Da li je Isus ikada bio ljut?



српски

Pitanje: Da li je Isus ikada bio ljut?

Odgovor:
Kada je Isus očistio hram od menjača novca i prodavaca životinja, On je pokazao mnogo emocija i ljutnju (Mateja 21:12-13; Marko 11:15-18; Jovan 2:13-22). Isusova emocija opisana je kao „revnost” za Božiji dom (Jovan 2:17). Njegova ljutnja bila je čista i potpuno opravdana, jer je u korenu iste bila briga za Božiju svetost i slavljenje. S obzirom da su te vrednosti bile dovodene u pitanje, Isus je preduzeo brzu i odlučnu akciju. Isus je, drugi put, pokazao ljutnju u sinagogi u Kapernaaumu. Kada su fariseji odbili da odgovore na Isusova pitanja:„Pogledavši ih naokolo s gnevom, tužan zbog okorelosti njihovoga srca“ (Marko 3:5).

Često pomislimo da je ljutnja sebična, destruktivna emocija koju treba da, u potpunosti, izbrišemo iz naših života. Međutim, činjenica da je Isus nekada bivao ljut ukazuje, da je ona sama, kao emocija, nije ni dobro ni loše. Ovo se pojavljuje još negde u Novom zavetu. Efescima 4:26 nas upućuju da „ne grešimo u ljutnji“ i da sunce ne zađe nad našim gnevom. Zapovest nije da „izbegavamo ljutnju“ ( da ga poričemo ili ignorišemo), već da se sa njim izborimo na odgovarajući način i na vreme. Sledeće činjenice o Isusovom pokazivanju ljutnje treba da se uzmu u obzir:

1) Njegova ljutnja imala je pravu motivaciju. Drugim rečima, On je bio ljut zbog pravih razloga. Isusova ljutnja nije dolazila zbog beznačajnih argumenata ili ličnih uvreda protiv Njega. Sebičnost nije bila uključena.

2) Njegova ljutnja imala je ispravan fokus. Nije bio ljut na Boga ili zbog „slabosti“ drugih ljudi. Njegova ljutnja bila je usmerena na grešno ponašanje i istinsku nepravdu.

3) Njegova ljutnja bila je i ispravno propraćena. Marko 3:5 kaže da je Njegovu ljutnju pratila tuga zbog nedostatka vere među farisejima. Isusova ljutnja poticala je od ljubavi prema farisejima i brige za njihovo duhovno stanje. Nije imala ništa sa mržnjom ili zlom voljom.

4) Njegova ljutnja bila je ispravno kontrolisana. Isus nikada nije gubio kontrolu, čak ni u svom gnevu. Vođama hrama nije se svidelo Njegovo čišćenje hrama (Luka 19:47), ali On nije učinio ništa grešno. On je kontrolisao svoje emocije, a ne obrnuto.

5) Njegov gnev imao je određeno trajanje. Nije dozvolio da Njegov gnev preraste u gorčinu; nije gunđao. On se suočavao sa svakom situacijom na ispravan način i pravovremeno se nosio sa ljutnjom.

6) Isusova ljutnja pokazala je pravi rezultat, neizbežnu posledicu pobožnog postupka. Njegova ljutnja, kao i sve druge emocije, bila je utemeljena na Božijoj Reči; tako je Isusov odgovor zadovoljavao Božiju volju.

Kada se razljutimo, isuviše često nemamo kontrolu ili pravi fokus. Padnemo na jednoj od ove dve stavke. To je ljudski gnev, za koji nam je rečeno: „Znajte ovo, draga moja braćo. Svaki čovek neka bude brz čuti, spor govoriti, spor na gnev; jer čovečiji gnev ne stvara pravednost pred Bogom” (Jakovljeva 1:19-20). Isus nije pokazivao ljudski gnev, već savršenu i pravednu Božiju ozlojeđenost.



Vrati se na Srpsku stranu



Da li je Isus ikada bio ljut?