Ako je Bog znao da će Adam i Eva zgrešiti zašto ih je stvorio?


Pitanje: Ako je Bog znao da će Adam i Eva zgrešiti zašto ih je stvorio?

Odgovor:
Sveto pismo kaže da je Bog sve stvorio, uključujući i nas, za Sebe. On se proslavlja u Svojoj tvorevini. „Sve je, naime, od njega, kroz njega, i za njega. Njemu slava u sve vekove! Amin." (Rimljanima 11:36).

Možda je teško da vidimo kako, na koji način je greh Adama i Eve doneo slavu Bogu. U stvari, neki se možda pitaju zašto je Bog uopšte stvorio Adama i Evu ako je unapred znao kakvu će štetu prouzrokovati.

Bog je sveznajući Bog (Psalam 139:1–6), i on zna budućnost (Isaija 46:10), tako da je definitivno znao da će Adam i Eva zgrešiti. Međutim, stvorio ih je bez obzira na sve i dao im je slobodnu volju, i oni su odlučili da zgreše.

Moramo posebno da naglasimo da Adamov i Evin pad u greh ne znači da je Bog tvorac greha, niti da ih je iskušavao da zgreše (Jakovljeva 1:13), ali njihov greh je poslužio svrsi Božijeg sveopšteg plana za čovečanstvo.

Ako razmislimo o „meta-naraciji", neki teolozi je tako nazivaju (ili glavnoj temi priče) Svetog pisma, vidimo da biblijska istorija može grubo da se podeli na tri osnovna dela: 1) raj (Postanak 1—2); 2) izgubljeni raj (Postanak 3—Otkrivenje 20); i 3) povraćeni raj (Otkrivenje 21—22). Najveći deo naracije je posvećen prelasku iz izgubljenog raja do povraćenog raja. U središtu ove meta-naracije je krst, koji je planiran od samog početka (Dela 2:23).

Pažljivim čitanjem Svetog pisma, dolazimo do sledećih zaključaka:

1. Bog je unapred znao da će čovek pasti u greh.

2. Bog je unapred odredio Hristovo raspeće, iskupljenje za Božije izabranike.

3. Jednog dana će svi ljudi slaviti Boga (Psalam 86:9), i Bog namerava da „kad se ispuni vreme, u Hristu ponovo sastavi sve što je na nebesima i na zemlji; u njemu" (Efežanima 1:10).

Božiji cilj je bio da stvori svet u kome će se u potpunosti manifestovati Njegova slava. Božija slava je glavni cilj tvorevine. U stvari, ona je glavna svrha svega što On čini. Vasiona je stvorena da bi pokazala Božiju slavu (Psalam 19:1), a gnev Božiji se otkriva na onima koji ne žele da proslave Boga (Rimljanima 1:18–25). Svet koji nabolje odražava Božiju slavu je svet koji mi imamo – svet koji je imao izbor da zgreši, svet koji je otkupljen, svet koji je povraćen u svoje početno savršenstvo.

Božiji gnev i Njegova milost pokazuju bogatstvo Njegove slave, ali mi ne možemo da vidimo ni gnev ni milost bez čovekovog greha. I zato celokupni Božiji plan, uključujući pad u greh, izbor, otkupljenje i plaćanje za greh celog čovečanstva služi da proslavi Boga. Kada je čovek pao u greh Bog je odmah pokazao prema njemu Svoju milost tako što ga nije na licu mesta ubio. Božija blagodat se odmah pokazala tako što je bila pokrivena njihova golotinja (Postanak 3:21). Božije strpljenje se kasnije očitovalo kada je čovek padao sve dublje i dublje u greh. Božija pravda i gnev su se pokazali kada je poslao Potop, a opet Njegova milost i blagodat su ponovo bile vidljive kada je spasao Noja i njegovu porodicu. Božiji sveti gnev i savršena pravda će se ponovo pokazati u budućnosti kada se bude obračunao sa sotonom jednom za sva vremena (Otkrivenje 20:7–10).

Bog nam je pokazao svoju slavu takođe i putem Svoje ljubavi (1. Jovanova 4:16). Naše pozanje Božije ljubavi dolazi od Osobe i spasonosnog dela Isusa Hrita u ovom grešnom svetu. „Po tom se pokazala Božija ljubav prema nama, što je Bog poslao u svet svog jedinorodnog Sina — da mi njime živimo" (1. Jovanova 4:9). Da Bog nije stvorio Adama i Evu znajući da će zgrešiti, ili da ih je stvorio kao automate bez slobode, nikada ne bismo zaista znali šta je ljubav.

Najveći prikaz Božije slave bio je na krstu gde su se sreli Njegov gnev, pravda i milost. Pravedni sud za sav greh zbio se na krstu a Božija blagodat se videla u rečima Njegovog Sina: „Oče, oprosti im" (Luka 23:34). Božija ljubav i blagodat se manifestuju na onima koje je spasao (Jovan 3:16; Efežanima 2:8–10). Konačno, Bog će se proslaviti kada ga bude slavio Njegov izabrani narod tokom cele večosti, zajedno sa anđelima – dok će zli takođe proslaviti Boga kada Njegova pravednost bude donela večnu kaznu za nepokajane grešnike (Filipljanima 2:11). Bez Adamovog i Evinog greha nikada ne bismo poznavali Božiju pravdu, blagodat, milost, niti ljubav.

Neki imaju zamerku da Božije sveznanje i predodređenje čovekovog pada u greh ruši čovekovu slobodu. Drugim rečima, ako je Bog stvorio čovečanstvo znajući u potpunosti da će čovek jednom zgrešiti, kako onda čovek može da bude odgovoran za greh? Najbolji odgovor na to pitanje može da se nađe u Vestminsterskom ispovedanju vere:

„Bog je, od same večnosti, po najmudrijem i najsvetijem savetu svoje volje, slobodno i nepromenljivo odredio sve što će se desiti. Isto tako, Bog nije tvorac greha, niti je svojim stvorenjima dao volju da čine nasilje, niti slobodu ni mogućnost da drugi uzroci budu uklonjeni, već uspostavljeni" (VIV, III.1)

Drugim rečima, Bog određuje buduće događaje tako da se očuva naša sloboda i delovanje drugih uzorka (na pr, zakoni prirode). Teolozi ovo nazivaju „sastajanje". Božija suverena volja se sastaje sa našom slobodom izbora na takav način da naši slobodni izbori uvek budu sprovođenje Božije volje (pod „slobodni" mislimo da izbore koji nisu rađeni pod spoljašnjom prisilom). To je složena interakcija volje i izbora, ali Tvorac može da podnese sve količine složenosti.

Bog je predvideo Adamov i Evin greh i stvorio ih je bez obzira na to, i to prema svom liku, da bi mu odali slavu. Dobili su slobodu da prave izbor. Iako je njihov izbor bila neposlušnost, njihovi izbori su bili sredstvo preko koga je sprovedena Božija konačna volja i zbog kojih može u potpunosti da se vidi Njegova slava.

English


Vrati se na Srpsku stranu
Ako je Bog znao da će Adam i Eva zgrešiti zašto ih je stvorio?

Saznajte kako ...

Provedi večnost sa Bogom



Primite oproštaj od Boga