Koja je bila uloga Svetog Duha u Starom zavetu?



српски

Pitanje: Koja je bila uloga Svetog Duha u Starom zavetu?

Odgovor:
Uloga Svetog Duha u Starom zavetu je slična onoj kao u Novom zavetu. Kada govorimo o ulozi Svetog Duha, možemo da izdvojimo četiri opšte oblasti u kojima On deluje: 1) obnova, 2) obitavanje (ili ispunjavanje), 3) obuzdavanje i 4) osnaživanje za službu. Dokazi o delovanju Svetog Duha u ovim oblastima su prisutni kako u Starom, tako i u Novom zavetu.

Prva oblast delovanja Duha je u procesu obnove. Druga reč za obnovu je „preporod” od koje dobijamo koncept „nanovog rođenja.” Dokaz o ovome može da se nađe u Evanđelju po Jovanu: „Zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti carstva Božija” (Jovan 3:3). Ovo ne odgovara na pitanje: kakve to veze ima sa delovanjem Svetog Duha u Starom zavetu? Kasnije u dijalogu sa Nikodimom, Isus mu je rekao: „Ti si izrailjski učitelj i ne znaš to?” (Jovan 3:10). Ono što je Isus želeo da kaže Nikodimu je da je trebalo da poznaje istinu da je Sveti Duh izvor novog života, jer je to otkriveno u Novom zavetu. Na primer, Mojsije je rekao Izraelcima, pre nego što će ući u Obećanu zemlju, da će „obrezati Gospod, Bog tvoj, srce tvoje i srce poroda tvoga, da bi ljubio Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom, da bi živeo” (Ponovljeni zakon 30:6). Ovo obrezivanje srca je delovanje Božijeg Duha i to samo On može da učini. Temu obnove takođe vidimo u Ezekijelu 11:19-20 i Ezekijelu 36:26-29.

Plod obnavljajućeg delovanja Duha je vera (Efescima 2:8). Znamo da su postojali ljudi vere u Starom zavetu, jer Jevrejima 11 imenuje mnoge od njih. Ako je vera proizvod obnavljajućeg delovanja Svetog Duha, onda je to sigurno slučaj sa starozavetnim svecima koji su iščekivali budućnost i krst, verujući da će se desiti ono što je Bog obećao po pitanju njihovog iskupljenja. Oni su videli obećanja „izdaleka i pozdraviše“ (Jevrejima 11:13), prihvatajući po veri ono što je Bog obećao da će se desiti.

Drugi aspekt delovanja Duha u Starom zavetu je obitavanje ili ispunjavanje. Ovde je očigledna glavna razlika između uloga Duha u Starom i Novom zavetu. Novi zavet podučava trajno obitavanje Svetog Duha u vernicima (1. Korinćanima 3:16-17;6:19-20). Kada se uzdamo u Hrista za spasenje, Sveti Duh dolazi da živi u nama. Apostol Pavle naziva ovo stalno obitavanje „garantom našeg nasleđa” (Efescima 1:13-14). U suprotnosti sa ovim delovanjem u Novom zavetu, obitavanje u Starom zavetu bilo je selektivne prirode i privremeno. Duh je „sišao” na takve starozavetne ljude kao što su Isus Navin (Brojevi 27:18), David (1. Samuilova 16:12-13) i čak na Savla (1. Samuilova 10:10). U knjizi Sudija, vidimo da je Duh „silazio ” na razne sudije koje je Bog podigao da bi izbavio Izrael od njihovih tlačitelja. Sveti Duh se spuštao na te pojedince radi posebnih zadataka. Obitavanje je bilo znak Božije naklonosti prema toj osobi (u Davidovom slučaju) i ako bi Božija naklonost prestala prema nekoj osobi, Duh bi se udaljio (npr. u slučaju Savla u 1. Samuilovoj 16:14). Na kraju, „silaženje” Svetog Duha na neku osobu ne ukazuje uvek na duhovno stanje te osobe (npr. Savle, Samson i mnoge sudije). Tako da, dok u Novom zavetu Duh obitava samo u vernicima i to trajno, Duh je silazio na određene starozavetne pojedince radi specifičnog zadatka, nezavisno od njihovog duhovnog stanja. Kada bi se taj zadatak završio, Duh je, po svemu sudeći, odlazio od te osobe.

Treći aspekt delovanja Duha u Starom zavetu je Njegovo obuzdavanje greha. Postanje 6:3 izgleda ukazuje da je Sveti Duh obuzdavao čovekovu grešnost i da to obuzdavanje može da prestane kada Božije strpljenje u vezi sa grehom dođe do „tačke ključanja”. Ova ideja odzvanja u 2. Solunjanima 2:3-8, kada će u zadnjim vremenima, otpadništvo u porastu biti znak nadolazeće Božije osude. Do tog predodređenog vremena, kada će doći „čovek greha” (stih 3), Sveti Duh obuzdava moć Satane i pustiće je tek kada to bude odgovaralo Njegovoj svrsi.

Četvrti i zadnji aspekt delovanja Duha u Starom zavetu je osposobljavanje za službu. Na isti način na koji duhovni darovi funkcionišu u Novom zavetu, Duh je davao dar pojedincima za službu. Razmotrimo primer Veseleila u knjizi Izlazak 31:2-5 koji je dobio zanatlijski dar u vezi sa radom oko Šatora od sastanka. Štaviše, a u vezi sa gore pomenutim selektivnim i privremenim obitavanjem Svetog Duha, vidimo da su ove osobe bile nadarene da izvode neke zadatke, kao što je vladanje nad izraelskim narodom (npr. Savle i David).

Možemo takođe da pomenemo ulogu Duha u stvaranju. Postanje 1:2 govori kako je Duh „lebdeo nad vodama” i nadgledao delo stvaranja. Na isti način, Duh je bio odgovoran za delo novog stvorenja (2. Korinćanima 5:17), jer On dovodi ljude u Božije carstvo kroz novo rođenje.

Sve u svemu, Duh je obavljao slične funkcije u Starom zavetu, kao što čini i danas. Glavna razlika je stalno obitavanje Duha u vernicima danas. Kao što je Isus rekao u vezi sa ovom promenom u službi Duha: „Vi ga poznajete, zato što boravi kod vas i biće u vama” (Jovan 14:17).



Vrati se na Srpsku stranu



Koja je bila uloga Svetog Duha u Starom zavetu?