Šta je slava Božija?



српски

Pitanje: Šta je slava Božija?

Odgovor:
Slava Božija je lepota Njegovog duha. To nije estetska lepota, niti materijalna, već lepota koja proizilazi iz Njegovog karaktera, iz svega ko On jeste. Jakovljeva poslanica 1:10 poziva bogataša da se hvali „svojim poniženjem", govoreći da slava ne podrazumeva bogatstvo niti materijalnu lepotu. Ta slava može da kruniše čoveka ili da ispuni zemlju. Ona se vidi u čoveku i na zemlji, ali ne potiče od njih, potiče od Boga. Čovekova slava je lepota čovekovog duha, koja je propadljiva i na kraju nestaje, i zato je ponižavajuća, kao što nam stih govori. Međutim, Božija slava, koja se pokazuje u svim Njegovim osobinama, nikada ne prolazi. Ona je večna.

Stih iz Isaije 43:7 kaže da nas je Bog stvorio za Svoju slavu. U kontekstu drugih stihova, možemo reći da čovek „proslavlja" Boga jer kroz čoveka Božija slava se može videti u stvarima kao što je ljubav, muzika, junaštvo, itd., kroz stvari koje pripadaju Bogu a koje mi nosimo u „glinenim posudama" (2. Korinćanima 4:7). Mi smo posude koje „sadrže" Njegovu slavu. Sve stvari koje smo u stanju da radimo i budemo imaju svoj izvor u Njemu. Bog postupa sa prirodom na isti način. Priroda pokazje Njegovu slavu. Njegova slava se pokazuje čovekovom umu kroz materijalni svet na mnogo načina, i često na različite načine različitim ljudima. Neko može da bude oduševljen gledajući planine, neko drugi možda voli lepotu mora. Međutim, ono što je iza toga (Božija slava) govori i jednima i drugima i povezuje ih sa Bogom. Na ovaj način, Bog može da sebe otkrije svima, bez obzira na rasu, poreklo ili mesto boravka. Kao što Psalam 19:1-4 kaže: „Nebesa slavu Božju objavljuju, dela ruku njegovih nebeski prostor glasi. Dan ih danu javlja, noć noći kazuje. Niti je to jezik, niti su to reči čiji glas se svuda ne razbira. Njihov zvuk kroz celu zemlju,ide, njihov šum do na kraj vaseljene"

Psalam 73:24 naziva nebo „slavom". Uobičajeno je da čujemo hrišćane kako pričaju o smrti kao da će biti „primljeni u slavu", što je izraz koji je uzet iz Psalama. Kada hrišćanin umre, biće primljen u Božije prisustvo, i u Njegovom prisustvu prirodno će biti okružen Božijom slavom. Biće odveden na mesto gde Božija lepota bukvalno prebiva – lepota Njegovog Duha će biti tamo, jer će on biti tamo. Da ponovim, lepota Njegovog Duha (suština onoga ko On jeste) je Njegova „slava". Na tom mestu, Njegova slava neće morati da dođe kroz čoveka ili prirodu, već će se jasno videti, kao što 1. Korinćanima 13:12 kaže: „Jer sad gledamo kao pomoću ogledala — u zagonetki, a onda ćemo licem u lice. Sada saznajem delimično, a onda ću saznati potpuno, kao što sam i sam potpuno poznat. "

U ljudskom, zemaljskom smislu, slava je lepota ili živost koja počiva na zemaljskoj materiji (Psalam 37:20, Psalam 49:17), i time ona bledi. Međutim, razlog što bledi je taj da materijalne stvari ne traju. One umiru i suše se, ali slava koja je u njima pripada Bogu, i vraća mu se kada smrt ili propadanje uzme tu materiju. Setite se bogataša koji je ranije pomenut. Stih kaže da bogataš treba da se hvali svojim poniženjem "jer će proći kao cvet trave". Šta ovo znači? Ovaj stih opominje bogataša da uvidi da njegovo bogatstvo, snaga i lepota potiču od Boga, i da treba da bude skroman uz saznanje da je Bog taj koji čini da on bude to što jeste, i da mu sve što ima On daje. Saznanje da će nestati kao trava je ono što bogataša dovodi do uvida da je Bog taj od koga potiče slava. Božija slava je izvor iz kojeg teku sve manje slave.

Pošto je Bog taj od koga potiče sva slava, On neće podneti tvrdnju da slava potiče od čoveka ili od ljudskih idola ili iz prirode. U Isaiji 42:8 vidimo primer Božije ljubomore zbog Njegove slave. Ova ljubomora zbog Njegove slave je ono o čemu je Pavle govorio u Rimljanima 1:21-25, kada je govorio da ljudi radije slave tvorevinu umesto Tvorca. Drugim rečima, gledali su objekat kroz koji je dolazila Božija slava, umesto da Bogu daju slavu za to – slavili su životinju, drvo ili čoveka, kao da lepota koju poseduju potiče sama iz sebe. Ovo je sama suština idolopoklonstva i veoma je uobičajena pojava. Svi koji su ikad živeli su počinili ovu grešku u nekom trenutku. Svi mi smo „zamenili slavu besmrtnoga Boga slikom i prilikom smrtnog čoveka".

Ovo je greška koju mnogi ljudi neprekidno prave: pouzdaju se u zemaljske stvari, zemaljske odnose, svoju snagu, talente ili lepotu, ili dobrotu koju vide u drugima. Međutim, kada ove stvari izblede i propadnu, jer je to neminovno (pošto su samo privremeni nosioci veće slave), ljudi padnu u očajanje. Ono što svi treba da uvidimo je da je Božija slava konstantna, i kako putujemo kroz život videćemo njenu manifestaciju tu i tamo, u nekoj osobi ili šumi, ili u priči o nečijoj hrabrosti, bez obzira da li je u pitanju fikcija ili stvarna priča, ili u svojim životima. Međutim, sve to na kraju ide nazad Bogu. I jedini put do Boga je kroz Njegovog Sina, Isusa Hrista. Ništa nećemo izgubiti. Sve ovo što je izbledelo u našim životima naći ćemo ponovo u Njemu.



Vrati se na Srpsku stranu



Šta je slava Božija?