viđeni gradski mislioci rekli su: „Izgleda da propoveda tuđe bogove; jer je propovedao evanđelje o Isusu i o vaskrsenju. Najzad ga uzeše, odvedoše na Areopag i rekoše: možemo li da doznamo kakva je to nova nauka, koju ti kazuješ? Puniš nam uši nečim čudnovatim; hoćemo, dakle, da znamo šta je to” (Dela 17:18-20). Jasno je, da je Pavle iznova koristio priče drugih bogova, Atinjani ne bi rekli da je ova doktrina „novo” i „čudnovato“ učenje. Da je bogova koji umiru i ustaju iz mrtvih bilo puno u prvom veku, zašto onda epikurejci i stoici nisu rekli, kada je Pavle propovedao o Isusovom ustajanju iz mrtvih: „Aha, misliš kao Horus i Mitra? ”

Možemo zaključiti da je tvrdnja da je Isus kopija mitoloških bogova potekla od autora čije je radove odbacila akademska zajednica, jer sadrže mnoge zablude i ne mogu da se porede sa novozavetnim evanđeljima, koja su se podnela dve hiljade godina duboke analize. Navodne paralele između Isusa i drugih bogova nestaju kada se originalni mitovi ispitaju. Teorija da je Isus mit oslanja se na selektivne opise, pogrešno shvaćene reči i pogrešne pretpostavke.

Isus Hristos je jedinstvena istorijska ličnost i Njegov glas uzdiže se nad svim lažnim bogovima dok postavlja pitanje koje na kraju određuje večnu sudbinu pojedinca: „A vi šta kažete, ko sam ja?” (Matej 16:15).



Vrati se na Srpsku stranu



Da li je Isus mit? Da li je Isus samo kopija paganskih bogova drugih drevnih religija?